15 godina Fonda za humanitarno pravo

Petog decembra. 2007. godine FHP je obeležio 15 godina svog rada. Veče u hotelu Palas bilo je posvećeno podsećanju na prve godine rada, kada je FHP gradio svoju delatnost Dokumentovanje ratnih zločina i kršenje ljudskih prava. O tome su pored Nataše Kandić i profesora Dejana Janče, prvog predsednika Saveta FHP, govorili prvi istraživači kršenja ljudskih prava u vreme oružanih sukoba, Ivanka Kostić, Sanda Kosanović, Daca Vučinić, Filip Švarm i Nora Ahmetaj. O izgradnji pravne zaštite žrtava kršenja ljudskih prava, govorio je Branko Pleše, koji je pred sudovima u Srbiji zastupao preko 200 žrtava kršenja ljudskiih prava koji su se obratili FHP-u.

Kliknite ovde za video link

Ugrožavanje branitelja ljudskih prava u Srbiji

Svesna sam da ja u Srbiji nemam podršku za svoj rad i da u državnim institucijama ima puno onih koji me napadaju da bi odvratili javnu pažnju od svojih nedala u prošlosti. U te, koji bi da prikriju svoje tragove iz prošlosti, spadaju Vojislav Šešelj i njegova ultra-nacionalistička stranka, Srpska radikalna stranka. U Hagu je u decembru 2007. počelo suđenje Vojislavu Šešelju, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Godišnji izveštaj o aktivnostima FHP 2007.

Fond za humanitarno pravo pomaže postjugoslovenskim društvima da uspostave vladavinu prava i prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava kako bi se onemogućilo ponavljanje, utvrdila krivična odgovornost za počinioce i zadovoljila pravda.

Suđenja za ratne zločine u Srbiji u 2007.

Godišnji izveštaj januar – decembar 2007.

Apel NVO predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću

Biljana Kovačević – Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava pročitala je Apel predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću.

”Članstvo u EU jeste jedini put demokratizacije Srbije i njene demokratske budućnosti. Od nas zavisi koliko će taj proces trajati. Budući da zastupamo evropske vrednosti i put modernizacije Srbije, Srbiju kao otvorenu zemlju, kao zemlju u Evropi – zahtevamo jasne poruke predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Borisa Tadića u pravcu politike za koju se zalažemo. Sedamdeset odsto građana i građanki se izjašnjava za Evropu i zato predsednički kandidat Tadić ima obavezu da zastupa težnje upravo tih građana i građanki. Nedovoljno jasne poruke Borisa Tadića i njegovi brojni ustupci snagama koje otvoreno istupaju protiv integracije Srbije u Evropu, mogu dovesti do apstinencije upravo onih koji su za evropsku Srbiju. Zbog svega toga tražimo od Borisa Tadića da u poslednjoj nedelji kampanje jasno artikuliše evropski put Srbije i pozove na razgovor sve društvene aktere koji su njegovi prirodni saveznici za taj put, pre svih političke predstavnike, odnosno stranke poput stranaka manjina, LDP i naravno nevladine organizacije. To je najmanje što Tadić kao lider i predsednički kandidat koji očekuje podršku demokratskih snaga, može da uradi upravo zbog ciljeva koje ističe kao prioritete svoje politike. Samo takva jasna politika i precizan plan mogu mobilisati sve proevropske snage i sprečiti povratak Srbije u najteža vremena. Biljana Kovačević – Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava, Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo, Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Staša Zajević, Žene u crnom, Miljenko Dereta, Građanske Inicijative, Dinko Gruhonjić, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava”.

Bilten: Sastanak Savetodavne komisije za arhive međunarodnih sudova Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i Ruandu i FHP

Članovi Savetodavne komisije za arhive međunarodnih sudova Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i Ruandu (ACA) posetili su Beograd i razgovarali sa predstavnicima vlasti i nevladinih organizacija za ljudska prava o budućnosti arhive Haškog tribunala.

Apel predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću

Članstvo u EU jeste jedini put demokratizacije Srbije i njene demokratske budućnosti. Od nas zavisi koliko će taj proces trajati.

Budući da zastupamo evropske vrednosti i put modernizacije Srbije, Srbiju kao otvorenu zemlju, kao zemlju u Evropi – zahtevamo jasne poruke predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Borisa Tadića u pravcu politike za koju se zalažemo. Sedamdeset odsto građana i građanki se izjašnjava za Evropu i zato predsednički kandidat Tadić ima obavezu da zastupa težnje upravo tih građana i građanki.

Snimak panel diskusije

Fonda za humanitarno pravo (FHP) organizovao je 13. decembra 2007. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) projekciju dokumentarnog filma reditelja Marcela Schüpbach La Liste de Carla/Karlina lista posvećenog radu Carle Del Ponte, bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala. U panel diskusiji koja je usledila nakon prikazivanja filma na kojoj su učestvovali predstavnici organizacija za ljudska prava iz Srbije i novinari razgovaralo se o uticaju MKSJ, a posebno o ulozi Carle Del Ponte kao glavnog tužioca Haškog tribunala, kao i o nedostacima volje državnih organa Srbije da se suoče sa prošloću. Istog dana, film je prikazan u Sarajevu, u organizaciji Istraživačko dokumentacionog centra (IDC) i organizacije Pravo ljudski, u Zagrebu, u organizaciji Documenta, i u Hagu, u organizaciji Stichting Movies That Matter.

Suđenje za pokušaj ubistva tri Srbina u skladu sa zakonom

Dana 16. januara 2008. godine, Okružni sud u Gnjilanu/Gjilan je osudio Sadata Fejzu iz sela Mogila/Mogille, na šest godina i šest meseci zatvora zbog napada na Srbe, Zvonka Kostića, Branka Paloševića  i pravoslavnog sveštenika Dragana Kojića u opštini Vitina/Viti u julu 2000. godine. Na osnovu praćenja suđenja, FHP-Kosovo ocenjuje da su tok suđenja i  presuda u skladu sa zakonom.