Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Tihi šapat prošlosti

Od završetka rata u Bosni i Hercegovini prošlo je skoro 30 godina. Iako nemaju direktna iskustva i sećanja, generacije rođene tokom oružanog sukoba i nakon njega izložene su dubokom i dugotrajnom uticaju rata na članove njihovih porodica i zajednica. Posleratne generacije odrastaju okružene sadržajem kolektivnih trauma bez potpunog razumevanja onoga kroz šta prolaze. One dele traume koje postaju jedno od obeležja njihovog grupnog identiteta, koje se prenose kroz generacije, i koje utiču na kolektivnu svest, vrednosti, ponašanja i međusobne odnose unutar zajednica.

Dosadašnja razmatranja i istraživanja rata i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini uglavnom su bila fokusirana na period od 1992. do 1995. godine, pri čemu ne povezuju ulogu transgeneracijskih kolektivnih trauma i radikalizacije posleratnih generacija. Nemogućnost da se prihvate i razumeju zločini iz prošlosti, kako svoje, tako i druge grupe, proizilazi između ostalog i iz neprocesuiranih kolektivnih trauma.

IZVEŠTAJ O SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE TOKOM 2023. GODINE

Fond za humanitarno pravo tokom 2023. godine pratio je sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 27 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati pregled postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Nataša Kandić za “Avaz”: Ono što se danas događa u Srbiji je, u civilizacijskom i moralnom smislu, sramota

Ono što je sada važno je da se podsjetimo da ovakva Srbija nije kao što je bila prije 10 godina.

Sjednica Generalne skupštine UN-a s velikom pažnjom pratit će se i u regionu. Uspostavljanje Međunarodnog dana sjećanja na genocid u Srebrenici važan je za sve na prostoru bivše Jugoslavije, kaže poznata srbijanska aktivistkinja, borkinja za ljudska prava i osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataša Kandić.

PRELOMNA TAČKA: Je li rezolucija o Srebrenici u interesu Srbije?

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 23. Maja Nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici. Šta donosi nova rezolucija u putu suočavanja sa prošlošću, kako društvo može da se nosi s netoleracijom kulture sjećanja, kako spriječiti falsifikovanje istorije?

Na ta pitanja odgovaraju Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava Srbije (YiHR) i Dejan Atanacković, pisac i vizualni umjetnik.

Najava događaja: Predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine

Fond za humanitarno pravo vas poziva na predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine u sredu 29. maja 2024. godine u 10:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra (Terazije 3, II sprat).

Izveštaj obuhvata analizu 27 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2023. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Verovali ili ne

U toku je postupak izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine. Za tu poziciju se prijavila Snežana Stanojković, koja je na toj funkciji već skoro 7 godina. Njen učinak su kolege, a sada i Fond za humanitarno pravo, ocenili kao poražavajući. Tokom njenog rukovođenja Javnim tužilaštvom za ratne zločine, podignuto je svega 16 optužnica koje su rezultat vlastite istrage. U isto vreme broj zamenika tužilaca za ratne zločine je udvostručen.

Kolegijum JTRZ-a je krajem marta Visokom savetu tužilaštva uputio negativno mišljenje o kandidatkinji Snežani Stanojković za izbor na mesto tužioca u tom tužilaštvu, ukazujući da ona ne ispunjava kriterijume stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti. Za tu odluku je glasalo 7 od 10 tužilaca. Govori Nenad Golčevski, izvršni direktor FHP-a. Razgovor vodila Svetlana Lukić.

Izvor: Pescanik.net

#IzSudnice u 16: Javni časovi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Fond za humanitarno pravo vas poziva na seriju javnih časova o suđenjima za ratne zločine u Srbiji pod nazivom #IzSudnice u 16.

Sudski postupci koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu objedinjeni u šest tematskih celina.

15. maja – Seksualno nasilje u ratu
22. maja – Folder: Kosovo
29. maja – Zločini za koje niste čuli
5. juna – Komandanti pred sudom
12. juna – Genocid pod pseudonimom
19. juna – Večna suđenja

Povodom izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine

Pred Visokim savetom tužilaštva u toku je postupak izbora Glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine (tužilac). Za tu poziciju se prijavila i Snežana Stanojković, koja je bila na toj funkciji sve do isteka mandata 31. maja 2023. godine, kada je nastavila da je obavlja kao vršilac funkcije.

Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nužno da novi tužilac bude izabran u zakonskom roku, odnosno do kraja maja, kako bi se izbegli problemi koji su nastali prilikom prethodnog izbora, kada Republika Srbija nije imala tužioca 17 meseci. Tako drastično kašnjenje izbora glavnog tužioca ugrozilo je vođenje postupaka za ratne zločine, budući da zamenici tužioca za ratne zločine u periodu od 1. januara 2016. do 31. maja 2017. godine i stupanja Stanojković na funkciju, nisu imali ovlašćenje da podižu i zastupaju optužnice ili preduzimaju bilo koje radnje u postupku.

Stav Fonda za humanitarno pravo je da Snežana Stanojković ne treba da bude ponovno izabrana za glavnog javnog tužioca jer je dosadašnjim radom pokazala izuzetno loše rezultate, te nestručnost za obavljanje funkcije, što je dovelo do urušavanja kredibiliteta Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ). Mandat Stanojković obeležen je malim brojem podignutih optužnica, netransparentnim radom Tužilaštva, odsustvom komunikacije s javnošću, te ocenom kolega tužilaca da je njen rad neprofesionalan.

Hrtkovci – hronologija sećanja

Šestog maja 1992. godine u Hrtkovcima Srpska radikalna stranka održala je predizborni miting na kom je Vojislav Šešelj poručio da u Sremu nema mesta za Hrvate.

Okupljene je najpre pozdravio Blagoje Dudić ispred lokalnog odbora SRS, a potom su, pred više od hiljadu ljudi na skupu, govorili Marija Pačanin iz rumskog ogranka stranke, Milan Žilić, lokalni sekretar SRS i Vojislav Šešelj.

Šešelj je u svom govoru, između ostalog, rekao sledeće: „I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema nema mesta Hrvatima. Kojim Hrvatima samo ima mestima među nama? Samo onim Hrvatima i njihovim porodicama koji su zajedno sa nama krvarili na frontovima.“ „[T]reba svakoj izbegloj srpskoj porodici da damo adresu jedne hrvatske porodice. Daće milicija, milicija će raditi onako kako vlast odluči, a mi ćemo uskoro biti vlast. Lepo, sve izbegle srpske porodice će doći na hrvatska vrata i zatečenim Hrvatima dati svoje adrese u Zagrebu i u drugim hrvatskim mestima. Hoće, hoće. Biće dovoljno autobusa, izvešćemo ih na granicu srpske zemlje, odatle peške neka produže, ako sami ne odu.Šešeljevo izlaganje je bilo praćeno povicima „Ustaše napolje“ i „Hrvati u Hrvatsku“.

Premalo, prekasno: Nakon 14 godina izrečena prvostepena presuda za zločine u kosovskim selima Ćuška, Ljubenić, Pavljan i Zahać

Četrnaest godina nakon što je Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) podiglo prvobitnu optužnicu, Viši sud u Beogradu je, 24. aprila 2024. godine, objavio prvostepenu presudu u ponovljenom postupku za ratne zločine počinjene u selima Ljubenić, Ćuška, Pavljan i Zahać tokom aprila i maja 1999 godine.

Sud je optuženog Toplicu Miladinovića, komandanta 177. vojno-teritorijalnog odreda (177. VTO) Peć, jedinice pod komandom 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Istom presudom, sud je oglasio krivim i šest pripadnika Interventnog voda iz sastava 177. VTO Peć, te osudio Predraga Vukovića na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, Abdulaha Sokića na 12 godina, Sinišu Mišića na pet godina, a Slavišu Kastratovića, Lazara Pavlovića i Bobana Bogićevića na po dve godine. Veljko Korićanin i Milan Ivanović su oslobođeni svih optužbi.