RS ne može ukinuti Izvještaj o Srebrenici, novi ne može dobiti međunarodno priznanje

Odbacivanje izvještaja Komisije za Srebrenicu iz 2004. godine u Narodnoj skupštini RS i eventualno formiranje nove komisije politički je motivisano sa političkim posljedicama, ali to ne može promijeniti ništa što je utvrđeno i prihvaćeno u izvještaju iz 2004. godine, kaže za Vijesti.ba osnivač Fonda za humanitarno pravo i regionalna koordinatorica Koalicije za REKOM Nataša Kandić.

Nisu navodne nego stvarne grobnice

Kratkim mukom, a potom gromkim aplauzom pozdravljen je film „Teret“ Ognjena Glavonića koji je juče prikazan u okviru takmičarskog programa Sarajevo film festivala i koji su neki mediji u Srbiji preliminarno, iako ga nisu videli, proglasili antisrpskim jer se tiče prevoženja leševa kosovskih Albanaca u masovne grobnice u Beograd.

Posle „Dubine dva“, „Teret“ je drugi film Glavonića koji se tiče ratnih zločina i njihovog prikrivanja ali na različite načine. „Dubina“ je dokumentarni, a „Teret“ igrani film. U 98 minuta pokretnih slika pratimo Vladu (igra ga Leon Lučev) koji radi kao vozač kamiona tokom NATO bombardovanja Srbije. Nakon što je preuzeo da sa Kosova do Beograda preveze tajanstveni teret, Vlada kamionom prolazi kroz nepoznate krajeve i pokušava da pronađe pravi put u ratom razorenoj zemlji

Javni poziv za učešće u programu razmene Sarajevo-Beograd

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Historijski muzej Bosne i Hercegovine (BiH) pozivaju mlade iz Srbije i Sarajeva da se prijave za učešće u programu razmene, koji će se održati od 24. septembra do 8.oktobra 2018. godine.

Od maja 1992. do oktobra 1995. Sarajevo je držano pod opsadom. Vojska Republike Srpske okružila je grad i tokom ta 44 meseca nad njegovim građanima sprovodila kampanju granatiranja i snajperskog delovanja. Građani su napadani svakodnevno, i u svim situacijama: vozeći se javnim prevozom, odlazeći u kupovinu, igrajući se na igralištima, obrađujući bašte… Napadi su rezultirali sa oko 14,000 ubijenih i na hiljade ranjenih žena, dece i muškaraca svih životnih doba.

Prema istraživanju javnog mnjenja iz 2017. godine, čak 71% građana Srbije nije čulo da je Sarajevo bilo po opsadom.

Program razmene ima za cilj da mladim građanima Srbije i Sarajeva omogući međusobno upoznavanje i zajedničko učenje o događajima iz perioda 1992-1995. godine, te izgradnju mostova prijateljstva i saradnje koji mogu značajno uticati na kreiranje mirne i stabilne budućnosti.

Program uključuje dve uzajamne posete: mladih iz Srbije Sarajevu, i mladih iz Sarajeva Beogradu. Tom prilikom oni će obići ključna mesta u gradu, koja podučavaju i svedoče o njihovoj nedavnoj istoriji. Takođe će učestvovati u izložbenom programu koji u ovom periodu organizuju FHP i Historijski muzej BiH u Beogradu, a koji će osim izložbe o Sarajevu pod opsadom obuhvatiti i obrazovni program o sudski utvrđenim činjenicama o opsadi, te jedan od poslednjih filmova koji je na tu temu priređen. Program predviđa aktivno učešće mladih, koji će sami kreirati program, a potom i sprovoditi aktivnosti, uz podršku organizatora.

Programu razmene prethodiće pripremni period, počevši od 10. septembra. Od polaznika će se očekivati aktivno učešće od početka do kraja programa.

Pravo učešća imaju mladi od 18 do 35 godina, iz Sarajeva i širom Srbije. Prijava se vrši popunjavanjem kratkog upitnika koji se nalazi ovde. Rok za prijavu ističe 9. septembra 2018. godine u ponoć. Troškove putovanja, smeštaja i ishrane snose organizatori.

Selekcija kandidata biće završena do 11. septembra, izborom po deset mladih ih Sarajeva i Srbije koji pokažu najveće interesovanje i motivaciju, i obavežu se na aktivno učešće. O konačnim rezultatima biće obavešteni samo oni kandidati koji budu izabrani za učešće u programu.

Dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese: events@hlc-rdc.org.

Program razmene podržavaju Ambasada Švajcarske u Beogradu, Fondacija Hajnrih Bel – Kancelarija Beograd i Civil Rights Defenders.

Izbeglica i žrtava Oluje se setimo samo na godišnjicu

“Dok je ova garnitura političara na vlasti u Srbiji i Hrvatskoj ništa se neće desiti, žrtve se koriste u neku vrstu nacionalnog prebrojavanja, u Hrvatskoj će se govoriti isključlivo o hrvatskim žrtvama, u Srbiji o srpskim i to će služiti za dizanje tenzija”, kaže novinar Vremena Filip Švarm.

Ovog vikenda navršavaju se 23 godine od akcije “Oluja”. Hrvatska slavi, dok Srbija podseća na proterivanje više od 200.000 i ubistvo oko 2.000 Srba tokom te akcije. Međutim, i ovi podaci se razlikuju u zavisnosti od izvora. U “Oluji” je, prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, proterano 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali.

Sinoć je u Bačkoj Palanci održana centralna državna komemoracija povodom Dana sežanja na žrtve.

Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

U ponedeljak, 30. jula 2018. godine završena je peta po redu Nacionalna škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo. Školu je pohađalo 25 studenata prava, bezbednosti, političkih nauka i istorije, aktivista nevladinih organizacija, novinara, advokatskih pripravnika i profesora istorije iz Beograda, Surdulice, Mladenovca, Smedereva, Ribarica, Novog Sada, Kragujevca, Požarevca, Pančeva, Bora i Niša.

Generalima ordenje, žrtvama ni priznanje

Prošlo je 23 godine od operacije Oluja, ali o tome šta se tada desilo, šta je bio cilj te operacije i kakve su njene posledice – između Hrvatske i Srbije nema ni minimuma konsenzusa. Za jedne je Oluja samo oslobodilačka, za druge samo zločinačka operacija. Nekada zaraćene strane danas su, makar u vezi sa tim šta se u ratu dešavalo, i dalje posvađane. Za to vreme, srpske žrtve Oluje osuđene su na čekanje. Čekaju sudsku pravdu, čekaju ostvarenje svojih prava (naknadu štete od Hrvatske, priznanje statusa civilnih žrtava rata od Srbije), čekaju otkrivanje sudbine nestalih, čekaju na procese koji su mogli biti okončani nakon tri a ne 23 godine.

Documenta: 23 godine traju istrage o zločinima nakon Oluje

Voditeljica Documente Vesna Teršelič i novinar i Drago Pilsel u petak su, povodom predstojeće 23. obljetnice Vojno-redarstvene akcije “Oluja”, upozorili da još nije završena istraga za zločine koje su pripadnici Hrvatske vojske (HV) počinili 12. kolovoza 1995. u Komiću i Poljicima, selima nedaleko Udbine.

Upozorivši kako je pred hrvatskim pravosuđem procesuiran jako mali broj zločina, Teršelič je rekla da su stradanja u selima Komić i Poljice, nedaleko Udbine, prijavljena policiji neposredno nakon počinjena zločina, ali je istraga još uvijek u tijeku. Navela je da je, temeljem podataka HHO-a, u selo Komić, u kome je nakon “Oluje” ostalo 20-tak mještana, tenkovima i oklopnim transporterima ušla grupa hrvatskih vojnika koji su pucali iz vatrenog oružja i palili kuće.

Zamagljivanje prošlosti – zajednički interes političke elite i ratnih profitera

Ko sve i iz koji razloga pokušava da onemogući iznošenju istine od ratnim zločinima i proces pomirenja u regionu

Zemlje regiona Zapadnog Balkana ne rade dovoljno na procesu suočavanja sa prošlošću i pomirenju, a Evropa i njene institucije nemoćne su ili nezainteresovane da ih na to nateraju, ocenjuju pojedini sagovornici VOICE-a. Drugi smatraju da to pitanje ne može niko da nametne spolja, pa ni EU, te da zemlje regiona moraju između sebe da „poguraju“ taj proces, naravno uz pomoć EU.

Poslednji udarac procesu suočavanju sa prošlošću zadat je na Samitu zemalja Zapadnog Balkana, održanom u Londonu 9. i 10. jula, kada je izostala je podrška formiranju REKOM-a – regionalne komisije za utvrđivanje činjenica, koja bi napravila registar žrtava ratova devedesetih. Na nemoć EU u konkretnom slučaju ukazala je u svom autorskom tekstu i Denisa Kostovicova, vanredna profesorka globalnih politika na Katedri za upravljanje Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE). Kako je navela, na površinu je isplivao nedostatak konkretnog programa EU sa ciljem rešavanja problema vezanih za zločine počinjene u prošlosti i za dalji napredak u procesu pomirenja, dok su aktivisti civilnog društva, prema njenom mišljenju, ostavljeni da se bore sa pitanjem kako da nastave dalje.

Žrtve ‘Oluje’ zaboravljene i u Hrvatskoj i u Srbiji

Namera predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović da na 23. godišnjicu od završetka vojno-policijske akcije „Oluja“ odlikuje hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača je loša i neće doprineti pomirenju u regionu, rekao je Nemanja Stjepanović, istaživač Fonda za humanitarno pravo (FHP), na javnom času o akciji „Oluja“, koji je održan u ponedeljak u prostorijama Fonda.

„To što mi imamo tu Žalbenu presudu Haškog tribunala i dalje ne znači da u toj operaciji koju su predvodili generali Gotovina i Markač nisu počinjeni brojni zločini nad civilima. Zbog toga, bez obzira na tu presudu, mislim da je loša odluka da generali budu odlikovani i da ona neće doprineti približavanju stavova šta se u ’Oluji’ dešavalo i da će još manje doprineti da činjenice izađu na videlo“, rekao je Nemanja Stjepanović, u osvrtu na drugostepenu presudu Haškog tribunala iz novembra 2012. godine, kojom su generali hrvatske vojske Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni optužbi za ratne zločine nad civilima u avgustu 1995. godine.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

U petak, 27. jula 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj drugi po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Jelena Krstić iz FHP-a ukazala je na činjenicu da su problemi zbog kojih je inicirano usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i danas aktuelni: mali broj optužnica, nepostojanje kriterijuma za prioritizaciju predmeta, sporost suđenja, neadekvatna zaštita svedoka i žrtava, kao i neplodotvorna regionalna saradnja. Sa druge strane, preduslov koji Srbija treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji (EU) jeste ostvarivanje vidljivog napretka u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Imajući u vidu trenutnu dinamiku suđenja, Srbija rizikuje da propusti istorijsku priliku da procesuira što više počinilaca ratnih zločina. Naime, protok vremena čini svoje, te žrtve, svedoci i počinioci umiru, sećanja postaju sve nestabilnija, svakodnevni društveno-ekonomski problemi odnose prevagu nad događajima koji su se zbili pre više decenija, a perspektiva budućnosti se sve snažnije nameće kao prioritetna u odnosu na potrebu rešavanja nasleđa prošlosti. Krstić je zaključila da je za efikasnije procesuiranje ratnih zločina ključna politička odlučnost institucija Srbije, ali da je još uvek neophodna i snažna podrška i podstrek od strane EU.