Fond za humanitarno pravo predstavio je dosije Reka, zbirku svedočanstava o jednom od najtežih ratnih zločina počinjenih na Kosovu, koji nikada nije procesuiran. Kao jedna od ključnih figura tog događaja spominje se Momir Stojanović, danas poslanik SNS, a tada šef bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, koji negira odgovornost.
U utorak i sredu, 27. i 28. oktobra 2015. godine se u 9:30h, u sudnici 2 Specijalnog suda, nastavlja suđenje oficirima i podoficirima Vojske Srbije Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću za zločin protiv civila u selu Trnje, počinjen u martu 1999. godine. Nakon odlaganja prethodnih pet glavnih pretresa, na suđenju sledeće nedelje će po prvi put svedočiti žrtve i očevici zločina.
Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 23. oktobra 2015. godine Dosije „Operacija Reka“. Dosije pruža uvid u događaje od 27. i 28. aprila 1999. godine u selima zapadno od grada Đakovica na Kosovu, kada je sprovedena opsežna zajednička operacija Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pod nazivom „Operacija Reka“. Tokom ove operacije, pripadnici srpskih snaga ubili su najmanje 350 civila – kosovskih Albanaca, a njih nekoliko hiljada proterali u Albaniju. Tela 309 ubijenih pronađena su 2001. godine u tajnim masovnim grobnicama u predgrađu Beograda. Najmlađa žrtva ovog zločina imala je 15 godina.
Dana 27. i 28. aprila 1999. godine u selima zapadno od grada Đakovica na Kosovu sprovedena je opsežna zajednička operacija Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pod nazivom operacija Reka. Tokom ove operacije, pripadnici srpskih snaga ubili su najmanje 350 civila – kosovskih Albanaca, a njih nekoliko hiljada proterali u Albaniju. Tela 309 ubijenih pronađena su 2001. godine u tajnim masovnim grobnicama u predgrađu Beograda. Napad srpskih snaga na civilno stanovništvo u dolini Reka po broju žrtava najteži je zločin počinjen nad civilima tokom rata na Kosovu i jedan od najvećih u ratovima u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka.
U biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je 22. oktobra 2015. godine debata o ulozi obrazovanja u suočavanju sa teretom nasilne prošlosti. U debati su učestvovale Sanja Petrović Todosijević, istoričarka iz Instituta za noviju istoriju Srbije, Daša Duhaček, profesorica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, zamenica izvršne direktorke FHP-a Marijana Toma i polaznici četvrte generacije Regionalne škole tranzicione pravde. Na debati je bilo reči o odnosu obrazovnog sistema prema kršenjima ljudskih prava u prošlosti, kao i o ulozi mladih u procesima pomirenja i izvan institucionalnih platformi u pružanju podrške naporima da se o prošlosti uči na osnovu utvrđenih činjenica.
U decembru će se navršiti godinu dana otkako je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima boraca i civilnih žrtava rata, a konačna verzija tog dokumenta i dalje stoji u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja.
U okviru Regionalne škole tranzicione pravde (Škola) organizovana je jednodnevna poseta mestima sećanja u Hrvatskoj. Dvadeset pet polaznika i polaznica četvrte generacije Škole posetili su memorijalni spomenik i memorijalni muzej u Jasenovcu i Vukovaru i tom prilikom razgovarali o kulturi sećanja u vezi sa zločinima počinjenim u ovim mestima.
Povodom obeležavanja 23-godišnjice od zločina u Sjeverinu
U četvrtak 22. oktobra, otvaranjem spomen-obeležja žrtvama u Sjeverinu obeležiće se 23-godišnjica otmice i ubistva 16 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) ) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) upozoravaju da je sa stanovišta međunarodnog prava neprihvatljivo da Republika Srbija ne priznaje sjeverinskim žrtvama status civilnih žrtava rata. Sa druge strane, FHP i Sandžački odbor ističu angažovanje lokalne zajednice i opštine Priboj u komemoraciji ovog zločina, kao i njihovu pomoć u izgradnji spomenika, kao redak primer odgovornog odnosa institucija u bivšoj Jugoslaviji prema žrtvama koje dolaze iz manjinske etničke zajednice.
Beograd – Glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc, nedavno je izjavio da se presude Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i Vojislavu Šešelju mogu očekivati uskoro. Kako je istakao, presudu Karadžiću očekuje u narednih nekoliko meseci, a što se tiče suđenja Mladiću, odbrana je u poslednjoj fazi izvođenja dokaza. Haško tužilaštvo traži da presuda bude doneta što pre i Vojislavu Šešelju. Predsednik Tribunala Teodor Meron je najavio da će sve presude biti donete do 2017. i da će Sud okončati svoj mandat.