Država nije uspela da obezbedi odgovarajući pravni lek nakon što je Romu zabranjeno da uđe u diskoteku

U odluci koja je donešena 8. marta 2006., Komitet Ujedinjenih nacija za eliminasanje rasne diskriminacije (Komitet) usvojio je odluku protiv Srbije i Crne Gore u kojoj se zaključuje da je država propustila da sprovede brzu, detaljnu i delotvornu istragu spornog slučaja diskriminacije (Član 6. Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije).

Podnosioca predstavke, g. Durmića, zajedno su zastupali Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Fond za humanitarno pravo (FHP). G. Durmiću, mladom Romu, je bilo zabranjeno da uđe u lokalnu diskoteku 2000. godine zbog njegove etničke pripadnosti. Ovo je prvi put da je ovakva odluka donešena na osnovu predstavke koja dolazi iz Srbije i Crne Gore.

U februaru 2000., FHP je, zajedno sa Demokratskom unijom Roma, odgovorio na mnoge žalbe o rasprostranjenoj pojavi da se Romima uskraćuje ulaz u klubove, diskoteke, restorane, kafiće i bazene samo na osnovu njihove etničke pripadnosti i sproveo “testiranja” na nekoliko mesta. Jedno od tih mesta je bila i lokalna diskoteka “Trezor”, koja se nalazi u Beogradu. FHP je poslao jedan romski i jedan ne-romski par, kao i jednog muškarca ne-Roma da izvrše testiranje u Trezoru. Svi učesnici testiranja su bili uredno obučeni i primereno su se ponašali. Jedina očigledna razlika je bila boja kože. Romi, koji su učestvovali u testiranju, uključujući i g. Dragana Durmića, su pokušali da uđu u klub, ali ih je izbacivač zaustavio. On je rekao da je u toku privatna zabava i da ne mogu da uđu bez pozivnice. Muškarac ne-Rom, učesnik u testiranju, je stajao dovoljno blizu da čuje razgovor. Objasnio je izbacivaču da nema pozivnicu i pitao ga da li može da uđe. Dozvoljeno mu je bez ikakvih problema da uđe u klub. Slično je bilo i sa drugim ne-romskim parom, kojima je takođe bilo dozvoljeno da uđu bez ikakvih pitanja i bez pominjanja bilo kakve privatne zabave ili pozivnica. Srpske vlasti nikad nisu sprovele odgovarajuću istragu niti su dale bilo kakav odgovor ni na krivičnu prijavu ni na predstavku koju je žrtva podnela Ustavnom sudu.

Nakon toga, u aprilu 2003, ERRC i FHP su podneli zajedničku predstavku UN Komitetu u ime g. Durmića. Predstavkom se zahtevalo utvrđivanje činjenice da je država Srbija i Crna Gora prekršila Međunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, sprovođenje opsežne krivične istrage ovog incidenta, naknada štete koju je žrtva pretrpela usled poniženja i degradirajućeg ponašanja prouzrokovanog diskriminacijom, kao i to da državni organi u Srbiji preduzmu delotvorne mere kojima će se okončati rasna diskriminacija u pristupu javnim mestima.

Komitet je 8. marta 2006. doneo konačnu odluku u ovom slučaju i usvojio podnosiočev argument “da istraga nije sprovedena ni brzo ni efikasno, kao i da skoro 6 godina nakon incidenta […] nikakva, a kamoli detaljna, istraga nije sprovedena”. Iako je Komitet nedvosmisleno utvrdio da Srbija “nije utvrdila da li je podnosiocu predstavke bio uskraćen ulaz u diskoteku na osnovu njegovog nacionalnog ili etničkog porekla, u suprotnosti sa članom 5 (f) Konvencije, nije uspela da pronađe određenu povredu pod ovim naslovom. Umesto toga se Komitet pozvao na povredu člana 6., kojim se nalaže “državama članicama da osiguraju svima u okviru njihove nadležnosti efikasnu zaštitu i pravne lekove putem nadležnih sudova i drugih državnih institucija, protiv svih akata rasne diskriminacije kojima se krše ljudska prava i osnovne slobode lica protivno ovoj Konvenciji”.

Konačno, Komitet smatra da su srpske vlasti propustile da ispitaju spornu prijavu g. Durmića povodom kršenja člana 5 (f) i utvrdio je da je Srbije prekršila član 6. Konvencije jer nije sprovela brzu, detaljnu i efikasnu istragu ovog slučaja.

Komitet je preporučio da država članica podnosiocu predstavke da pravičnu naknadu srazmernu moralnoj šteti koju je pretrpeo. Takođe je preporučio da država članica preduzme mere i postara se da policija, javni tužilac i Sud SCG primereno ispita optužbe i prijave u vezi sa aktima rasne diskriminacije, koji su prema zakonu i članu 4. Konvencije kažnjivi.

Saznanja ovog Komiteta su usledila samo nekoliko nedelja pošto je Evropski savet Evropske unije doneo odluku 2006/56/EC kojom su organi EU utvrdili da je za Srbiju i Crnu Goru prioritet da “usvoji opširne protiv-diskriminacijske zakonske akte”. Srbija i Crna Gora trebnutno nema takve zakone.