Nataša Kandić svedočila pred Haškim tribunalom
HAG, 17. juni 2009. (B92/Tanjug) — Direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić svedočila je pred Haškim tribunalom kao svedok odbrane Florans Artman.
Kandićeva je izjavila da zarad ostvarivanja pravde nije dobro što je veće Tribunala odlučilo da odobri zahtev vlasti SRJ da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji.
Kandićeva je rekla da nije jasno zašto je Artmanova optužena za nepoštovanje suda kada su odluke veća, pre objavljivanja knjige bivšeg portparola tužilaštva, već bile objavljene u javnosti.
“Sudovi moraju da vode računa da bude što manje tajnih dokumenata i zatvorenih suđenja. Očekivali smo da sud doprinese da saznamo činjenice, da mislimo o prošlosti i prevaziđemo kulturu nekažnjavanja i saznamo više o državnoj odgovornosti”, istakla je Kandićeva.
Ona je navela da za aktiviste organizacija za zaštitu ljudskih prava nema sumnje da u zatamnjenim delovima izveštaja VSO postoje podaci koji govore o uključenosti vojske i policije Srbije u genocidu u Srebrenici.
O tome se, i pre nego što je Artmanova objavila knjigu, pričalo i raspravljalo javno u medijima i na konferencijama, dodala je Kandićeva.
Ona je navela da je takva odluka veća Tribunala pomogla Beogradu u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Kandićeva je ocenila da je Artmanova objektivno izveštavala o događanjima tokom sukoba na prostorima bivše Jugoslavije devedesetih godina i da je Fond mnoge važne podatke saznao iz njenih izveštaja.
Bivše vlasti Srbije, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, izbacile su Artmanovu iz Srbije zbog navodnog neobjektivnog izveštavanja, podsetila je Kandićeva, dodajući da smatra da je to učinjeno kako bi se zaustavio protok informacija iz ratom zahvaćenih područja, odakle je optužena izveštavala.
Kandićeva je kazala da je Artmanova od juna 2008. godine član Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo i da je to i ostala i posle optužbe za nepoštovanje suda.
Kandićeva, kako je rekla, nije saznala direktno od Artmanove da je ova optužena, već je pročitala u novinama. Kandićeva je dodala da ju je Artmanova kasnije pozvala i pitala da li je, s obzirom na optužbu, u redu da i dalje bude član.
Iako je bilo planirano da se danas okonča ispitivanje svedoka, nije bilo dovoljno vremena za svedočenje Kandićeve, tako da je nastavak suđenja i njenog iskaza zakazan za 1. jul.
Tribunal je u avgustu prošle godine podigao optužnicu protiv bivše portparolke nekadašnje glavne tužiteljke Karle del Ponte, zato što je obelodanila dve poverljive odluke Žalbenog veća sa suđenja Miloševiću.
Artmanova je u svojoj knjizi “Mir i kazna”, izdatoj 2007. i u autorskom tekstu “Skriveni ključni dokumenti o genocidu”, objavljenom 2008. u BiH, ocenila da su sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SRJ u događanjima u Srebrenici jer su odbile da skinu oznaku poverljivosti, zbog zaštite nacionalne bezbednosti, sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane.
Za nepoštovanje Tribunala predviđena je kazna do sedam godina zatvora ili novčana kazna do 100.000 evra.
