ŽALBENO VEĆE DELIMIČNO UKINULO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ŠEŠELJU I OSUDILO GA ZA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u sastavu sudija Theodor Meron, predsedavajući, sudija Lee G. Muthoga, sudija Florence Rita Arrey, sudija Ben Emmerson i sudija Ivo Nelson de Caires Batista Rosa danas je izreklo presudu po žalbi koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju.

Žalbeno veće je delimično ukinulo oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i odbacilo ostatak žalbe Tužilaštva. Žalbeno veće je izreklo osude Vojislavu Šešelj po tačkama 1, 10, i 11 Optužnice za podsticanje deportacije, progona (prisilno raseljavanje) i drugih nečovečnih dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, kao i za to što je počinio delo progona na osnovu kršenja prava na bezbednost, kao zločin protiv čovečnosti. Konkretno, Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo zbog toga što Šešelja nije pozvalo na odgovornost za govor koji je održao u Hrtkovcima, Vojvodina (Srbija), 6. maja 1992. kojim je pozvao na proterivanje nesrpskog stanovništva.

Nepravedna haška pravda za žrtve Šešeljevih zločina

Nepravdena haška pravda – tako komentariše presudu Vojislavu Šešelju Marko Kljajić, bivši župnik u Petrovaradinu i publicista, autor knjige o hrtkovačkom sindromu Kako je umirao moj narod.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u sredu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Stjepanović: ‘Velika Srbija’ nije moguća bez masovnih zločina

Vojislav Šešelj pravosnažno je osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovječnosti. Presudu je izrekao Mehanizam za koordinaciju međunarodnih krivičnih sudova, i time okončao najduži proces pred Haškim tribunalom.

Naš gost je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.

Srpsko tužilaštvo ignoriše porodicu ubijene Ajše Šabanović

Ilir Bitići za N1: Vučić je obećao da će slučaj biti rešen

Devetnaest godina nakon nestanka trojice braće Bitići, američkih državljana poreklom s Kosova, i dalje nema odgovora na ključno pitanje – ko je naredio njihovo ubistvo i ko je pucao u njih. Te odgovore i dalje traže njihova braća Fatos i Ilir, uz podršku američke administracije, koja ne odustaje od insistiranja da Srbija pronađe odgovorne.

Haški tribunal zlatni rudnik činjenica koje se odnose na sve nas

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je od 19. do 28. marta 2018. godine bila postavljena izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“. Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Autori izložbe su SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule i Fond za humanitarno pravo Kosovo, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo (FHP) i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta. Izložba se oslanja na interaktivni internet narativ „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999 – Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje kosovskih zločina“, i deo je stalne postavke Dokumentacionog centra Kosovo u Prištini.

Izveštaj revizora 2017

Izveštaj revizora za 2017. godinu.

Pravda se ostavlja za sutra ili malo sutra

Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.

U ponedeljak, 12. marta 2018. godine, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je predstavilo nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023. (nacrt), u skladu sa obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je način predstavljanja nacrta bio netransparentan, te da sâm nacrt strategije ne nudi rešenje za prevazilaženje ključnih nedostataka u dosadašnjem radu TRZ-a, kao i da propušta da odredi adekvatne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina.

Javni čas o zločinima srpskih snaga na Kosovu

Haški tribunal je sa završetkom rada za sobom ostavio ogromnu građu. I ona bi trebalo da bude početak, a ne kraj priče o prošlosti.

“Umesto toga, danas u Srbiji imamo opšti povratak ljudi koji su učestvovali u činjenju masovnih zločina, povratak čak i haških osuđenika na javne funkcije, instaliranje tih ljudi kao moralnih autoriteta ovog društva. Taj kancer nas polako jede i ovo će trajati. Ako se ne desi nešto neočekivano, ova društva će se polako pripremati za nove sukobe koje bi lako mogla da povede generacija koja se samog sukoba ne seća i koja nema to iskustvo, ali ima sve te informacije katastrofalne pouzdanosti.”