Interpolove poternice, dokazi i zaštićeni svedoci saradnici

BEOGRAD, 21. mart – Učesnici okruglog stola o međunarodnim poternicama srpskog pravosuđa složili su se danas da je neophodno uraditi reviziju svih poternica raspisanih za osumnjičenima za ratne zločine, kao i preispitati dokaze koje je prikupilo nekadašnje vojno pravosuđe.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen precizirao je na okruglom stolu “Interpolove poternice, dokazi i zaštićeni svedoci saradnici”, koji je organizovala agencija Tanjug, da će revizija poternica biti urađena na osnovu izveštaja Tužilaštva za ratne zločine koje ima zadatak da proveri sve dokaze protiv osumnjičenih koje su prikupili nekadašnji vojni sudovi.

 To je neophodno, kako je istakao Homen, kako zbog kredibiliteta Srbije, tako i zbog činjenice da svi koji su počinili ratni zločin treba da odgovaraju.

 Homen je podsetio da se tokom rata u Jugoslaviji dešavalo da se priznanja od osumnjičenih uzimanju u zarobljeništvu, čak i pred kamerama, i da se u rad vojnog pravosuđa u tom smislu može sumnjati, zbog čega se takve izjave svakako moraju proveriti.

Načelnik Odeljenja za međunarodnu policijsku saradnju MUP-a Srbije Miloš Oparnica precizirao je da je u ovom trenutku na snazi oko 750 međunarodnih poternica prosleđenih posredstvom Nacionalnog biroa Interpola, ali da se samo mali deo njih odnosi na ratne zločine.

 Međunarodne poternice izdate na zahtev srpskog pravosuđa odnose na samo nekoliko slučajeva ratnih zločina, u okviru kojih se traga za oko 50 osoba.

Zamenik republičkog javnog tužioca Djorđe Ostojić rekao je da poternica koje su raspisane od strane vojnog pravosuđa ima “dosta” i da će biti preispitane zbog toga što su se događaji na osnovu kojih su raspisane dogodili u vreme ratnih dejstava, u drugim političkim okolnostima.

 Preispitivanje je neophodno, kako je naveo, i u smislu da li je vojno pravosuđe imalo mogućnost da utvrdi dokaze i na koji način, kao i da li su ti dokazi validni danas pred našim pravosuđem.

 Dok predstavnici nevladinog sektora ukazuju na neophodnost da se domaće sudstvo bavi samo srpskim državljanima, zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović poručio je da je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine po zakonu dužno da goni osumnjičene bez obzira na njihovo državljanstvo ili državljanstvo njihovih žrtava.

 “Ne može se zameriti tužilaštvu što goni izvršioce zato što je mesto izvršenja van teritorije Srbije”, rekao je Petrović, i objasnio da je upravo to problem zbog kojeg se javljaju problemi pri prikupljanju dokaza.

 Direktorka fonda za Humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da bi srpsko Tužilaštvo za ratne zločine trebalo da odustane od prakse procesuiranja stranih državljana, jer to povlači i političke dimenzije, već da bi trebalo da se koncentriše na građane Srbije optužene za ratne zločine.

 “Utisak u regionu je da ovo tužilaštvo pokušava da kao Slobodan Milošević procesuira ratne zločine na celoj teritoriji bivše Jugoslavije”, rekla je Kandić, i podsetila da je i Hrvatska godinama na meti brojnih međunarodnih organizacija za ljudska prava zbog činjenice da za ratne zločine predominantno procesuira Srbe, a ne svoje državljane.

 Savetnik Centra za evroatlanske studije Dragoljub Todorović pohvalio je rad Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kao instituciju koja se najuspešnije suočila sa prošlošću, a pred kojim su optuženi u oko 90 odsto slučajeva bili Srbi, a izrečene kazne mnogo teže nego kod drugih sudova u regionu.

Izjavu Nataše Kandić pogledajte ovde.