Beta/MONDO: Ko je odgovoran za logore u Srbiji?

Izvor: Beta/MONDO

Udruga Vukovar 1991. podnela je tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu krivičnu prijavu za ratne zločine počinjene nad ratnim zarobljenicima u više logora na teritoriji Srbije tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Predsednik Udruge Vukovar 1991. Zoran Šangut je na konferenciji za novinare održanoj u prostorijama Fonda za humanitarno pravo u Beogradu rekao je da je tu krivičnu prijavu dostavio tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću i njegovom zameniku Veselinu Mrdaku.

Šangut je precizirao da je reč o krivičnoj prijavi protiv nepoznatih počinilaca za ratne zločine u logorima u Sremskoj Mitrovici, Stajićevu, Begejcima, Nišu i u Vojno-istražnom zatvoru u Beogradu.

Postoji osnovana sumnja da su nepoznate osobe, kako se navodi u prijavi, počinile ratne zločine nad ratnim zarobljenicima koji su nakon zauzimanja hrvatskog područja tokom leta i jeseni 1991. godine odvedeni u te logore.

Zarobljenici su u tim logorima, kako se dodaje, ubijani, mučeni, nije im davano dovoljno hrane i vode, svakodnevno su ispitivani, prećeno im je smrću, ranjenima nije pružana lekarska pomoć čime su prekršena pravila međunarodnog prava.

Udruga Vukovar 1991. će, kako je najavio Šangut, u ponedeljak predati takvu krivičnu prijavu i državnom tužilaštvu u Zagrebu.

Vukčević je na sastanku sa predstavnicima tog udruženja rekao da tužilaštvo za ratne zločine već sprovodi neke predistražne radnje i da su otvorena dva predmeta, izjavio je Šangut, ocenjujući da u Srbiji i Hrvatskoj postoje snage koje žele procesuiranje tih zločina.

Govoreći o ličnom iskustvu u logorima Stajićevo i Sremska Mitrovica, Šangut je rekao da je među upravnicima i čuvarima logora koji su činili zločine, bilo i onih koji su nastojali da pomognu zarobljenicima.

On je tako naveo primer Aleksandra Jeftića koji je iz logora u Stajićevu spasao 150-200 Vukovaraca zbog čega je Udruga Vukovar 1991. predložila da bude odlikovan. Predlog za odlikovanje dostavljen je još 2005. godine hrvatskim vlastima, ali to još nije učinjeno, dodao je Šangut.

Šangut je dodao da je u tim logorima, prema podacima hrvatskih vlasti, ubijeno oko 300 ljudi.

Predsednica FHP Nataša Kandić rekla je da je, prema podacima Fonda, u Sremskoj Mitrovici bilo zatvoreno 3.500-4.000 ljudi, u Stajićevu više od 1.300, a u Begejcima oko 600.

Kandićeva je istakla značaj utvrđivanja istine jer je to jedini način da buduće generacije imaju pravu sliku o događajima iz prošlosti i da se zločini ne bi ponovili.

Govoreći o političkoj situaciji u Srbiji i odnosu prema ratnim zločinima, Kandićeva je ocenila da tužilaštvo za ratne zločine profesionalno obavlja posao i da je “došlo vreme da neke institucije obavljaju posao nezavisno od vlasti i događaja u zemlji”.

Prema podacima FHP, između 8.000 i 10.000 ljudi je tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH bilo zatvoreno u logorima na teritoriji Srbije čije postoje ona i dalje negira.

Novinarima je na konferenciji dostavljena i potvrda izdata Daliboru Baranju iz Vukovara kojom se potvrđuje da je između 19.11. i 2.12. 1991. godine bio u sabirnom centru “Livade”. Potvrdu je potpisao komandant tog logora Zoran Ranđelović.