E-Novine: Političarima ljudska prava nebitna

Izvor: E-novine

Iako je u 2008. godini učinjen izvesni napredak hapšenjem Radovana Karadžića, Srbija još ima obavezu da pronađe Ratka Mladića, poboljša stanje ljudskih prava, naročito manjinskih. Još nije usvojen zakon o ukidanju pomoći porodicama haških optuženika, negiranju genocida u Srebrenici, protiv diskriminacije. Ovo su neke od ocena sa skupa povodom 60 godina usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, na kojem su učestvovali predstavnici nekoliko nevladinih organizacija.

Na početku konferencije koje su zajednički organizovali Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški komitet za ljudska prava i Žene u crnom, Nataša Kandić je istakla da na prvim stranama dnevnih listova u Srbiji ovog 10. decembra nije bilo nijednog naslova posvećenog Međunarodnom danu ljudskih prava, da se nijedan političar tim povodom nije obratio javnosti kao i da na skupu koji su organizovale NVO nema nijednog predstavnika vlasti. Sve to, po njenom mišljenju, govori kakvo je stanje ljudskih prava u Srbiji.

Godinu koja se bliži kraju, smatra predsednica Fonda za humanitarno pravo, obeležilo je hapšenje Radovana Karadžića i nemoć države da uhapsi Ratka Mladića. Hapšenje Karadžića je proizvelo veoma pozitivne promene u društvu, a Kandićeva kaže da je upravo on sam zaslužan za demitologizaciju sebe kao heroja.

„Njegovi branitelji sveli su se na grupu od 200 članova desničarske grupe zvane 1389, koja u pratnji policije obilazi vladine institucije i organizacije za ljudska prava, uručujući im nacističke krstove kao znak navodnog izdajništva”, kaže se u saopštenju FHP-a.

REKOM šansa za zemlje regiona

Nataša Kandić smatra da Tužilaštvo za ratne zločine nema jasnu strategiju u procesuiranju ratnih zločina, kao što je to slučaj u Bosni i Hercegovini. Samo su optužnice u slučajevima Ovčara, Suva Reka i Lovas podignute nakon ozbiljne i samostalne istrage Tužilaštva, navodi ona. Posebno zabrinjava, prema njenim rečima, podizanje optužnice protiv Ilije Jurišića za slučaj Tuzlanske kolone, te protiv kosovskih Albanaca, koje hapsi policija u Crnoj Gori i isporučuje Srbiji. Bilo bi logično, kaže Kandićeva, kada bi se ti slučajevi predali UNMIK-u, kako bi se kosovsko društvo neposredno suočilo sa zločinima.

Nataša Kandić smatra da se u 2008. promenilo ponašanje policije i da se, nakon uspostavljanja nove Vlade Srbije, ona vratila u okvire zakona. Kada je u februaru ove godine proglašena nezavisnost Kosova, nastavlja ona, policija je bila „desničarska, ekstremna partija”, koja je javno tolerisala izgrede, a „danas obavlja posao u skladu sa zakonom”. Osim upada pristalica Radovana Karadžića u agenciju Beta, od kraja jula ove godine nije bilo nijednog fizičkog incidenta.

Kandićeva smatra da je formiranje Koalicije za REKOM (Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima) 29. oktobra u Prištini takođe značajan događaj. Nada se da će do kraja 2010. biti skupljeno milion potpisa u regionu i da će parlamenti prihvatiti inicijativu, koja činjenično prikazuje ratne zločine, suprotstavlja se relativizaciji, minimiziranju ili preuveličavanju događaja i žrtava…

Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov pozdravio je nedavnu presudu kojom je Glas javnosti kažnjen za govor mržnje, zbog reklame u kojoj se potrošači pozivaju na bojkot trgovinskog lanca Idea, jer su, kako poručuje oglas, Srbi prognani iz Hrvatske. Nosov smatra da se novi oblici govora mržnje pojavljuju na netu (primer Facebook-a), gde je moguće videti poternice za branitelje ljudskih prava. Kao posebno veliki problem istakao je stalnu opstrukciju tela kao što su ustanova ombudsmana, poverenika za javne informacije, te brojne napade na manjine (u toku je istraga za samo sedam slučajeva). Trebalo bi što pre, nastavlja on, da se usvoji zakon o diskriminaciji i da se uvede funkcija poverenika za diskriminaciju.

Srbijanska politička kultura ima mizeran odnos prema ljudima

Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, smatra da danas u Srbiji preovladava negativni koncept mira i odsustvo aspekata humane bezbednosti. Prema njoj, država kao i velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve (mitropolit Amfilohije) ugrožavaju danas mir u Srbiji. Naglasila je i da se već tri godine bezuspešno traži ukidanje Zakona o pomoći porodicama haških optuženika, a pet godina usvajanje rezolucije 1325. Zajovićeva je pozvala i na krivičnu odgovornost za negiranje genocida u Srebrenici.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava govorio je o Deklaraciji UN o braniteljima ljudskih prava i podsetio na 1. član koji kaže da “svako ima pravo, pojedinačno i u saradnji sa drugima, da promoviše i da se zalaže za zaštitu i ostvarenje ljudskih prava i sloboda na nacionalnom i međunarodnom nivou”. Srbija, smatra on, vešto krije odgovor Saveta za ljudska prava UN u Ženevi na državni izveštaj o stanju ljudskih prava. UN uočava, kaže Antonijević, da nema opšteg antidiskriminacionog zakona, da je ugrožena bezbednost branilaca ljudskih prava.

Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava navodi da srbijanska politička kultura predstavlja jedan od problema koji otežava funkcionisanje civilnog društva.

„Srbijanska politička kultura je herojska politička kultura. Ona više ceni heroje, junake, oslobodioce, lidere i spremna je da im na temelju njihovog učinka prašta sve. To je kultura koja je uspešnija u mobilizaciji na otpor stranom zavojevaču, nego u odbrani ugroženih prava građana. To je kultura koja spoljašnju slobodu stavlja iznad unutrašnje. Kultura koja pojedinca vezuje za kolektiv, koja više ceni nacionalizam od liberalizma. To je kultura bahate, neodgovorne vlasti, a slabog društva, mizernog odnosa prema ljudima.”

Kuzminović smatra da politička elita u Srbiji nije zainteresovana za razvoj civilnog društva, što se vidi u činjenici da godinama nije u stanju da donese zakon o NVO, te da se nastavlja sa stigmatizacijom političkom kriminalizacijom nevladinih organizacija.