Vrhovni sud Srbije nezakonito ukinuo prvostepenu presudu u predmetu Ovčara

Odluka Vrhovnog suda o ukidanju prvostepene presude u predmetu Ovčara je pravno i činjenično neutemeljena. Vrhovni sud nastavlja praksu da svaku prvostepenu presudu za ratne zločine ukine i vrati na ponovno suđenje.

Do sada su u Vrhovnom sudu bile na razmatranju i odlučivanju tri prvostepene presude za ratni zločin i sve tri su ukinute i vraćene na ponovno suđenje. Sve tri odluke Vrhovnog suda o ukidanju presuda karakteriše da nisu zasnovane na zakonu. Posebno je karakteristično za sve tri odluke Vrhovnog suda da odluke netačno prikazuju stanje stvari u spisima predmeta koja su razmatrali. Specijalno u slučaju Ovčare Vrhovni sud zauzima stavove koji su, najblaže rečeno, suprotni zakonskim rešenjima i sudskoj praksi. Naprimer, nalog da se psihijatrijski veštači svedok, da se usaglašavaju stavovi veštaka pojedinca i Komisije veštaka, da se u slučaju neslaganja veštaka pojedinca i Komisije veštaka određuje supreveštačenje, da se proveravaju zapisnici istražnih organa u kojima je navedeno da je saslušanju prisustvovao advokat, da se saslušava kao svedok optuženi koji je pravosnažno osuđen bez obzira što je pravosnažna presuda izvedena kao dokaz.

U razlozima za ukidanje presude Vrhovnog suda Srbije se navodi:

i.da je prvostepeni sud prekoračio optužnicu kada je iz presude izostavio navod iz optužnice da je optuženi Milan Lančužanin iz vatrenog oružja pucao u ratne zarobljenike i streljanjem ih lišio života. To nije prekoračenje optužbe, to je izostavljanje dela optužbe u korist optuženog. Sud je utvrdio da je optuženi Lančužanin naredio da se vrše ubistva ratnih zarobljenika, ali nije imao dokaze da je lično učestvovao u streljanju i zbog toga je taj deo optužbe izostavio.

ii.da se sasluša advokat Milan Veljković na okolnost da li je bio prisustan kada je optuženi Jovica Perić davao izjavu pred insepktorom UBPOK-a, jer ako nije prisustvao ta se izjava morala izdvojiti. Međutim, na samom zapisniku je konstatovano da saslušanju prisustvuje branilac optuženog Perića, Milan Veljković. Taj zapisnik je zvanični dokument i postoji presumpcija njegove istinitosti dok se u krivičnom postupku ne dokaže da je falsifikat.

iii. da nije utvrđeno da je Milan Vojnović učestvovao u streljanju na Grabovu a kao razlog navodi da ga oštećeni Franjo Kožul, Jadranka Janjić, Mile Maćešić i Sandra Grejza ne pominju kao učesnika u radnjama streljanja na Grabovu. Pomenuti oštećeni ne mogu da svedoče o streljanju u Grabovu i ko ga vrši jer tamo uopšte nisu bili i o okolnostima streljanja ne mogu da se izjašnjavaju.

iv. da je trebalo saslušanjem svedoka Mišela Husnika utvrditi kada je optuženi Ivan Atanasijević krenuo prema Veleprometu i Ovčari da bi se utvrdilo da li je optuženi ubio samo jednog zarobljenika na Grabovu ili je uečstvovao u streljanju svih zarobljenika. Za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela ratni zločin potpuno je nebitno da li je ubio jednog ili više zarobljenika.

v.Vrhovni sud je u odnosu na optuženog Predraga Madžarca ukinuo presudu zbog toga što je svedok Nikola Dukić naveo da je na Grabovu u streljačkom vodu video optuženog Madžarca, ali da nije siguran da li je i on pucao, jer nije video vatru iz cevi njegovog oružja. Za pravnu kvalifikaciju ratnog zločina dovoljno je da je bio u streljačkom vodu, a sa druge strane je vrlo teško očekivati da je svedok mogao videti vatru iz oružja svakog člana streljačkog voda.

vi. da nije pouzdano utvrđeno da su na mestu komandanta TO Vukovara i njegovog zamenika bili Miodrag Vujović i Stanko Vujanović. Bezbroj svedoka je potvrdilo da su se oni nalazili na tim funkcijama. Jedino je ostalo sporno ko ih je nate funkcije postavio, što zanjihovu odgovornost uopšte nije bitno.

vii. da se obavi psihijatrijsko veštačenje svedoka saradnika br. 1.Postavlja se pitanje da li je to veštačenje neophodno da bi psihijatri utvrdili da li on govori istinu ili ne. To je apsurd.Samo je sud ovlašćen da ceni da li neko govori istinu ili ne. Pored toga, psihijatrijsko veštačenje svedoka je veliki presedan.

viii.Vrhovni sud ukida presudu i zbog toga što nisu usaglašena mišljenja sudskih veštaka Jančića i Aleksandrića u pogledu sposobnosti kretanja optuženog Vuje Zlatara i zašto nije određeno super veštačenje. Pre svega, veštak Jančić je veštačio kao pojedinac, a veštak Aleksandrić je bio predstavnik tročlane komisije veštaka koji su sačinjavali profesori Medicinskog fakulteta. Po Zakoniku o krivičnom postupku ako su nalazi veštaka pojedinca i Komisije veštaka različitinema nikakve potrebe za usaglašavanjem tih nalaza niti za određivanjem super veštačenja, jer se u takvim slučajevima prihvata nalaz Komisije veštaka.

ix.Vrhovni sud ne prihavata obrazloženje prvostepenog suda da je Predrag Dragović učestvovao u streljanju na Grabovu sa konstatacijom da je nedovoljno, jer prvostepeni sud to zaključuje na osnovu izjave svedoka saradnika br. 1 da je Dragović po povratku sa Grabova ispred hangara rekao: “Porokali smo pičke ustaške”.Nije normalno da se neko ko nije učestvovao u streljanju hvali na izloženi način i zato je zaključak prvostepenog suda ispravan i logičan.

x. Presuda se ukida i zbog toga što nema dokaza da su optuženi Predrag Milojević i Đorđe Šošić lišili života po jednog zarobljenika tako što su im noževima prerezali vratove. Prvostepeni sud je u presudi naveo da iz sudsko medicinske dokumentacije, posebno iz nalaza veštaka profesora Tasića, proizlazi da je uzrok smrti u jednom slučaju ubodna rana glave, vrata i torza, u dva slučaja kombinovane povrede ubodno-rezne rane i strelne, a u četiri slučaja uzrok nije klasifikovan. Dakle, postoji sedam smrti koje sumogle nastati ubodno–reznim ranama. I optuženi Šošić i MiIojević su osuđeni za smrt po jednog zarobljenika klanjem. U situaciji kada to potvrđuje svedok očevidac[svedok saradnik br.1], izloženi nalaz veštaka sudske medicine profesora Tasića direktno potvrđuje svedoka saradnika br. 1 i ničim ga ne dovodi u pitanje.

xi. prihvata se žalba advokata Save Štrpca da se Ivica Vuletić koji je osuđen u Županijskom sudu u Osijeku za ratni zločin sasluša kao svedok. Sud je izveo dokaz uvidom u tu presudu Županisjkog suda u Osijeki i izveo određene zaključke, detaljno ih objašnjavajući u presudi. Ispitivanjem osuđenog lica kao svedoka u predmetu Ovčara ne bi dalo ništa novo nego što je sud utvrdio uvidom u presudu.

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo je 12. decembra 2005.godine presudu kojom su oglašeni krivim 14 pripadnika srpske TO Vukovara i dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica“, za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika streljanjem preko 200 pripadnika hrvatskih oružanih snaga i civila, 20. 11.1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčarakod Vukovara.