Građanski list: Ko optužuje po željama, a ko po dokazima?!

Izvor: Građanski list

Povodom hapšenja četvorice policajaca iz Leskovca, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da se to hapšenje moglo obaviti još ranije.

– Mi smo s prvim podacima o kriminalnom ponašanju pripadnika te jedinice izašli u januaru 2007, kada smo objavili podatak da je jedan pripadnik te jednice, koji je identifikovan kao Šišarka, ubio zarobljene borce Oslobodilačke vojske Kosova, pa smo predali te podatke tužilaštvu. Očekivali smo da će tužilaštvo pokrenuti postupak, otvoriti istragu, ali je moj utisak bio da se to neće dogoditi zato što se, kada je Kosovo u pitanju, govori kako dole nije bilo zarobljenika i kako se policija 1999. godine ponašala kao i u mirnodopsko vreme – kaže Kandićeva u razgovoru za “Građanski list”.

U policiji dvojno upravljanje

Prema njenim rečima, Fond za humanitarno pravo je nastavio da prikuplja podatke, koje su nedavno kompletirali i dostavili tužilaštvu, te je usledilo hapšenje. Komentarišući proteste policajaca, Kandićeva kaže da ti protesti nisu organizovani na lokalnom nivou već, po njenom mišljenju, imaju instrukcije s višeg nivoa.

Kandićeva je izrazila čuđenje što je Tužilaštvo za ratne zločine izašlo sa saopštenjem u kome je oštro reagovalo na njene istupe i u kome su istakli da “uznemirava javnost i ometa istragu”.

– Mislim da je to posledica straha. Tužilaštvo je, ipak, jedan državni organ i ako vidi da nema dovoljnu podršku, lako se obeshrabri. To nisu tužioci odškolovani u nekim novim uslovima, već su isti oni koji su na tom mestu bili za vreme onog režima, pa nikada nisu pokrenuli nikakvu optužnicu za krivično delo ratnog zločina. Kada god nastupi neka vanredna situacija, oni ustuknu, prevlada ih strah i nisu sigurni – tvrdi Kandićeva.

Optužnice na osnovu dokaza

S druge strane, portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da to tužilaštvo nema razloga za strah i da sve radi po zakonu.

– Izjave Nataše Kandić jedan su vid pritiska na pravosuđe. Nevladine organizacije imaju jedan rejon delovanja, znači zastupaju određene stavove, i njihovo je legitimno pravo da analiziraju rad određenih institucija. Međutim, u jednom momentu mi smo reagovali, kada se ona pojavila sa spiskom i imenima u TV dnevniku javnog servisa. U tom momentu se stekao utisak da proces vodi neko drugi, a ne regularna institucija koja se zove Tužilaštvo za ratne zločine – objašnjava Vekarić.

Komentarišići izjavu Kandićeve da ima utisak kako se tužilaštvo plaši da pokrene određene postupake, Vekarić kaže da ona na taj način šalje poruke onim snagama koje misle da se ljudi u tužilaštvu plaše. Vekarić dodaje da mu nisu jasne optužbe direktorice Fonda za humanitarno pravo i napominje da su na protestu policajaca u Leskovcu pominjani tužilac Vukčević i on u negativnom kontekstu.

– S jedne strane napada nas Nataša, a s druge u Leskovcu smatraju da smo radikalni kada hapsimo patriote. To samo pokazuje da smo na pravom putu pa će tužilaštvo i ubuduće, kao i dosad, raditi po zakonu, a ne pod pritiscima – kaže Vekarić.

On je dodao da je u prošlosti bilo političkih pritisaka na tužilaštvo, ali i da su uspeli korigovati te aktivnosti, te sada Tužilaštvo za ratne zločine nesmetano radi svoj posao. Odgovor na optužbe Kandićeve da u policiji postoji dvojno upravljanje, ni nakon dva dana nismo uspeli da dobijemo.

Ne optužujemo ni po čijim željama

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da je tužilaštvo na predmetu u vezi s hapšenjem policajaca počelo da radi 31. januara, a pre toga su duže vreme prikupljani dokazi.

– Kandićeva je, svakako, puno pomogla u prikupljanju određenih podataka, ne samo u ovom predmetu već i u mnogim drugim. Ne radimo ni po čijim željama. Mi se u radi isključivo rukovodimo dokazima koje imamo u postupku, dakle procenjujemo da li određena prijava ili određeni dokument mogu biti upotrebljivi pred većem za ratne zločine. Stalno se sporimo oko toga da ukoliko brzopleto krenemo u postupak po nečijoj želji, u ovom slučaju po njenoj, i optužimo 20 ili 15 ljudi kako bi ona mislila da treba, dolazimo u situaciju da veće u jednom momentu kaže: “Izvinite, niste ovde dovoljno pripremljeni, nemate dovoljno dokaze”, i oslobodi potencijalne počinioce ratnog zločina. Mi ne želimo da upadnemo u tu zamku i to je ono oko čega se sporimo – kaže Vekarić.