E-Novine: Odšteta zlostavljanim Albancima

Izvor: E-Novine

Fond za humanitarno pravo najavio je žalbu zbog niske odštete dosuđene za mučenje i nečovečno postupanje

Fond za humanitarno pravo primio je presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu kojom je država Srbija obavezana da Albertu Nebihu iz Glogovca i Skenderu Isufiju iz Novog Čikatova, opština Glogovac, isplati po 185.000 dinara zbog odgovornosti za nezakonit pritvor u kojem su 1999. i 2000. godine proveli šest, odnosno 11 meseci, saopštio je Fond. Ova organizacija najavila je da će, „zbog neprimereno malog iznosa obeštećenja, u zakonskom roku uložiti žalbu Okružnom sudu u Beogradu”

„Kada su 26. marta 1999. godine srpske snage bezbednosti granatirale albansko selo Domanek opštini Glogovac, Albert Nebihu (17) je sa svojom porodicom izbegao u selo Štrubulov u istoj opštini. Pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije opkolili su 28. maja 1999. ovo selo. U kuću u kojoj je boravio Albert Nebihu sa još 20 članova njegove šire porodice ušla su tri pripadnika VJ koji su naredili njemu, njegovom ocu i bratu od strica da pretresu kuću umesto njih. Za vreme pretresa, vojnici su ih udarali kundacima, posle čega su ih izveli na ulicu i naredili da stoje sa rukama podignutim u vis i licem okrenutim prema zidu. Postrojivši ih u kolonu, odveli su ih do sela Novo Čikatovo, odakle su ih kamionima prebacili u Glogovac, ističe se u saopštenju.

Uhapšeni Albanci su potom prebačeni u požarevački zatvor i sve vreme su bili zlostavljani, a u Požarevcu su morali da prođu kroz špalir stražara i policajaca, a batinanje je nastavljeno sve dok ih nisu rasporedili po sobama.

„U KPZ Požarevac zatvorenicima albanske nacionalnosti šetnje nisu bile dozvoljene, kao ni sedenje na krevetima, a kupanje im je bilo omogućeno samo jednom u dve nedelje. Tokom boravka u KPZ Požarevac, policija nije nijednom saslušala Alberta, niti mu je izdala rešenje o pritvoru ili optužnicu. Albert Nebihu je oslobođen 20. novembra 1999. godine. U martu 2005. godine konstatovan mu je post-traumatski stresni poremećaj (PTSP), kao posledica torture”, navodi se u saopštenju.

Istog dana kada je uhapšen Albert Nebihu četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti su ušli i u kuću Skendera Isufija u selu Novo Čikatovo, u kojoj je bilo mnogo izbeglica iz okolnih sela. Izabravši 13 muškaraca, tukli su ih kundacima satima, a potom su ih odveli do reke Drenice gde su im naredili da uđu u vodu i da se valjaju po blatu, saopštava FHP.

„Policajci i vojnici su stalno pucali i pretili da će ih streljati. Nakon tri sata, sproveli su ih u Glogovac, gde su ih tukli metalnim šipkama i bejzbol palicama. Potom su im vojnici i policajci doneli jednu kofu da speru krv, posle čega su im naredili da tu vodu popiju. Sutradan su prozivali Albance po imenima i odvodili u jedan demolirani lokal gde su vršili ispitivanja. Četiri policijska inspektora ispitivali su Skendera Isufija o OVK. Ispitivali su ga ceo dan i sve vreme tokom ispitivanja su ga tukli. Kada bi se onesvestio, uveli bi ga u toalet lokala, da ga osveste i posle kraćeg vremena opet bi nastavili da ga ispituju i tuku. Nakon ispitivanja vratili su ga u isti lokal u kome je bio pre. Ujutro su zatvorene Albance autobusima prebacili u zatvor u Lipljanu, a tek posle petog dana zatvorski čuvari su im dozvolili da odu u toalet. Posle nekoliko dana su ih odvezli autobusima u KPZ Požarevac, gde je Skender boravio 14. aprila 2000. godine, kada je na osnovu rešenja Ministarstva pravde Srbije pušten na slobodu. Ni on nikada nije dobio nijedan dokument o zadržavanju ili pritvaranju, niti je protiv njega podignuta optužnica ili pokrenut bilo kakav postupak. Čak nikada nije bio ni saslušan. Od marta 2004. godine, leči se od post-traumatskog stresnog poremećaja”, ističe se u saopštenju Fonda.