Dugometražni dokumentarni film mladog beogradskog reditelja Ognjena Glavonića„Dubina dva“ o masovnim grobnicama u Srbiji u kojima su tajno 1999. godine pokopana tela ubijenih Albanaca, kako bi se sakrili zločini počinjeni na Kosovu, imaće svetsku premijeru na prestižnom berlinskom filmskom festivalu Berlinale.
Za društva koja su prošla kroz periode masovnih kršenja ljudskih prava, pitanje reparacija žrtvama jedan je od najvažnijih elemenata uspostavljanja vladavine prava u odnosu na počinjene zločine, kao i izgradnje solidarnosti i kulture ljudskih prava.
U “Danasu” je nedavno objavljen tekst Radeta Radovanovića, pod naslovom “Sigurna zemlja za ratne zločince”, u kome je detaljno i sa obrazloženjem prikazana procesno-politička “metodologija” izbegavanja krivičnog progona, spornog sudskog oslobađanja i, uopšte, značajnog truda koje pravosuđe i drugi državni organi ulažu u nekažnjivost ratnih zločina.
Haški tribunal i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije sarađivaće sa Specijalnim sudom za zločine OVK kada bude osnovan, saznaje Danas. Sedište ovog suda, koji će se baviti ratnim zločinima tokom i neposredno nakon oružanog sukoba na Kosovu, biće u Hagu.
Na 66. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, koji se održava od 11. do 21. februara, biće prikazan niskobudžetni, eksperimentalni dokumentarni film ”Dubina dva”, u režiji Ognjena Glavonića. Berlinale je jedan od najvećih i najprestižnijih filmskih festivala, a svetska premijera biće održana u okviru selekcije „Berlinale Forum“, u kojoj se uglavnom prikazuju avangardni, eksperimentalni radovi, video eseji, političke reportaže, i još uvek neistraženi filmski predeli i izrazi.
Zijo Ribić , tridesetjednogodišnji mladić iz Zvornika, postao je heroj BiH na kojeg bi se, smatraju mnogi, trebali svi ugledati. Iako je izgubio devet članova svoje obitelji: šest sestara, brata i roditelje, Zijo kao rijetko tko do sada spuštajući svoje sestre u mezar rekao je da je neprijateljima oprostio, da želi okrenuti jednu novu stranicu u svom životu – biti mirotvorac i neprestano tragati za pravdom.
Pretresno veće Haškog tribunala izdalo je 19. januara 2015. godine naloge za hapšenje Petra Jojića, Jova Ostojića i Vjerice Radeta zbog optužbe za nepoštovanje Suda zbog toga što su pretili, zastrašivali, nudili mito i na druge načine uticali na dva svedoka na suđenju u postupku protiv Vojislava Šešelja, kao i u povezanom postupku zbog nepoštovanja suda koji se protiv njega vodio.
Republika Srbija do danas nije postupila po ovom nalogu Haškog tribunala.
Sa platoa ispred Komemorativnog centra Tuzla danas su ispraćena četiri tabuta, sa posmrtnim ostacima sestara Ribić ubijenih tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu. Dženaza-namaz Almasi (4), Suvadi (5), Zijadi (7) i Zlatiji (13) klanjat će se danas u 14.15 sati u Skočiću kod Zvornika.
Zašto Srbija čitavu godinu dana ništa nije uradila na hapšenju i prebacivanju u Hag članova Srpske radikalne stranke, optuženih za ometanje pravde i kakve sankcije joj mogu uslediti ukoliko nastavi da ignoriše Haški tribunal? Sud u Hagu je vlastima Srbije naložio da mu, počev od 1. februara dostavlja mesečne izveštaje o tome šta preduzima da uhapsi i isporuči Hagu troje radikala – Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića – optuženih zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.
U petak, 22. januara 2016. godine, sa početkom u 13h u Medija centru u Beogradu (II sprat), Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj „Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska pravaˮ.
U izveštaju su predstavljeni pojedinačni primeri napora žrtava masovnih kršenja ljudskih prava iz 1990-ih godina da ostvare pravo na reparacije u Srbiji u sudskim postupcima pred sudovima u Srbiji, kao i na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata. Takođe, FHP je analizirao ključne prepreke u (ne)ostvarivanju prava žrtava u odnosu na utvrđene standarde Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, definisane kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. Izveštaj se oslanja na dugogodišnju praksu FHP-a u zastupanju žrtava pred domaćim organima i međunarodnim telima.
Izveštaj je nastao uz podršku organizacije Civil Rights Defenders (CRD).
Na konferenciji će govoriti:
Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP-a
Goran Miletić, programski direktor CRD za Zapadni Balkan
prof. Saša Gajin, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union
Milica Kostić, direktorka FHP-a za pravna pitanja
Relja Radosavljević, pravni analitičar FHP-a
Dževad Koldžić, sin prisilno nestale Mevlide Koldžić iz Sjeverina