B92: FHP: MUP ne saopštava informacije

Izvor: B92

Beograd — Poverenik za javne informacije Rodoljub Šabić naložio je MUP-u da obelodani informacije o logorima za Bošnjake koji su za vreme rata formirani na teritoriji Srbije.

Kako je saopštio Fond za humanitarno pravo, koji je prošle godine i tražio te informacije, ali ih još nije dobio, Šabić je 23. maja naložio MUP-u da najkasnije za tri dana od prijema rešenja obavesti Fond da li poseduje dokument ili drugi pravni akt o logorima za Bošnjake iz Žepe i dostavi spisak pripadnika MUP-a angažovanih u tim logorima.

Odluka poverenika, koja je Fondu prosleđena 29. maja 2008, obavezujuća je, a ukoliko policija odbije da je izvrši, prema Zakonu, Vlada Srbije je dužna da obezbedi izvršenje rešenja i dostavi tražene podatke.

Fond je 31. jula 2007. tražio od MUP-a dokument o osnivanju dva logora i spisak službenih lica nadležnih za upravljanje i nadzor u tim logorima, a MUP je 5. oktobra odbio zahtev u delu koji se odnosi na spisak službenih lica, sa obrazloženjem da bi otkrivanje identiteta pripadnika MUP-a ugrozilo njihovu bezbednost.

Prema navodima FHP, na deo zahteva koji se odnosi na dostavljanje pravnog akta o osnivanju logora MUP uopšte nije odgovorio.

Protiv odluke MUP-a, Fond je 17. oktobra 2007. podneo žalbu povereniku za informacije, koji je 23. maja 2008. doneo rešenje o poništavanju rešenja MUP Srbije i nalog da bez odlaganja obavesti FHP o traženim podacima.

Prema podacima FHP, nakon pada Žepe, 31. jula 1995, “najmanje hiljadu Muslimana pokušalo je da pređe Drinu i da u Srbiji nađe spas od Vojske Republike Srpske, koja je dve nedelje pre toga počinila genocid u Srebrenici”.

“Nakon prelaska Drine, hapsili su ih pripadnici Vojske Jugoslavije. Najpre su ih vodili u selo Jagoštica (opština Bajina Bašta), a odatle su neki odvedeni na ispitivanje u Mali Zvornik, potom su neki sprovedeni u logor u Šljivovici (opština Čajetina), a drugi u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac)”, navodi Fond.

Prema nalazima istraživača FHP-a, desetine izbeglica je predato policiji Republike Srpske i “većini se od tada gubi trag”. Prema evidenciji FHP-a, u logorima je bilo zatvoreno više od 800 Bošnjaka.

“Logoraši su svakodnevno tučeni palicama, metalnim šipkama i nogama. Mnogi su radili teške fizičke poslove. Policajci su primoravali logoraše da se međusobno oslovljavaju srpskim imenima. Tukli su ih kad god su išli u WC. Primoravali su ih da pevaju četničke pesme, da se međusobno tuku”, naveo je Fond.

Međunarodni crveni krst je evidentirao zarobljenike koji su uz posredovanje te humanitarne organizacije osobođeni od sredine januara do sredine aprila 1996. godine, dodaje se u saopštenju Fonda i navodi da više zarobljenika nije preživelo torturu.