Posle Haga, suđenja pred domaćim sudovima

BEOGRAD – Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamerberg ocenio je u intervjuu Tanjugu da je po zatvaranju Haškog tribunala od ključnog značaja da se obezbede kompetentna suđenja na nacionalnom nivou kako bi svi počinitelji zločina u ratovima devedesetih godian bili kažnjeni a žrtve obeštećene.

Prema njegovim rečima, dvadeset godina posle ratova u bivšoj Jugoslaviji potrebno je učiniti mnogo više na međusobnom razumevanju i pomirenju, a u tom cilju ključno je otklanjanje nekažnjivosti i utvrđivanje i priznavanje istine.

“Razlog što još postoje problemi vezano za devedesete jeste što još nije u potpunosti rešeno pitanje ratnih zločina i što još postoje ljudi koji nisu kažnjeni za kršenja ljudskih prava devedesetih,” istakao je Hamarberg koji je u Beograd došao kako bi predstavio izveštaj “Posleratna pravda i trajni mir u bivšoj Jugoslavij.i”

U tom cilju, a s obizrom na postepeno zatvaranje Haškog tribunala sada treba obezbediti kometentna suđenja na nacionalnom nivou po uzoru na procese u Tribunalu, rekao je komesar.

Kada je reč o suđenjima veoma je važna zaštita svedoka i to ne samo tokom suđenja već i tokom preliminarne istrage, naveo je on.

Nedovoljna zaštita svedoka je “problem koji postoji svuda u regionu ali situacija je posebno ozbiljna na Kosovu, odakle smo imali neke veoma loše izvestaje. To je ozbiljan problem koji ne samo da uništava tekuću istragu već i potencijalne druge istrage s obzirom na elemenat zastrašivanja,” objasnio je zvaničnik SE.

Hamarberg ukazuje da je potrebna i saradnja tužilaštava na regionalnom nivou, budući da mnogi od ovih zločina izlaze iz okvira nacionalnih granica, a da je veoma važno i da se izbegne da oni kojima se sudi budu predstavljeni kao heroji.

“Ovde su posredi ozbiljni zločini i ako se dokaže da je neko kriv on ne sme biti smatran za heroja već kriminalca. Nadam se da će svi političari shvatiti odgovornost da se ono što se događa ne tumači na nacionalistički način,” dodao je Hamarberg.

Drugo važno pitanje je utvrđivanje i priznavanje istine kao i da se ona predstavi mladim generacijama.

“Nadam se da će političari biti spremni da podrže nezavisan proces gde će biti utvrđene činjenie. Uvek će biti različitog tumačenja nekih činjenica, ali osnovne činjenice se moraju utvrditi jer će inače biti teško da se stvori atmosfera gde ljudi mogu jedni druge da poštuju,” rekao je on.

Jedna od mogućnosti za utvrđivanje istine putem osnivanje komisije za istinu i pomirenje kaže Hamarberg i dodaje da je u tom smislu je “interesantan predlog” koalicije za REKOM.

On napominje, da poseban problem predstavlja položaj srpske i drugih manjina na Kosovu koji u ovom izveštaju nije bliže razmatran.

“Smatramo da treba učiniti više za sigurnost Srba i drugih manjina na Kosovu. Tamo još postoje problemi. Kada se budemo bavili ratom 1999. to će biti bliže opisano,” rekao je komesar.

Kada je reč o izveštaju izvestioca SE Dika Martija o trgovini organima Srba i drugih žrtava na Kosovu, Hamarberg se nada da će ti zločini biti rasvetljeni ali ne veruje da se u ovoj fazi može očekivati nova istraga pod pokroviteljstvom UN.

“Istraga koju vodi Euleks je već počela, imenovan je američki tužilac koji predvodi istragu, mislim da će biti teško da se to promeni,” rekao je on, napominjući da je najvažnije da istraga bude dobro sprovedena a da on lično ima puno poverenje u američkog tužioca Klinta Vilijamsona.

Hamarberg, koji će posle Beograda posetiti Zagreb i Ljubljanu kaže i da pitanje “izbrisanih” u Sloveniji ni izdaleka nije rešeno.

“Bilo je oko 26,000 izbrisanih, oko polovina tih slučajeva nije rešena.” Slovenija je, kako je podsetio 2010 donela zakon “koji je predstavljen kao rešenje,” ali to u praksi nije bio.

“Kao prvo, oni su veoma kasno i nedovoljno obaveštavali ljude od kojih su mnogi u međuvremenu odselil u druge zemlje. Zatim, procedura za podnošenjei prihvatanje molbi je veoma složena, tako da je malo ljudi podnelo molbu a još manje dobilo dozvolu trajnog boravka,” rekao je komesar, napominjući da će to pitanje pokrenuti na sastancima u Ljubljani.