Tortura nad Seadom Rovčaninom – svedočenje Vehba Mujezinovića – Izveštaj sa suđenja – 16. januar 2009.

Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, 16. januara 2009. godine održano je ročište postupku za naknadu štete koji je FHP pokrenuo u ime Seada Rovčanina 24. decembra 2006. godine protiv Republike Srbije, zbog odgovornosti države za torturu koju su nad njim izvršili pripadnici MUP-a Republike Srbije [SUP Prijepolje] u septembru 1993. godine. Na ročištu je, u svojstvu svedoka saslušan Vehbo Mujezinović.

Tortura nad Fehratom Suljićem – Izveštaj sa suđenja – 22. januar 2009.

U postupku za naknadu štete Srbije koji je FHP podneo protiv Republike Srbije u junu 2007. godine u ime Fehrata Suljića, Bošnjaka iz Dolova [opština Tutin], 22. januara 2009. godine je održano ročište pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, na kome je saslušana svedokinja Hajrija Suljić, supruga Fehrata Suljića.

Evropske integracije i tranziciona pravda: Od retributivne do restorativne pravde

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) za zemlje Zapadnog Balkana razlikuje se od strategije evropskih integracija za zemlje centralne i istočne Evrope, uključujući Rumuniju i Bugarsku, zbog primene dodatnih uslova. Saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), često ocenjivana kao “uslov svih uslova”, bila je temelj pristupa Evropske unije na Balkanu. Od ustanovljenja SSP 2000. godine, primena haškog uslova dovela je do isporučivanja pojedinih ključnih optuženika za ratne zločine u regionu, iako je nekadašnji general bosanskih Srba Ratko Mladić još uvek u bekstvu. Pored procesa koji se odvijaju u sudnicama MKSJ nacionalni sudovi u regionu započeli su procesuiranje ratnih zločina, i sa i bez pomoći iz Haga. Do koje mere su proliferacija mehanizama retributivne pravde u širem smislu, i uslovljavanje haškog tribunala u užem, promovisali potragu za istinom i pomirenjem u regionu?

E-Novine: Zaprepašćujuća presuda Škorpionima

Izvor: E-Novine

Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je u petak da sudski epilog u slučaju „Škorpioni”, čiji su pripadnici osuđeni na vremenske kazne zbog ubistva šestorice Muslimana u mestu Trnovo, nije zadovoljio ni pravo, ni pravdu, ni oštećene. Presuda je okarakterisana kao zaprepašćujuća.

B92: FHP zaprepašćen presudoom Mediću

Izvor: B92

Fond za humanitarno okarakterisao je kao zaprepašćujuću odluku Veća za ratne zločine da pripadnika “Škorpiona” Aleksandra Medića osudi na pet godina zatvora.

Saopštenje FHP-a povodom (prvostepene) presude optuženom Aleksandru Mediću

Veće za ratne zločine je 28.01.2009. godine, izreklo presudu u ponovljenom suđenju Aleksandru Mediću za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1 u vezi člana 24 KZ SRJ, u pomaganju, izvršeno polovinom jula 1995. godine na mestu Godinjske bare u blizini Trnova na planini Treskavica, kada su pripadnici jednice Škorpioni ubili šest muslimanskih civila od kojih su trojica bili maloletni. Ovom presudom, Aleksandar Medić je osuđen na pet godina zatvora. Takva odluka doneta je nakon čitavog niza nezakonitih, nepravnih i potpuno neprofesionalnih odluka Tužilaštva za ratne zločine prvostepenog veća Okružnog suda – Veće za ratne zločine i Vrhovnog suda Srbije. Na osnovu nekih ranjih odluka pravosudnih institucija koje smo pomenuli, ovakva odluka, iako je zaprepašćujuća, ipak se mogla očekivati.

Napad na Peščanik

Povodom najnovijeg napada na Peščanik kroz ometanja radio emisije B92 Peščanik i rušenjem njihovog sajta  izražavamo i protest i zabrinutost zbog još jednog pokušaja gušenja  liberalnog mišljenja.  Istovremeno ozbiljan incident sa vozilom autorke Peščanika ukazuje na beskrupuloznost i spremnost na fizičko ugrožavanje bezbednosti onih koji zastupaju  stav drugačiji u odnosu na dominirajući. Nije reč samo o ugrožavanju slobode govora same  po sebi već o smišljenom potiskivanju podrške proevropskoj orijentaciji srbijanskog društva.

Oslobođenje: Kako su Bošnjaci iz Žepe postali ”lica iz Bosne”

Izvor: Oslobođenje

Zatvorenici logora Mitrovo Polje i Šljivovica traže nematerijalno obeštećenje od Srbije zbog torture kojima su bili izloženi. Susjedna država tvrdi kako nije riječ o logorima, već o prihvatnim centrima, u kojima je bilo milina boraviti.

Nezavisne novine: Cilj proširivanje Koalicije za REKOM

Izvor: Nezavisne novine

Nataša Kandić, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo iz Srbije, i Vesna Teršelič, direktor Centra za suočavanje sa prošlošću „Documenta“ iz Hrvatske, juče su se Banjaluci sastale sa predstavnicima nekoliko nevladinih organizacija za ljudska prava i udruženja koja se bave otkrivanjem istine o zarobljenim i nestalim licima.

E-novine: Usamljeni glasovi razuma

Izvor: E-novine

„Prve reakcije političara na Deklaraciju Evropskog parlamenta su neprimerene – oni ne razumeju šta znači odgovornost za nedela u prošlosti i šta bi u simboličkom smislu značilo da Srbija, prihvatanjem ovog akta, otvori prostor za sećanje na sve žrtve zločina. Ne razumeju da je to jedini mogući način da Srbija izađe iz zarobljeništva prošlosti“, kaže Nataša Kandić