Tužba za naknadu štete protiv Srbije zbog torture u Sandžaku 1994. godine
Fond za humanitarno pravo (FHP) je 11. decembra 2006. godine podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime Šefćeta Mehmedovića, Bošnjaka iz Novog Pazara, zbog etnički motivisane torture koju su nad njim izvršili inspektor Bratislav Gerić, izvesni inspektor ”Nino” i nekoliko drugih ”NN” pripadnika SUP-a Novi Pazar u maju 1994. godine. Zbog posledica batinjanja, zdravlje Šefćeta Mehmedovića je ozbiljno i trajno narušeno.
Prema izjavi koju je Šefćet Mehmedović dao FHP, on je u maju 1994. godine otišao u SUP Novi Pazar, po pisanom pozivu, na informativni razgovor. Po dolasku u SUP, inspektor čiji mu identitet nije poznat, pitao ga je da li poseduje oružje i ispitivao ga o aktivnostima SDA, čiji je Mehmedović bio član. Šefćet Mehmedović je o napisao izjavu na papiru koji mu je dao inspektor koga Mehmedović poznaje po imenu, ”Nino”. Nezadovoljan izjavom, inspektor ”Nino” je pocepao izjavu i rekao da je sve šta je Mehmedović napisao laž, a zatim počeo da ga udara pesnicama i da ga šamara. Oba inspektora su ga potom tukli policijskom palicom, po tabanima i rukama. Pola sata bi ga tukli, a onda bi mu naredili da stoji u ćošku dok se ne odmore, da bi, nakon odmora, nastavili sa torturom. Nakon izvesnog vremena, inspektor ”Nino” ga je vezao lisicama i odveo u drugu kancelariju gde su ga, prema rečima Mehmedovića, tukli drugi policajci od kojih je prepoznao jedino inspektora Bratislava Gerića.
Ova tortura je trajala od 15:00 do 21:30. Prenoćio je u kancelariji, vezan za radijator. Ujutro, inspektor Nino ga je ponovo ispitivao o oružju i o njegovom učešću u aktivnostima protiv države. Nakon što je opet odbio da prizna da je umešan u ono za šta su ga policajci teretili, Mehmdeović je pušten uz obavezu da se javlja na informativne razgovore svaka tri do četiri dana. Šefćet Mehmedović je, nakon toga, 11 puta išao na informativni razgovor. Svaki put bi ga samo pitali da li priznaje da poseduje oružje, a kada bi on odgovorio negativno, oni bi ga pustili.
U vreme oružanog sukoba u BiH, pripadnici MUP-a Srbije su na teritoriji Sandžaka stalno pretresali kuće Bošnjaka u potrazi za nelegalnim naoružanjem. Nakon pretresa policajci su privodili Bošnjake iako kod njih nisu pronašli nelegalno oružje. Nakon privođenja, nad većinom je sprovođena fizička i psihička tortura u cilju iznuđivanja prizanja da poseduju nelegalno naoružanje ili da učestvuju u ”aktivnostima protiv države”. Iako su ovi slučajevi prijavljeni nadležnim organima, u većini slučajeva nikada nije sprovedena ozbiljna istraga, niti disciplinski postupak. Naprotiv, većina policajaca koji su, prema podacima FHP učestvovali u batinjanju sandžačkih Bošnjaka i danas rade u MUP-u Srbije.
FHP apeluje na državne organe Srbije da usvoje programe reparacija prema žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti. Generalna skupština UN je na sednici održanoj 16. decembra 2005. godine usvojila Rezoluciju (Osnovna načela i smernice za ostvarivanje prava na pravni lek i reparacije žrtava teških kršenja međunarodnog prava ljudskih prava i ozbiljnih povreda međunarodnog humanitarnog prava) kojom je pozvala države članice da u skladu sa svojim obavezama prema domaćem i međunarodnom pravu obezbede reparacije žrtvama za postupanja ili propuste koji se mogu pripisati državi i koji predstavljaju teška kršenja međunarodnog prava ljudskih prava ili ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava.