Komentar lista Danas: čišćenje nečiste savesti

Komentar lista Danas: Čišćenje nečiste savesti

Prvi opštinski sud u Beogradu odbio je zahtev za odštetu 25 članova porodica stradalih iz Sjeverina oktobra 1992. u Mioču u Bosni i Hercegovini, koje su oteli i brutalno likvidirali pripadnici jedinice Osvetnici Milana Lukića.

Rečje o slučaju u kojem su građani Sjeverina i državljani tadašnje SR Jugoslavije krenuli autobusom državne firme Raketa na posao u Priboj. Kao i svakog dana prethodnih godina. Regionalni put do Priboja kod sela Mioče vodi preko teritorije BiH. Baš tu su ih pripadnici ove jedinice u okviru Vojske Republike Srpske i zaustavili. Iz autobusa su nakon legitimisanja izvedeni samo Bošnjaci. Tačno njih 16. Kamionom su odvezeni u Višegrad, u hotel Vilina Vlas, gde su zlostavljani, a zatim na obali reke Drine i likvidirani. Njihova tela do danas nisu pronađena.

Obrazloženje suda glasi da MUP Srbije nije bio obavezan da štiti građane Srbije, koji putuju na teritoriju druge države. Praktično, po logici suda, država nije morala da štiti sopstvene državljane. Međutim, problem je i to što država ne priznaje pravo žrtvama na nadoknadu štete, sa krajnje bizarnim objašnjenjem da oni zapravo i nisu žrtve, jer nisu stradali, prema zakonskoj definiciji, „od neprijatelja za vreme rata, izvođenja ratnih operacija“ ili „neprijateljskih diverzantskih, odnosno terorističkih akcija“. Odnos države u ovom slučaju najbolje je pokazao repubilički javni pravobranilac, koji svih ovih godina trajanja spora nijednom nije našao za shodno da se pojavi na glavnom pretresu i zaista zastupa državu. Verovatno ga je bilo sramota ili je mislio da u ovom slučaju nema šta da se raspravlja. Sudu nije bilo dovoljno ni to što su za ovaj zločin na po 20 godina zatvora većosuđeni Lukići njegovi pomagači iz „Osvetnika“.

Izgleda da je pozadina ovog slučaja daleko šira. Naime, Bosna i Hercegovina tužila je Srbiju Međunarodnom sudu pravde za agresiju i genocid u Srebrenici jula 1995. Utvrđeno je da Srbija nije odgovorna za genocid, ali da je mogla da utiče na Vojsku RS da ne počini masakr u Srebrenici i likvidira 7.800 muškaraca, staraca i dece. Stiče se utisak da država, preko suda, štiti samu sebe za odgovornost što je materijalno, vojno i finansijski pomagala Vojsku RS tokom sukoba u BiH. Naime, ukoliko se skupi dovoljno dokaza BiH bi mogla da dopuni i ponovo pokrene tužbu protiv Srbije.

Ovo nije prvi slučaj u kojem sudovi na suđenjima za ratne zločine ignorišu učešće ili pomoćkoju je Srbija pružila VRS. Sudovi su zaštitu državnih interesa stavili iznad prava građana na život i slobodu kretanja. A dobro je poznato da je pravo na život neprikosnoveno i da je daleko iznad svakog državnog interesa.