FHP zahteva pokretanje istrage protiv Svetozara Andrića i Tome Kovača

Fond za humanitarno pravo uputio je 3. februara 2006. pismo tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću u kome ga poziva da pokrene istragu protiv nekadašnjeg generala vojske Republike Srpske Svetozara Andrića i bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Tome Kovača zbog osnovane sumnje da su krivično odgovorni za teške povrede Ženevskih konvencija tokom oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini.

U pismu izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić se kaže:

Na osnovu dokumenata  koji su izneti pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu i spisa koji su objavljeni u pojedinim medijima , smatramo da Tužilaštvo za ratne zločine treba da pokrene hitnu istragu protiv nekadašnjeg generala vojske Republike Srpske Svetozara Andrića i bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Tome Kovača, zbog osnovane sumnje da su krivično odgovorni za teške povrede Ženevskih konvencija tokom oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini. Prema saznanjima Fonda za humanitarno pravo, Svetozar Andrić živi u Beogradu, dok se Tomo Kovač nalazi u Herceg Novom, ali vrlo često boravi u glavnom gradu Srbije.

Na osnovu dokumenta koji je svedok oštećeni Fadil Banjanović predao Sudskom veću u predmetu «Zvornik» 31. januara 2006, vidi se da je tadašnji major Vojske RS Svetozar Andrić, komandant brigade Samostalne autonomne regije Birač, 28. maja 1992. doneo naredbu o “iseljavanju muslimanskog stanovništva” koje “mora biti organizovano sa opštinama preko kojih se vrši iseljavanje. Iseljavati se mogu žene i djeca, a muškarce sposobne za borbu ostavljati u logorima radi zamjene”, piše u naredbi majora Svetozara Andrića.

Tri dana kasnije, 31. maja 1992. godine Svetozar Andrić je naredio da se osnuje logor “Sušica” u Vlasenici kroz koji je, prema navodima svedoka, prošlo više hiljade Bošnjaka i Hrvata. U “Sušici” su vršena ubistva, mučenja i silovanja žena, tako da je u ovom logoru ubijeno oko 600 ljudi. Zatočenici logora “Sušica” bili su podvrgavani fizičkom, psihičkom zlostavljanjem i nečovečnim životnim uslovima u kojima im je bila uskraćena odgovarajuća ishrana, voda, medicinska nega i uslovi za spavanje.

Osim toga, Svetozar Andrić je tokom napada na Srebrenicu bio jedan od operativaca Drinskog korpusa koji se nalazio pod komandom Radoslava Krstića, koji je osuđen za pomaganje u izvršenju genocida pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.

Dok je Svetozar Andrić vodio operacije Drinskog korpusa Vojske RS, Tomo Kovač je 10. jula 1995. godine, neposredno pred početak operacija za zauzimanje Srebrenice, naredio da se formira specijalna brigada policije Republike Srpske (SBP) na čije čelo je postavljen Ljubomir Borovčanin. Za vreme napada na enklavu Srebrenica i pogubljenja 8 000 Bošnjaka koja su potom usledila, jedinica koja je osnovana na osnovu naređenja Tome Kovača nalazila se na području Bratunca, Potočara, Sandića, Kravice, Srebrenice i Zvornika, učestvujući u zločinima nad civilnim stanovništvom. Kovač je prethodno izdao naredbu da u sastav Specijalne brigade policije uđu “drugi specijalni odred policije iz Šekovića, prva četa CJB Zvornik, mješovita četa združenih snaga MUP-a RSK, Srbije i Republike Srpske i četa iz kampa za obuku na Jahorini”, što jasno govori da su državni organi Republike Srbije bili uključeni u srebrenički masakr.

Prećutkivanje činjenica da su snage MUP-a Srbije i druge vojne formacije koje su bile pod komandom Državne bezbednosti Srbije, poput “Škorpiona”, počinile zločine u Srebrenici, ne može zaštiti Srbiju od tužbe za genocid koju je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu pokrenula Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije. Zbog poricanja učešća državnih organa Srbije u ratu u BiH, Srbija je postala stecište ljudi za koje postoji osnovana sumnja da su umešani u najteže zločine protiv čovečnosti.