E-novine: Pokazati političarima “građanske zube”

Lazar Stojanović: Već 200 godina živimo u ambivalenciji između Evrope i Rusije. Iz Evrope je uvek stizalo 70-80 procenata kulture i sva materijalna pomoć. Iz Rusije je stizala politička podrška našim ratnim avanturama, uvek na našu štetu, a u interesu Rusije * Vesna Rakić Vodinelić: Hajde da političarima oduzmemo legitimitet tako što ćemo na sledećim izborima poništiti glasačke listiće

Srbijanski političari koji su bili na vlasti nakon 2003. godine nisu želeli da sprovedu evropske reforme i uvedu zemlju u Evropsku uniju – zaključak je panel-rasprave na kojoj je u utorak u beogradskom hotelu “Zira” učestvovalo tridesetak intelektualaca, građanskih aktivista, predstavnika nevladinog sektora i političara. Skup su organizovali Fond za humanitarno pravo i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a predsednik te asocijacije Dinko Gruhonjić istakao je da “politička igra” zvana Evropska unija traje već više od osam godina, te da odgovornost za pogrešnu percepciju stanovništva o EU snose mediji.

“Kada slušate takozvane proevropske medije imate utisak da je ta Evropska unija toliko zla i da nas neprestano bičuje nekakvim novim uslovima. To je ono što mediji žele da proizvedu kao efekat na svoje konzumente. Nije reč o uslovljavanjima, već o civilizacijskim normama koje svako društvo mora da ispuni ukoliko želi da bude zdravo. Nije Srbija zaslužila da bude nagrađena zato što je isporučila Hadžića i Mladića, to je bila njena obaveza, ali to se kod nas u javnosti neprestano drugačije predstavlja”, istakao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, mediji su ucenjeni “sofisticiranom cenzurom”, pa, “osim nekolicine izuzetaka”, u Srbiji danas postoji privid pluralizma koji se održava na sprezi između krupnog kapitala, politike i medija.

“Srbijom i dan-danas u ekonomskom smislu upravljaju ljudi koji su novac stekli na genocidu, etničkom čišćenju, pljački. Mi iz medija o tome ‘ne smemo da pišemo’ zato što ćemo ‘dobiti otkaz’ jer nam oni ‘daju plate’ “, rekao je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Gruhonjić ističe da paralelno sa udaljavanjem od evropskih integracija raste uticaj Rusije u zemlji. “Činjenica da Radio-televizija Vojvodine plaća 50.000 evra mesečno Rusima za najam prostora u zgradi Naftagasa u centru Novog Sada dovoljno govori o tome”, navodi on i dodaje da je vladajuća elita jasno profilisala svoje namere što se tiče evrointegracija onog trenutka kada je potpisala deklaraciju o pomirenju sa SPS-om.

Sa njegovom konstatacijom složila se profesorka Vesna Rakić Vodinelić koja uz to dodaje još jedan trenutak koji je obeležio okretanje Srbije od evropskih integracija – usvajanje Ustava 2006. godine.

“Na to usvajanje Ustava tada je veliki uticaj, možda čak odlučujući, imala i Demokratska stranka koja u to vreme nije bila u Vladi. Duboko sam uverena da je taj 48-časovni referendum bio falširan i da je predstavljao prvi ozbiljan korak ka ugrožavanju biračkih prava u Srbiji. Na sledećim izborima očekujem i mnogo sličnih kršenja”, navela je Vesna Rakić Vodinelić. Prema njenom mišljenju, ta dva događaja obeležila su rad svih institucija Srbije, a najpogubije su se odrazila na pravosudni sistem. Primer za to profesorka Rakić Vodinelić nalazi u reformi pravosuđa i podseća da svi potezi koji se vuku na tom planu “pokazuju da se radi sve što je suprotno onome što je Evropska komisija (EK) rekla”.

“EK je kazala da nije poznato kako se došlo do broja sudija od 1.800 jer nema parametara na osnovu koga je taj broj izračunat. Naravno da nisu videli parametre kada oni nisu ni bili osnova za obračun, to je jedna proizvoljna odluka donesena između Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva”, tvrdi Vesna Rakić Vodinelić. Ona smatra da su u slučaju pravosuđa evropski zvaničnici ponekad bili previše blagonakloni prema Srbiji. Prema njenim rečima, jedan od mogućih razloga tome može biti to što Evropskoj komisiji nije previše stalo da reforma bude sprovedena “jer Srbija datum početka pregovora neće dobiti”.

Vodinelićeva je rekla da bi građani mogli da skrenu pažnju političarima na vlasti oduzmanjem legitimiteta na sledećim izborima time što će poništiti glasačke listiće. Ona je dala primer Bosne i Hercegovine u kojoj je na poslednjim opštim izborima bilo preko 20 procenata poništenih listića, čime ozbiljni bh. intelektualci objašnjavaju zašto ti centralni organi nisu formirani do sada.

“Podsećam da je Milošević promenio Ustav SRJ da bi izgubio izbore. Do tada je predsednik SRJ biran na Skupštini. On je promenio Ustav jer mu je legitimitet nešto značio, iako je bio autokrata. Čini mi se da ovu našu vrhušku, kako na vlasti tako i u opoziciji, treba tretirati kao jednu celinu. Razlike između njih su vrlo male i ko god da dođe neće nam biti ni bolje ni mnogo gore. Trba im pokazati građanske zube. Politički legitimitet uopšte nije naivna stvar, čak i autokrate uvažavaju njegov značaj”, zaključila je Vesna Rakić Vodinelić.

Reditelj i publicista Lazar Stojanović podsetio je da se u srbijanskom društvu već više od dva veka neguje ambivalentan odnos između Rusije i Evrope. “Iz Evrope je uvek stizalo 70-80 procenata kulture i sva materijalna pomoć. Iz Rusije je uvek stizala politička podrška našim ratnim avanturama, uvek na našu štetu, a uvek u interesu Rusije. To više nije podela biračkog tela ili političkih partija. Nisam siguran da imamo instrumente, a ni motiva da je prevaziđemo”, istakao je Stojanović.

Naš odnos prema prošlosti se, smatra Stojanović, gradi na mitovima ili, u težem slučaju, na laži koja posle određenog vremena postaje deo našeg odnosa prema prošlosti. Taj odnos proteže se od predstave o Srbiji u srednjem veku pa do najskorijih događaja na severu Kosova. Stojanović tvrdi da Srbija ne može ući u Evropsku uniju dok god vodi politiku koja je u potpunoj suprotnosti od evropske.

“Želimo da se učlanimo u uniju koja smatra da je okupacija Tibeta jedan od najvećih zločina i da to treba ispraviti. Mi, pak, ne mislimo tako. Mi mislimo da je okupacija Tibeta u redu, da se u Čečeniji mogu vršiti zločini, kao što nemamo ništa protiv upada Rusije u Gruziju. Mi o tome nikada nismo rekli ni reč, bez obzira što je to suprotno politici koju mi vodimo. Ne znam kako vas neko može pustiti ni u kuću, a kamoli u neku organizaciju, ako samo smetate”, konstatuje Lazar Stojanović i dodaje da bi trebalo promisliti koji su interesi obe strane ulaska Srbije u Uniju.

“Za nas, to su pare, čak i u vreme krize. Za EU je to stabilnost na Balkanu i izbegavanje da se razbacuje novac na kontrolu granica. Ono što je sever Kosova na teritoriji bivše Jugoslavuje, to je Srbija na Balkanu i to je Balkan u celini na teritoriji Evrope. To je jako skupo, to je izvor nepredviđenih političkih zaokreta i procesa, to je nešto na čemu možemo samo gubiti”, zaključio je on.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić najavila je slične rasprave i ubuduće, dodavši da je važno da se čuje kritički glas pojedinaca. Pored udara na legitimitet političara, još jedan od predloga koji se mogao čuti tokom debate bio je da učesnici skupa upute zajedničko pismo predstavnicima državnih institucija Srbije.

Autor teksta: Dušan Komarčević

Članak preuzet sa www.e-novine.com