Suđenje Pašiću je pravično ali je kazna minimalna i pomirljiva u odnosu na zločin

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, izreklo je 8.07.2008. osuđujuću presudu optuženom Zdravku Pašiću, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u tajanju od osam (8) godina za ratni zločin prtiv civilnog civilnog stanovništva.

Reč je o slučaju koje je Državno odvjetništvo Republike Hrvatske ustupilo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije. Naime, Županijski sud u Karlovcu za isto krivično delo osudio je u odustnosti Zdravka Pašića i saoptuženog Milana Grubješića, koji izdržava izrečenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina u Hrvatskoj.

Fond za humanitarno smatra da se suđenje odvijalo u skladu sa standardima profesionalnosti i pravičnosti. Bilo je efikasno i dinamično. Održano je sedam glavnih pretresa na kojima je saslušano devet svedoka. Zahvaljujući dobroj saradnji a hrvatskim pravosuđem, pred Sudom su svedočili svedoci iz Hrvatske, među kojima tri zaštićena svedoka, koji su svoje iskaze dali na sednicama zatvorenim  za javnost. Sud je prihvatio kao dokaz izjavu oštećene Ane Krušić, supruge pokojnog doktora, koju je dala sudu u Hrvatskoj, jer nije bila u mogućnosti da se pojavi na glavnom pretresu pred Većem za ratne zločine u Beogradu.

Sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je optuženi Pašić, kao pripadnik policije samoproglašene Republike Srpske Krajine, po prethodnom dogovoru sa Milanom Grubješićem, u noći između 22. i 23. decembra 1991. ubio doktora Dragutina Krušića, hrvatske nacionalnosti, tako što su ga pod lažnim izgovorom da je većem broju srpskih ranjenika u Cetinjgradu potrebna pomoć izveli iz Doma zdravlja u Slunju i odvezli na parkiralište gostionice Suzi u Malom Vukoviću i kada je doktor krenuo prema objektu ispalili u njega više projektila sa udaljenosti od nekoliko metara, i to Pašić iz automatske puške a Grubješić iz pištolja kalibra 7,62 mm. Sud je prihvatio svedočenje zaštićenog svedoka A koji je u toku saslušanja i suočenja sa optuženim ostao dosledan u tvrdnji da je optuženi pucao u doktora. Naime, zaštićeni svedok A nalazio se na licu mesta i video je kako su Pašić i Grubješić pucali u Krušića. Sud nije poklonio veru svedoku Grubješiću da je u pokojnog doktora pucao samo on. Utisak je da je Grubješić, koji izdržava 12.godišnju kaznu zatvora, svojim neuverljivim iskazom hteo da pomogne optuženom Pašiću i oslobodi ga krivične odgovornosti.

Optuženi Pašić u toku suđenja nije pokazao kajanje već je do kraja pretresa nastojao da isključi svoju odgovornost. Sudsko veće je ocenilo da je osuđeni za izvršenje krivičnog dela iskoristio doktorovu predanost poslu i poštovanje lekarske etike da  pruži pomoć ranjenicima bez obzira na nacionalnost. Sud je takođe kao otežavajuću okolnost ocenio činjenicu da je optuženi poznavao doktora, koji je lečio i njegove roditelje.

Ako se uzme u obzir okolnosti i način izvršenja krivičnog dela, i da je pobuda iz koje je izvršeno ubistvo nacionalna mržnja, kazna na koju je Zdravkio Pašić osuđen je minimalna. FHP smatra da nije primereno da se Sud prilikom odmeravanja kazne za ratni zločin poziva na olakšavajuću okolnost da je osuđeni ratni invalid jer time relativizuje i minimizira počinjen zločin.