Danas: Sumnje u političke motive Vrhovnog suda

Izvor: Danas

Suđenja za ratne zločine u Srbiji suočavaju se sa problemom zbog Vrhovnog suda Srbije koji nastavlja s praksom ukidanja prvostepenih osuđujućih presuda za ratne zločine značajnim smanjenjem kazne osuđenima i potvrđivanjem oslobađajućih presuda optuženima, što navodi na sumnju u političku pozadinu tih odluka, ocenjuje Fond za humanitarno pravo u izveštaju o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Kao primer za to u izveštaju su navedeni slučajevi Ovčara, u kojem dve godine traje ponovno suđenje, zatim to što je najviša sudska instanca osuđenom pripadniku jedinice Škorpioni Branislavu Mediću smanjio kaznu sa 20 na 15 godina zatvora, „iako je osuđen za ubistvo najmanje dva Muslimana i vrlo aktivno učešće u likvidaciji svih šest zarobljenika“, ali i to što je potvrdio oslobađajuću presudu pripadniku iste jedinice Aleksandru Vukovu, mada „na osnovu dokaza izvedenih tokom postupka nesumnjivo proizlazi njegova krivična odgovornost“.

Drugi problem na koji ukazuje Fond za humanitarno pravo jeste taj što suđenja traju veoma dugo, odnosno u proseku prvostepeno suđenje traje po dve godine. Kao glavni razlog toliko dugog trajanja krivičnog postupka je to što svedoci i oštećeni iz drugih država nisu u obavezi da se odazovu na sudski poziv Veća za ratne zločine Okružnog suda, pa ne mogu biti privedeni u slučaju nedolaska, kao državljani Srbije. Jedan od problema koji utiče na dugo trajanje postupka jeste i taj što u Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu sudi samo pet sudija, što nije dovoljno ni za formiranje dva sudska veća.

U izveštaju FHP se posebno ističe da branioci optuženih vrlo često postavljaju pitanja koja su potpuno izvan optužnice i konteksta u kojem su se desili zločini obuhvaćeni optužnicom, odnosno insistiraju na podacima o saslušavanju u pretkrivičnom postupku, iz ličnog, privatnog i porodičnog života, kao i na pitanjima sa političkim, nacionalnim i patriotskim implikacijama. Kao dodatni problem navodi se to što je Vrhovni sud u nekoliko predmeta – Ovčara, Suva Reka, odredilo psihijatrijsko veštačenje svedoka, čime je u sudsku praksu „uveo dokaz koji do sada nije bio primenjivan“ i to „suprotno pravilima procesnog prava da je sud jedino ovlašćen da ceni iskaz svedoka“. Suđenja za ratne zločine u Srbiji odvijala su se pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu i Okružnim sudom u Požarevcu. Okružni sudovi u Nišu i Novom Sadu sudili su u predmetima etnički motivisanih ubistava u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Posebno se izdvaja predmet Podujevo II, odnosno suđenje četvorici pripadnika jedinice Škorpioni, rezervnog sastava MUP Srbije za ubistvo četrnaest albanskih žena i dece i teško ranjavanje petoro dece 28. marta 1999. u Podujevu na Kosovu. „U ovom slučaju prvi put se desilo da je Tužilaštvo, koristeći dokaze i saznanja iz predmeta Saše Cvjetana, pokrenulo novi krivični postupak protiv lica za koje je bilo evidentno da su umešeni u isti zločin. Takvu praksu Tužilaštvo nije primenilo u predmetima Ovčara i Suva Reka, što predstavlja ozbiljan propust u procesuiranju ratnih zločina i navodi na sumnju da Tužilaštvo selektivno podiže optužnice“, piše u izveštaju FHP.

U izveštaju se navodi i da su porodice žrtava sa Kosova posle 17. februara prošle godine, iz straha od neprijatnosti zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, prestale da dolaze u Beograd, ali su u junu nastavile da dolaze i prate suđenje za ratne zločine počinjene u Suvoj Reci. Takođe, u izveštaju se dodaje da je FHP predao Tužilaštvu za ratne zločine 45 izjava žrtava i svedoka ratnih zločina počinjenih u Suvoj Reci i 37 izjava svedoka i žrtava ratnih zločina u Trnju na Kosovu, počinjenih 25. marta 1999. Tužilaštvo za ratne zločine je u drugoj polovini 2008, piše u izveštaju FHP, primilo dve krivične prijave Fonda za počinjene ratne zločine u BiH i na Kosovu, ali Tužilaštvo još nije podnelo zahtev za sprovođenje istrage.

Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda, kaže za Danas da visina kazni sudova u Srbiji ne odgovara težini izvršenih krivičnih dela. „To se najbolje vidi u presudi škorpionima. Javnost nije mogla da prihvati da je moguće da jedan pripadnik te jedinice bude oslobođen, a da drugi, koji je učestvovao u događaju, dobije samo pet godina zatvora“, navodi Kandićeva. Prema njenim rečima, Vrhovni sud stalno pokušava da minimizira predmet suđenja za ratne zločine i da dokaže da je to „mnogo manje strašno nego što je izrečeno“. Kandićeva naglašava da je veoma mali broj istraga i da je Tužilaštvo za ratne zločine pod stalnim političkim pritiskom i da se okreće slučajevima koji služe za pridobijanje javnosti, ali i da su mnoga suđenja bila visoko profesionalna.

Na Kosovu 11 suđenja za ratne zločine

Tokom prošle godine FHP je na Kosovu pratio 11 suđenja za ratne zločine i ubistva sa političkom i etničkom pozadinom, koja su vođena pred okružnim sudovima i Vrhovnim sudom Kosova. Većina postupka počela je 2007. godine, dok su u 2008. godini počela suđenja samo u dva predmeta – Osman Ziberaj, Šićeri Šalja i slučaj protiv Marka Simonovića. Kao jedan od razloga za mali broj novih suđenja navodi se proces prenošenja nadležnosti u oblasti vladavine prava sa Unmika na Euleks, koje je obavljeno tek 9. decembra prošle godine. Zbog toga,u drugoj polovini 2008. godine glavni pretresi uopšte nisu zakazivani, većsu održavane samo sednice sudija pojedinaca na kojima se odlučivalo o potvrđivanju optužnice ili o pritvoru optuženih. U 2008. godini, ponovna suđenja u tri predmeta, koji su po odluci Vrhovnog suda Kosova vraćeni na novo odlučivanje u prvom stepenu, nisu zakazana – slučaj Latif Gaši, Anđelka Kolašinac, Šefćet Musliu. FHP ocenjuje zabrinjavajućom praksu Vrhovnog suda Kosova da odugovlači razmatranje predmeta koji su (prvostepeno) završeni pre više godina, a kojih ima šest.

Suđenje za Ovčaru

Ponovljeno suđenje optuženima za ratni zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara 1991. godine nastavlja se danas pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu završnim rečima branilaca okrivljenih. Pretres je prošle nedelje bio odložen pošto se iz zdravstvenih razloga na suđenju nije pojavio branilac prvooptuženog Miroljuba Vujovića advokat Milan Zaklan koji je trebalo da iznese završnu rečza njegovog branjenika.