Radio Slobodna Evropa: Protest UN-u zbog oslobađanja Haradinaja

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Nakon oštrih osuda oslobađajuće presude Haškog tribunala za Ramuša Haradinaja, Srbija najavljuje protest kod UN-a, ali i zahtev za istragu protiv bivšeg šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena kao jednog od glavnih krivac za oslobođanje.

Razmatrajući posledice oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju, Nacinalni Savet za saradnju sa Hagom ocenio je da je ona “novo ponižavanje žrtava i ozbiljan udarac međunarodnoj pravdi”, zbog čega će uputiti protestno pismo Ujedinjenim nacijama, kao i zahtev za sprovođenje istrage zbog navoda da su nekadašnji šef UNMIK-a Soren Jesen Petresen i druga lica ometali istragu na Kosovu. Direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović očekuje od UN-a da ozbiljno razmotre zahteve Srbije:

“Cilj našeg obraćanja sasvim sigurno nije ono što se pogrešno pojavilo u nekim medijima, da će se Srbija žaliti na odluku u Savetu bezbednosti, pošto niti je Srbija stranka u tom postupku, niti može da se žali, a pogotovo Savet bezbednosti nije adresa na koju bi mogla da se žali. Obraćamo se generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija zato što, osim čudnog odnosa koji je Soren Jesen Petersen imao sa optuženim za ratne zločine Ramušom Haradinajom, nakon navoda iz knjige bivše glavne tužiteljke tribunala Karle del Ponte, postoje sumnje da su zvaničnici UNMIK-a, i Petersen lično, zaustavljali i ometali istragu tribunala. Pogotovo kada se ima u vidu da se radilo o ozbiljnim indicijama da su neki građani Srbije otimani i odvođeni negde na sever Albanije, i da su tamo u nekim improvizovanim klinikama nad njima izvršeni teški zločini.”

Podsećamo, Karla del Ponte je u svojoj knjizi “Lov”, koja je nedavno izašla iz štampe u Italiji, navela da je Haško tužilaštvo tokom istrage o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova 1999. nad Srbima, Romima i drugim etničkim zajednicama bilo obavešteno da su osobe nestale u sukobima na Kosovu korišćene u operaciji krijumčarenja organa. Bivša glavna tužiteljka, opisujući u detalje informacije koje je o tome imala, takođe objašnjava da su istražitelji zbog nemogućnosti daljeg vođenja istrage morali da odustanu od tog slučaja. U tužilaštvu Haškog suda nisu mogli da odgovore na pitanje da li je povodom ovih navoda pokrenuta istraga.

Za predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava Sonju Biserku to je pitanje prema kojem izražava priličnu dozu rezreve:

“Ta priča izgleda suviše nadrealno, to da se do sada nije čula, i pogotovo što je jako teško ući u dokazivanje toga. U svakom slučaju, ne verujem u to da je UNMIK sprečavao istragu.”

UN imaju brojne mehanizme unutrašnje kontrole, kaže za naš program Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo i dodaje da bi to telo moglo da pokrene istragu protiv zvaničnika UNMIK-a. Međutim, ukoliko se uzme u obzir i protest Srbije pred UN zbog oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju, ona smatra da je čitava priča pokrenuta za unutrašnju upoterbu:

“S obzirom da se zna da je jedini način da se tu nešto promeni da tužilaštvo uloži žalbu, i da Ujedinjene nacije svakako nisu nadležne da čine išta po tom pitanju, može se izvući zaključak da je to predstava za javnost, verovatno i pokušaj da se izvrši pritisak na javnost, da se ona pridobije na stranu onih koji su protiv saradnje sa Haškim tribunalom.”

Iako tvrdi da se saradnja sa Tribunalom nastavlja, i sam predsednik Nacionalnog saveta Rasim Ljajić kaže da će, nakon oslobađajuće presude Haradinaju, ona biti otežana i dodaje da je:

“Haški tribunal evidentno pokazao dvostruke aršine vezano za postupke koji se vode pred tim sudom.”

Za Sonju Biserko, međutim, ovakve tvrdnje samo su još jedan dokaz da vasti u Srbiji u svakoj situaciji traže nove argumente za nesaradnju sa Haškim tribunalom:

“Mislim da je strategija države Srbije prema Haškom tribunalu uspela,  jer je ona išla na podrivanje tribunala kao institucije i ona je u svim svojim ciljevima uspela. Ona neće predati Ratka Mladića sve dok se nešto ne desi, do neke nove Vlade, ne ove sada što će se birati, nego neke nove generacije koja će smatrati da je to moralna obaveza, ne samo prema Haškom tribunalu, nego i prema Srbiji kao takvoj.”

Saradnja sa Haškim tribunalom osnovni je uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, na kojem najčvršće insistira Holandija.