Zastupnica u američkom Predstavničkom domu Eddie Bernice Johnson uputila je u ovaj dom Rezoluciju o osudi genocida i drugih zločina nad Bošnjacima koje su počinile srpske snage u Srebrenici u julu 1995. godine.
U junu 2020. godine Evropska komisija (EK) objavila je tzv. Non-paper, odnosno polugodišnji izveštaj o trenutnom stanju u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, Poglavlje 23 predviđa niz mera i aktivnosti koje bi trebalo da omoguće da se preporuke za veću efikasnost domaćih suđenja za ratne zločine adresiraju na adekvatan način. Mere Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovih preporuka definisane su Akcionim planom za Poglavlje 23, a ovaj polugodišnji izveštaj prikazuje da li je i koliki napredak Srbija ostvarila u njegovom sprovođenju. Ovaj Non-paper ukazuje da je Srbija i dalje daleko od napretka u oblasti ratnih zločina, iako je Poglavlje 23 otvoreno još pre četiri godine.
Tokom 25 godina, koliko je proteklo od zločina u Srebrenici, Srbija je prolazila kroz različite faze u odnosu prema tom događaju. Od potpunog negiranja, do, kako kaže izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić, ocena da se zločin dogodio, ali sa daleko manjim brojem žrtava.
Sećanje na genocid u Srebrenici u današnjoj Srbiji, odnosno nepostojanje sećanja, negiranje genocida i umanjivanje broja žrtava, neodvojivo je od šireg konteksta službene i dominirajuće politike sećanja.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo u Srbiji kaže da klima za procesuiranje ratnih zločina nikada nije bilo gora u cijeloj regiji [bivše Jugoslavije]. “Svi imaju naše žrtve i njihove ratne zločine”.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome kakva je bila uloga Miloševićevog režima u genocidu koji je pre 25 godina u julu 1995. počinjen u Srebrenici.
Sagovornici su bili Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Sinan Alić predsednik Fondacije Istina, pravda, pomirenje iz Tuzle.
Kada pomislimo na spomenike, uglavnom mislimo na statue od kamena izgrađene od strane državnih ili lokalnih vlasti, koje zauvek stoje na jednom mestu, osim ako ih neko skloni ili uništi. Spomenik ne mora nužno da bude takav. On može da dođe odozdo, da poziva na učešće i da ne bude vezan za jedno mesto. Takav je nomadski spomenik Što te nema posvećen žrtvama genocida u Srebrenici, jedna vrsta participativnog performansa u javnom prostoru koji se kroz punjenje fildžana bosanskom kafom seća žrtava. Svaki fildžan predstavlja jednu žrtvu genocida.
Nakon ponovljenog suđenja za ratne zločine u Bosanskom Petrovcu, Milan Dragišić je danas novom prvostepenom presudom osuđen na četiri godine zatvora.
U susret 25. godišnjici genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavlja svoj prvi digitalni narativ „Deportacija izbeglica u Srebrenici“, nastao na osnovu istoimenog Dosijea koji je FHP predstavio javnosti u julu 2017. godine.
“Srebrenica je ozbiljna trauma, jedna od naših najvećih kolektivnih. 25 godina je trenutak kada se trebamo okrenuti i vidjeti šta smo naučili od tada. U kakvom smo stanju bili i u kakvom smo stanju danas”, kazao je za N1 Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Potočari.
Suljagić je razgovarao sa Emelom Burdžević – Slipičević u okviru emisije “Večernji studio” povodom ovogodišnjeg obiljećavanja godišnjice genocida u Srebrenici, te radu Memorijalnog centra Potočari.
“Srebrenica je jedan od aršina kojim mnogi od nas mogu mjeriti svoje živote. U tom smislu, nije mnogo ni prošlo, kada gledate veliku sliku 25 godina nije ništa naročito. Ovo je trenutak da se osvrnemo i pogledamo gdje smo 1995. a gdje danas. Koje smo izazove prevladali od tada, svi smo se mi i mučili i patili, svi građani ove zemlje”.