BIRN: Logori OVK u Albaniji

[ This article is reproduced with the permission of the Balkan Investigative Reporting Network, BIRN.   Balkan Insight ( www.balkaninsight.com), is BIRN’s online publication ]

Ocevici tvrde da je tokom sukoba 1999. godine OVK organizovala mrezu zatvora u svojim bazama u Albaniji i na Kosovu. Tek danas se otkrivaju detalji onoga sto se tamo dogadjalo.

KUKES, Albanija – U dvoristu propalog industrijskog kompleksa, izmedju razbijenih prozora i zidova sa kojih otpada malter, danas setaju kokoske u potrazi za hranom. Tu su  i dva napustena kamiona. Okruzuju ih hale i polusruseni magacin.

U sredistu kompleksa nalazi se manja zgrada od betonskih blokova u koju je nekada bila smestena uprava fabrike koja je proizvodila sve od poklopaca za sahtove do kabina za liftove.

Za vreme bombardovanja bivse Jugoslavije od strane NATO snaga, od marta do juna 1999, ovaj kompleks je imao drugaciju namenu. Koristile su ga gerilske jedinice Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, kao bazu za izvodjenje operacija sa druge strane granice, na teritoriji Kosova koje je tada bilo pod kontrolom Srbije.

Ali fabrika nije bila samo stab gerilskih jedinica koje su se borile protiv rezima Slobodana Milosevica, za nezavisnost Kosova od Srbije.

Kompleks je imao jos jednu, mracniju namenu: desetine civila, uglavnom kosovskih Albanaca osumnjicenih za kolaboraciju, ali i Srba i Roma, drzani su ovde u zatocenistvu, prebijani i muceni. Neki su likvidirani, a njihovi ostaci nikada nisu pronadjeni. Ljudi koji su navodno davali naloge za takva zlostavljanja bili su oficiri OVK.

Svedoci tvrde da je u Kukesu bilo zatvoreno najmanje 25 ljudi. Medju njima su bile i tri Albanke sa Kosova. U logoru je ubijeno najmanje 18 ljudi, dok su ostali oslobodjeni.

Cini se da je Kukes bio samo jedan od nekoliko zatvorskih centara u Albaniji i na Kosovu, a zatvorenici su bili prebacivani iz jednog u drugi.

Cak i posle NATO intervencije jedan takav logor je nastavio sa radom u Babalocu na Kosovu, gde je bilo zatvoreno tridesetak Srba i Roma za koje se ni danas ne zna gde se nalaze.

Imena nekoliko ljudi koji su moguci pocinioci vec su poznata UNMIK-u.

Jedan od njih i dalje se nalazi na visokom polozaju u kosovskom pravosudju, saznaje Balkan Insajt.
Bislim Zirapi, zvanicnik Ministarstva unutrasnjih poslova Kosova, koji je bio odgovoran za operacije OVK u Kukesu, tvrdi za Balkan Insajt da u samoj bazi ili izvan nje niko nije ubijen.

Dvojica nekadasnjih visokih lidera OVK odbili su takve optuzbe u dva nezavisna intervjua data za BBC.
Hasim Taci, premijer Kosova i i Agim Ceku, bivsi premijer i komandant OVK, izjavili su za BBC da im nije bilo poznato da postoje bilo kakvi  zatvori OVK u kojima su zatocenici bili muceni ili su u njima bili drzani civili.

Taci je izjavio da mu je poznato da su posle rata neki pojedinci ‘zloupotrebljavali uniforme OVK’ i distancirao se od takvih postupaka. Dodao je da su takve zloupotrebe bile ‘minimalne’. General Ceku je izjavio da je OVK vodila “cist rat.”

Medjutim, Hose Pablo Barajbar, čovek koji je na mestu šefa Kancelarije za nestala lica i sudsko vestacenje pri UNMIK-u proveo pet godina, izjavio je: “Sigurno postoje ljudi koji  su i danas zivi, a boravili su u logoru u Kukesu kao zatvorenici. Oni su tamo vidjali druge ljude, Albance i nealbance. Neki od pripadnika vodjstva OVK obilazili su taj logor. Pominjana su i mnoga imena, i ja smatram da je to ustanovljena cinjenica.” Barajbar je pokusao da udje u trag nestalim licima na Kosovu i sa druge strane granice, u Albaniji.

Karin Limdal, portparol EULEX-a, izjavila je za Balkan Insajt da su EULEX-u poznate optuzbe u vezi sa slucajem Kukes i da tuzioci sada ocenjuju da li mogu da podignu optuznice.

ZUTI MERCEDES SMRTI

Teske optuzbe za dogadjaje u logoru Kukes na severozapadu Albanije zasnovane su na podacima dobijenim iz nekoliko izvora: to su dva ocevica – jedan bivsi zatvorenik i jedan pripadnik OVK, registar jednog groblja u Albaniji i dokumentacija UN koja nam je prezentovana, a koja sadrzi detaljna svedocenja ljudi koji su zlostavljani u Kukesu.

Navedeni izvori daju sliku brutalnog zatvorskog rezima koji se kosi sa iskazima bivsih vodja OVK koji tvrde da su postovali medjunarodne konvencije o ljudskim pravima i da nikada nisu zatvarali civile.

Moguce je da slucajevi zlostavljanja u Kukesu nisu bili izolovani incidenti. Prema tvrdnjama bivsih boraca OVK sa kojima smo razgovarali, kao i prema nezavisnom svedocenju koje su dokumentovali istrazitelji UN, OVK je posedovala mrezu od najmanje sest tajnih zatvora u nekih desetak baza u Albaniji i dve na Kosovu, tokom i posle rata 1999. godine.

Zatvori, koji su se vecinom nalazili pri bazama OVK u Albaniji, korisceni su za isledjivanja koja su rutinski ukljucivala i mucenje, tvrde izvori intervjuisani za potrebe ovog istrazivanja.

Bivsi pripadnici OVK koje smo intervjuisali vecinom se ponose ucescem u ratu protiv srpskih snaga, cije su akcije dovele do masovnog iseljavanja stotina hiljada kosovskih Albanaca iz njihovih kuca.

Ali neki su takodje izjavili da se stide zbog onoga sto su neki komandanti i vodje OVK radili pod okriljem rata.

“Tada mi to nije izgledalo neobicno,” izjavio je jedan bivsi pripadnik OVK, koji je prisustvovao ovim dogadjajima.

“Ali sada, kada se osvrnem, jasno mi je da su neke od stvari koje su radili neduznim civilima bile pogresne. Ali ljudi koji su to radili ponasaju se kao da se nista nije dogodilo i tako nanose stetu sopstvenom narodu, Albancima.”

Jedan drugi ocevidac, Albanac sa Kosova, kaze da su ga drzali u bazi OVK u Kukesu pod optuzbom da je srpski spijun, što on odlucno porice.

Ovaj svedok, koji je trazio da ostane anoniman, opisao je kako su vojnici OVK nedeljama zlostavljali i mucili zatvorenike u bazi, cesto pod nadzorom oficira OVK.

“Gledao sam kako ljude tuku, bodu nozevima, udaraju palicama,” izjavio je. “Gledao sam kako ljude ostavljaju bez hrane po pet ili sest dana. Gledao sam kako spustaju mrtvacke kovcege u rake. Gledao sam kako ubijaju.”

Ovaj svedok tvrdi da su zatvorenici u Kukesu vecinom bili civili koji nisu ucestvovali u borbama, uglavnom Albanci optuzeni da saradjuju sa rezimom i poneki Rom. Bilo je tu i vojnika OVK zatvorenih iz disciplinskih razloga.

Kako tvrde oba izvora, medju zatvorenicima su bile i tri kosovske Albanke. Dvojica zatvorenika su bili Romi iz Prizrena. Otatak su cinili kosovski Albanci, starosti izmedju 20 i 27 godina, optuzeni za saradnju sa srpskim snagama. Zatvorenik iz Kukesa je izjavio da je takodje cuo zatvorenike koji su muceni nedaleko od kompleksa kako vicu na srpskom.

Zatvorenik kaze da je cuo “ljude koji su vikali dok su ih mucili, i jasno se moglo razaznati da im je srpski maternji jezik”.

Rekao je da su neki od zatvorenih kosovskih Albanaca bili ustreljeni ili prebijeni do smrti u samoj bazi dok su druge odvozili nekuda u zutiom mercedesu. Jedan kosovski Albanac je umro pred njegovim ocima, u prisustvu jos pet drugih zatvorenika, nakon sto su mu pucali u nogu i ostavili ga bez lekarske pomoci.

Registar groblja  u Kukesu otkriva nesto vise o coveku koji je umro nakon sto su mu pucali u nogu.
Prema sacuvanoj dokumentaciji, sahranjen je 10. juna na parceli rezervisanoj za kosovske Albance koji su preminuli u Albaniji za vreme sukoba, samo cetiri dana pre povlacenja srpskih snaga sa Kosova.

“Svaki put kada sam video zuti mercedes, nekoga bi odvezli, i tog coveka nikada vise ne bih video,” izjavio je.  “Nikada nisu pronadjeni.”

Isti bivsi zatvorenik izjavio je da smatra da su ljudi bili zatvarani iz razlicitih razloga,  ukljucujuci osvetu i pohlepu, kao i optuzbe da su srpski spijuni.

Jedan zatvorenik je radio kao policajac u Djakovici na zapadu Kosova za vreme Milosevicevog rezima. Odvezli su ga u zutom mercedesu i nikada vise nije vidjen.

Drugi je bio nastavnik, a njegov navodni prestup je bio taj sto je posedovao dozvolu za oruzje koju su izdale srpske vlasti.

Bivsi zatvorenik je izjavio da veruje da je na ovoj lokaciji drzano vise od 25 ljudi u periodu od marta do juna 1999, od pocetka NATO bombardovanja u bivsoj Jugoslaviji do ulaska NATO snaga na Kosovo.

Zatvorenici su uglavon bili iz Prizrena i okolnih sela. Pripadnici OVK su ih hapsili nakon sto su talasi izbeglica sa Kosova usli u Kukes nakon pocetka kampanje bombardovanja.  Bar jedan zavorenik je uhapsen u Dracu ili Lusnji u centralnoj Albaniji, tvrde oba izvora.

Nas izvor koji je bio zatvoren u Kukesu, seca se jednog zatvorenika, kosovskog Albanca, koji je kroz resetke na prozoru vikao vojnicima u dvoristu da ima sestoricu brace koji ce ga osvetiti ako ga oni ubiju. “Sta cete sa njima?” izazivao je ih je.

Prema tvrdnjama ista dva izvora, kao i prema dokumentaciji UNMIK-a iz istraznog postupka, neki od prezivelih su posle rata prebaceni u pritvor policijske stanice u Prizrenu na Kosovu.

Kao i druge zatvorenike koje je OVK drzala u Prizrenu, oslobodile su ih nemacke jedinice KFOR-a kada su preuzele zgradu 18. juna.

Isti izvori navode da je u Kukesu ubijeno do 18 zatvorenika.

Pripadnik OVK nam je rekao: “Jasno mi je da su ako su saradjivali sa Srbima naneli mnogo zla. Covek pobesni kada pomisli na masakre koji su se desavali sa druge strane granice. Ali tretman je bio brutalan. Na trenutke mi ih je bilo zao.”

Bivsi zatvorenik sa kojim smo razgovarali izjavio je da ne veruje da je bilo ko od zatvorenika aktivno saradjivao sa srpskim vlastima.

“Ali cak i ako su zasluzili da budu kaznjeni, niko nema pravo da muci druge ljude,”  kaze on. “To se ne radi ljudskim bicima.”

MREZA LOGORA

Kukes je bio vazna strateska lokacija za OVK. Oruzje, uniforme, novac i ljudstvo su prolazili kroz hale i magacine na ovoj lokaciji.

Baza je takodje bila vazna za vojnu policiju OVK, koja je navodno izdvajala sumnjiva lica iz mase civila koji su bezali ili su bili proterivani u Albaniju od strane srpskih snaga.

Jedinica albanske vojske stacionirana u bazi u Kukesu pomagala je OVK da organizuje sopstvenu vojnu policiju, tvrdi nekoliko policajaca koje smo intervjuisali.

Cini se da je Kukes bio jedan od vise zatvorskih centara u Albaniji i na Kosovu izmedju kojih su zatvorenici prebacivani.

Dvojica zatvorenika su u Kukes prebaceni iz slicnog centra koji je OVK drzala u obliznjem gradu Burelu, gde je OVK imala kasarne za obuku vojnika tokom poslednja dva meseca rata, izjavio je bivsi zatvorenik.

“Pricali su nam o tome kako tamo ubijaju ljude, kako ih bacaju u jame sa krecom,” izjavio je. “Sta se dogadjalo u Burelu moglo se videti i po tome kako su njih dvojica izgledali… Videlo se da su ih gadno mucili.”

Prema dokumentaciji UN i podacima dobijenim tokom intervjua sa clanovima OVK i bivsim zatvorenikom,  zatvorenici su prebacivani u Kukes sa najmanje dva druga mesta, iz Draca i, posle rata, iz Prizrena na Kosovu.

U vecini svojih baza u Albaniji OVK je imala obavestajne jedinice i vojnu policiju.

Halil Katana, vojni analiticar iz Tirane, u svojoj autorizovanoj biografiji Kudusija Lame pod naslovom “Kudusi Lama: ratni general i komandant divizije Kukes”, konstatuje: “Ove jedinice (vojna policija OVK) imale su vaznu ulogu u disciplinovanju grupa OVK koje su obucavane u oblasti Kukesa, kao i u hvatanju srpskih agenata koji su ulazili u zemlju zajedno sa izbeglicama sa Kosova.”

Prema tvrdnjama jos jednog  izvora, bivseg pripadnika OVK, ove jedinice su kontrolisale pritvorski centar u Babinama, u blizini granice u regionu Tropoja, centar za obuku u Burelu i bazu OVK u Dracu.
Bislim Zirapi, koji je danas zvanicnik Ministarstva unutrasnjih poslova Kosova, bio je odgovoran za operacije OVK od pocetka maja do kraja NATO bombardovanja bivse Jugoslavije, 10. juna.

On tvrdi da su ljudi koji su drzani u pritvoru u Kukesu bili vojnici kojima su izrecene disciplinske mere i da u ovoj bazi kao i izvan nje niko nije ubijen. Ali takodje dodaje da je OVK tada bila neorganizovana i da je bilo naoruzanih vojnika i drugih lica koja su se slobodno kretala gradom, kao i u drugim delovima Albanije. “Moj prvi zadatak je bio da ih disciplinujem,” izjavio je.

POCINIOCI U BEKSTVU

Prema izjavama svedoka u isledjivanjima su ucestvovala i dvojica albanskih drzavljana koji su bili povezani sa OVK.

Jedan od njih dvojice, za koga kazu da je imao dugu crnu kosu, bio je narocito brutalan prema Romima iz Prizrena.

Jedan izvor tvrdi da su borci OVK koji su se vracali iz borbi na Kosovu ponekad iskaljivali bes na zatvorenicima.

Drugi kaze da su zatvorenici muceni da bi priznali da su saradjivali sa snagama srpske drzavne bezbednosti. Tu sluzbu su nazivali UDBA.  Islednici su zeleli da dobiju snimljena priznanja zatvorenika.
Isti izvori iz Kukesa su nas saopstili da su islednici u Kukesu bili oficiri OVK koji su ucestvovali u hvatanju osumnjicenih kolaboracionista.

Oba nasa izvora su takodje identifikovali nekoliko oficira OVK koji su ucestvovali u zlostavljanjima u Kukesu.

Jedan od njih se trenutno nalazi na visokom polozaju u pravosudju Kosova.

Ovde ne otkrivamo imena navodnih pocinilaca, da ne bismo doveli u opasnost nase izvore.

Neki od ljudi koji su ucestvovali u zlostavljanjima u Kukesu takodje su ucestvovali u otmicama stanovnika Kosova posle rata, tvrdi bivsi pripadnik OVK koga smo intervjuisali.

Njihove mete nisu bili albanski “izdajnici” vec Srbi ili Romi koji su ostali na Kosovu nakon sto su NATO snage usle na ovu teritoriju.

Jedan kosovski Albanac koji se iz inostranstva vratio da bi se borio na Kosovu rekao nam je da je video oko 30 Srba i Roma u logoru OVK u Babalocu, blizu Decana na zapadu Kosova, i to posle rata, u leto 1999.

Izjavio je da je cuo urlike sa te lokacije i pretpostavio da zatvorenike muce. Kada bi NATO patrola prolazila kroz ovu zonu, zatvorenike su skrivali u skladište, dodaje isti izvor.

Ovaj bivsi pripadnik OVK izjavio je da pretpostavlja da su ove grupe odvodjene preko granice i likvidirane. “Nikada ih vise nisam video niti nasao nesto o njima u novinama,” izjavio je. “Verovatno su zauvek nestali u planinama”.

Altin Radzim ije nezavisni novinar iz Tirane
Majkl Montgomeri je specijalni izvestac Centra za istrazivacko novinarstvo u Berkliju, Kalifornija
Vladimir Karaj je novinar dnevnog lista ‘Korrieri’ u Tirani

No part of this article may be reproduced in any form without the express permission of BIRN.  Requests for syndication should be directed to ana@birn.eu.com