E-novine: Nema pravde za žrtve ubica i mučitelja

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je u petak devet pripadnika “Gnjilanske grupe” OVK na ukupno 101 godinu zatvora zbog ubistava i svirepih zločina nad civilima Srbima i nealbancima u Gnjilanu u drugoj polovini 1999. Devet pripadnika “Gnjilanske grupe” osuđeno je zbog ubistva najmanje 80 civila koje su ubili i mučili do smrti, zatim zbog protivpravnog hapšenja 153 civila, mučenja, silovanja. Iz ovog procesa 34 civila se vode kao nestali.

Stranke u postupku imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u roku od 15 dana. Optužnicom je bilo obuhvaćeno još osam pripadnika “Gnjilanske grupe”, koji su u bekstvu i protiv njih je postupak razdvojen. Posmatrači smatraju da ovako niskim kaznama nije postignuta pravda za žrtve.

Na po 15 godina zatvora osuđeni su Aguš Memiši, Selimon Sadiku i Samet Hajdari, a na po deset Nazif Hasani, Burim Fazliju, Faton Hajdari i Ahemt Hasani. Zatvorsku kaznu od osam godina dobili su Serat Hajdari i Kamber Sahiti. Optuženi koji su u pritvoru ostaće tamo do pravosnažnosti presude, dok je optuženima koji su krajem 2010. godine pušteni iz pritvora produžena mera zabrane napuštanja prebivališta u Preševu.

Sudija Snežana Nikolić – Garotić rekla je da je krivica optuženih nesumnjivo utvrđena na osnovu izvedenih dokaza.Ona je kazala da su se posle donošenja Rezolucije 1244 jedinice OVK rasporedile u Gnjilanu i terorisale Srbe i druge nealbance, te da je “Gnjilanska grupa” postupala po naredbama komandanata Fazlije Ajdarija, Redžepa Alija i Šaćira Šaćirija. “Komadant je rekao: ‘Došlo je naše vreme da se osvetimo! Ubijajte, prikrivajte tragove i proterajte Srbe sa Kosova!’ , deo je obrazloženja.

Nakon toga, navodi se, ubijeno je 80 Srba, 153 su zarobljena, a 34 se vode kao nestali”, rekla je predsednica Veća. Navela je i da su optuženi pripadnici OVK žrtvama komadali tela, odsecali polne organe mačetama, lomili prste kleštima, lomili šipkom lobanju i u rupu u glavi zakucali upaljač. Oni su, po slovu presude, silovali žene, ejakulirali im u usta i terali da gutaju spermu, gurali im pendreke u polne organe i psovali im srpsku majku.

Sudija Nikolić – Garotić je rekla da je sud u potpunosti poverovao svedokinjama C1 i C2 koje su danima silovane na posebno ponižavajući način. One su molile da ih ubiju i čude se kako su preživele. “Njihova svedočenja ubedljivo su potkrepljena medicinskom dokumentacijom i veštačenjem. Kada su ih pustili 23. juna 1999, rekli su im da odu sa Kosova i da poruče ostalim Srbima koji žele da se vrate na Kosovo, šta će im se desiti”, rekla je sudija.

Snežana Nikolić-Garotić je konstatovala i da Sud veruje iskazima zaštićenih svedoka i iskazu svedoka-saradnika pod pseudonimom “Božur 5”. Ona je istakla da su optuženi znali da žrtve pate i kada bi se onesvestile, polivale bi ih vodom i govorili: “Diži se! Nisam te zvao na svadbu”! Sud je prilikom odmeravanja kazne, kao otežavajuće okolnosti, uzeo brutalnost optuženih i trajanje izvršenja krivičnih dela, a, kao olakšavajuću okolnost, uzeo je porodične prilike optuženih.

„Presuda nije pravična, mislim da je nedopustiva odluka Suda da okrivljeni za ovako težak zločin ostaju na slobodi do pravosnažnosti presude. Takođe, Fond je više puta insistirao na tome da ne može biti umanjivanja kazne na osnovu olakšavajućih okolnosti kada je reč o ratnim zločinima, pogotovu kada su žrtve civili, a izvršioci pripadnici oružanih snaga, kao što je ovde slučaj. Pripadnici OVK su, s obzirom na to da se rat završio i obavezu da štite civile, na osnovu Ženevske konvencije. I zato smatramo da nisu mogli dobiti nijednu olakšavajuću okolnost. Pravda za žrtve nije postignuta. Pogotovu zbog toga što je optužnica podignuta protiv 17 lica, a da se osmorica nalaze u bekstvu – oni po čijim su naređenjima postupali okrivljeni se nalaze na slobodi, protiv njih je vođen fiktivni postupak. Do njih pravda nije mogla da dospe“, rekla je za e-novine Mirjana Lazić, advokatkinja Fonda za humanitarno pravo koja je pratila proces.

Žrtve „zaslužile silovanje“

„Suđenje je bilo teško od početka, bila je loša disciplina a advokati optuženih su često vređali svedokinje koje su prošle višednevno mučenje, često govoreći da su one namešteni svedoci i da nisu doživele mučenje, a i ako su ga doživele – svakako su ga zaslužile. Sud je morao da reaguje mnogo oštrijei i odlučniji u sukobu sa advokatima koji su držali političke govore. Neki od njih su bili profesionalni, ali su neki radili vrlo nedolično. Imali smo vrlo hrabrog svedoka – saradnika, ali je pitanje da li ćemo ih i dalje imati, s obzirom na to da su videli ishod suđenja. Pitanje je da li će se neko drugi pojaviti, pogotovu kad vidi ko je pušten iz protvora“, kaže sagovornica e- novina.

http://www.e-novine.com/region/region-tema/44095-Nema-pravde-rtve-ubica-muitelja.html