Konferencija za javnost: Predstavljanje analize usklađenosti sa propisima EU u oblasti tranzicione pravde

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Koalicija za pristup pravdi predstaviće 30. juna 2014. u Medija centru analizu „Tranziciona pravda u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji”. Analiza sadrži prikaz politika i instrumenata kojima EU preporučuje i zagovara pravdu u odnosu na zločine iz prošlosti, pravna regulativa EU koja sadrži principe tranzicione pravde, trenutnu usklađenost propisa Republike Srbije sa tom regulativom, i preporuke za dalje usklađivanje.

Radna grupa Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke posetila Fond za humanitarno pravo

U okviru posete Srbiji od 19. do 23. juna, Radna grupa UN za prisilne nestanke posetila je 19. juna Fond za humanitarno pravo (FHP).

Predstavnici FHP-a su između ostalog upoznali članove Radne grupe sa neadekvatnim zakonskim okvirom koji se odnosi na pravni položaj nestalih osoba i njihovih porodica. Naime, Zakon o civilnim invalidima rata ne tretira porodice nestalih lica kao žrtve, a prava po ovom zakonu uslovljava proglašenjem nestalog lica za umrlo, što predstavlja dodatnu traumu za porodice. Konačno, prava koje ovaj zakon garantuje malobrojnim beneficijarima su minimalna i skromnija od drugih zakona u regionu.

Amnesty International o FHP-u

U nedavno objavljenom izveštaju pod nazivom “Okončati kulturu nekažnjivosti za zločine po međunarodnom pravu“, međunarodna organizacija za zastitu ljudskih prava Amnesty International odala je zahvalnost Fondu za humanitarno pravo zbog dugogodišnjeg istraživanja i dokumentovanja ratnih zločina i zagovaranja ljudskih prava u Srbiji: 

Gde su danas žrtve prisilnih mobilizacija

AUTOR: BORIS DIMITRIJEVIĆ

Krvavi raspad i brutalni ratovi koji su usledili nakon prestanka postojanja bivše Jugoslavije, predstavljali su omnibus pokaznih vežbi iz domena teških i masovnih kršenja ljudskih prava, ratnih i zločina protiv čovečnosti, genocida. U kakofoniji pustošenja i razaranja, mnogo je primera iz istorije beščašća i nepoštovanja ratnog prava i međunarodnih konvencija, a malo nevinih i onih koji nisu bili krivi ili odgovorni.

Proces pristupanja Srbije EU ključan za okončanje nekažnjivosti za ratne zločine

Evropska unija (EU) mora da učini sve što može kako bi osigurala da se Srbija pozabavi kulturom nekažnjivosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, koje su počinili srpska policija, vojska i paravojne jedinice tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, navodi se u najnovijem izveštaju Amnesty International koji je danas objavljen.

Prestati sa odgajanjem novih generacija rasista i nacionalista

Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, govori za Danas Pravo

Sloboda izražavanja kao i sloboda okupljanja su u potpunosti podređene političkoj volji u datom trenutku. Kod nas jednostavno nije dovoljno da imate domaći i međunarodni okvir kojima se određene slobode garantuju da bi to automatski značilo da ćemo mi to imati primenjeno u praksi.

Razgradnja poverenja

Autor: Vladimir VukčevićKada je sudsko veće Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za ratne zločine – donelo odluku da advokati sa Kosova i Metohije ne mogu da zastupaju porodice žrtava u predmetu “Trnje”, mediji su to “pročitali” kao odgovor na odluku Euleksovih sudija da ne dozvoli advokatu Tomi Fili da zastupa Olivera Ivanovića, koga je Euleksov tužilac optužio takođe za ratne zločine. Iza ovog naočigled “reciprociteta nepoverenja” oštećena je pravda, prvenstveno za žrtve ratnih zločina i njihove porodice relativizuju se ratni zločini.

Četvrti broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI

Objavljen je četvrti broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI. O važnosti poznavanja i razumevanja događaja iz prošlosti piše Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Prema njegovom mišljenju, ovi procesi su važni kako za demokratizaciju društva tako i za evropsku perspektivu država koje teže članstvu u EU. On takođe navodi i da je tromost obrazovnog sistema umnogome doprinela da među većinom još uvek nema znanja šta se zaista dogodilo u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Obrazovanje je tema o kojoj u drugom članku piše i Marijana Toma, zamenica izvršne direktorke FHP. Ona navodi da je obrazovanje važna komponenta procesa suočavanja sa prošlošću i izgradnje stabilne demokratske države.

Stalne rubrike nude pregled događaja i suđenja za ratne zločine u periodu od 01.05.2014.

Bilten kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI ukazuje na važnost pokretanja procesa suočavanja sa prošlošću za državu koja pretenduje da se uključi u zajednicu evropskih država, ali i za samu Evropsku uniju. Istorija je pokazala da su nerešena pitanja iz prošlosti uvek prisutna i ometaju funkcionisanje političkog sistema, bilo da je reč o državi ili zajednici država. Stoga, i Republika Srbija i države članice Evropske unije imaju obavezu prema svojim građanima da im omoguće stabilan politički i pravni poredak, u kome postoji vladavina prava i koji pruža zaštitu i osigurava poštovanje ljudskih prava svojim građanima.

Vaše komentare na bilten i možete poslati na adresu towardsJUSTICE@hlc-rdc.org i priključiti se diskusiji na Twitteru/#towardsJUSTICE.

Četvrti broj biltena preuzmite OVDE.

Zakasnela smena Miloša Perovića nedovoljna

U petak, 6. juna 2014. godine, sa mesta načelnika Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) smenjen je Miloš Perović, koji je tu funkciju obavljao od 2008. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je njegova smena, iako zakasnela, značajna za reformu sistema zaštite svedoka u predmetima ratnih zločina, ali da nju moraju pratiti ozbiljne reforme Jedinice i sistema zaštite.

Saopštenje Documente Centra za suočavanje s prošlošću: “Zločin u Gruborima – presuda u postupku pred Županijskim sudom u Zagrebu”

Iznenađuje nas današnja prvostupanjska oslobađajuća presuda u kaznenom postupku protiv optuženih Frane Drlje i Bože Krajine, te do trenutka konstatiranja smrti, Igora Benete, bivših specijalaca Antiterorističke jedinice Lučko (ATJ), a zbog kaznenog djela ratnog zločina počinjenog 25. kolovoza 1995. u zaseoku Grubori pored Plavnog, na Županijskom sudu u Zagrebu pred vijećem kojim je predsjedavao sudac Zdravko Majerović.