Konkurs za stažiste i stažistkinje

Fond za humanitarno pravo (FHP) raspisuje konkurs za stažiste/stažistkinje u okviru projekta Transfer arhive Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Praksa će se obavljati u prostorijama FHP-a, u Beogradu, u periodu ne kraćem od tri meseca.

Na konkurs se mogu prijaviti studenti i diplomci, bez obzira na posedovanje radnog iskustva. Neophodno je dobro poznavanje rada na kompjuteru. Za prijavu je potrebno dostaviti biografiju na email adresu: vladimir.milanovic@hlc-rdc.org, najkasnije do 9. novembra 2018. godine.

Novi rok: 17.12.2018 – Poziv za dostavljanje koncepta projekta

Fond za humanitarno pravo (FHP), uz podršku organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders), sprovodi projekat „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“, koji ima za cilj da omogući aktivno i kreativno angažovanje mladih u procesima suočavanja sa prošlošću.

Uprkos obilju sudski utvrđenih činjenica o ratnim zločinima počinjenim tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, 20 godina kasnije trajni mir još uvek izmiče. Onemogućavaju ga rasprostranjena nekažnjivost, ignorisanje žrtava, javno veličanje odgovornih za kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i postojanje etnički pristrasnih i međusobno suprotstavljenih narativa o događajima, žrtvama i odgovornim akterima. Nedostatak konstruktivnih i inkluzivnih dijaloga o nasleđu ovih ratova dodatno otežava prihvatanje odgovornosti za zločine i suočavanje sa njihovim posledicama.

Srbija oslobađa ratne zločince, a osuđuje njihove kritičare

Kada smo protestovali protiv događaja organizovanog u cilju promovisanja osuđenog ratnog zločinca od strane vladajuće stranke, kažnjeni smo – što pokazuje da srpski zvaničnici i dalje odbacuju istinu o sukobima iz devedesetih godina.

U novembru 1991. godine u Vukovaru u Hrvatskoj, u događaju koji je poznat kao masakr na Ovčari, ubijeno je oko 260 ljudi. U utorak smo mi, koji smo podigli glas protiv počinilaca ovog zločina, kažnjeni od strane srpskog suda.

Da li će za Štrpce biti dokazan državni zločin?

Povodom informacije da je Apelacioni sud u Beogradu nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci (mesto u Bosni i Hercegovini kroz koje prolazi pruga od Beograda do crnogorskog grada Bar), kada je iz voza oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti, većinom Bošnjaka, Fond za humanitarno pravo (FHP) je saopštio da zahteva da institucije nadležne za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji ovaj krivični postupak vode bez daljeg odugovlačenja.

Posle tri i po godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio optužnicu za zločin počinjen u Štrpcima

Apelacioni sud u Beogradu je nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci, kada je iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od institucija Srbije da ozbiljno i odgovorno pristupe procesuiranju ovog zločina i da, vodeći efikasan postupak, bez daljih odugovlačenja, povrate poverenje žrtava i javnosti u rad institucija nadležnih za krivično gonjenje ratnih zločina.

Dnevnik zločinca kao sajamsko štivo

Knjiga Nebojše Pavkovića “Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” na Beogradskom sajmu knjiga

Nema ničeg spornog u tome što su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane objavili i promovisali knjige predstavljene kao ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, komandanta nekadašnje Treće Armije Vojske Jugoslavije tokom intervencije NATO-a 1999, koji u Hagu izdržava višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu. Zvaničan je to stav Miroslava Toholja, načelnika odeljenja za izdavačku delatnost u Vojsci Srbije, tela koje radi u sistemu Ministarstva odbrane, iznet u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” naziv je četvoromnog dela, čije prve strane haški osuđenik Pavković, posvećuje, između ostalog, poginulim, ranjenim i preživelim pripadnicima Treće armije nekadašnje Vojske Jugoslavije, koju označava herojskom.

Odmah iza slede stihovi “Himne kosovskih junaka”, koju je jedinica Crvenih beretki, specijalna policijska formacija u nekoliko optužnica Haškog tužilaštva označena odgovornom za činjenje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, koristila kao internu himnu.

Sjeverin, 26 godina posle: traganje za istinom, pravdom i priznanjem se nastavlja

Danas se navršava 26 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP), Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) i Žene u crnom (ŽUC) podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 26 godina uporno odbijaju da porodicama žrtava pruže pravično obeštećenje, podršku i priznanje.

Pripadnici paravojne jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru VRS, presreli su 22. oktobra 1992. godine, kod mosta na Limu u mestu Mioče (BiH), autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj–Rudo–Priboj. Nakon legitimisanja svih putnika, iz autobusa su izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti: Mehmeda Šeba, Zafera Hadžića, Meda Hodžića, Medredina Hodžića, Ramiza Begovića, Derviša Softića, Mithada Softića, Muja Alihodžića, Aliju Mandala, Seada Pecikozu, Mustafu Bajramovića, Hajrudina Sajtarevića, Esada Džihića, Idriza Gibovića, Ramahudina Ćatovića i Mevlidu Koldžić, te ih vojnim kamionom odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili na obali Drine. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, od kada mu se gubi svaki trag.

Prva borba za pravdu žrtve silovanja na Kosovu

Prvi put je nakon rata jedna Albanka sa Kosova na televiziji progovorila javno o silovanju koje je preživela tokom rata, ali i o svojoj neuspešnoj borbi za pravdu na sudu.

Vasfije Krasnići Gudman, koja je preživela seksualno nasilje u ratu na Kosovu, prekinula je ćutanje o ratnim silovanjima i postala prva žena koja je javno, u televizijskom intervjuu, progovorila o onome što je preživela tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine.

Krasnići Gudman je pravdu tražila pred sudovima na Kosovu, ali je 2014. godine Vrhovni sud svih oslobodio svih optužbi dva srpska policajca optužena da su je silovala.

Iako je progovorivši o onome kroz šta je prošla srušila tabu i svojim javnim svedočenjem inspirisala mnoge, organizacije za ljudska prava upozoravaju da se čini da pravda za Vasviju, kao i za mnoge koje su preživele silovanje u ratu, ostaje van dometa.

Povodom obeležavanja 27. godišnjice zločina u Lovasu

Dana 18. oktobra 2018. godine navršava se dvadeset i sedma godina od zločina koji je počinjen u selu Lovas (Hrvatska), kada je tokom oktobra i novembra 1991. godine ubijeno oko 70 meštana Lovasa, uglavnom hrvatske nacionalnosti. Za ovaj zločin se pred domaćim sudom već više od 10 godina vodi krivični postupak, koji do danas nije pravosnažno okončan. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nerazumno dugo trajanje ovog postupka kod porodica žrtava stvorilo nepoverenje u institucije Srbije da će im one ikada omogućiti ostvarivanje pravde za patnje koje su preživele.

Naređenjem komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) Dušana Lončara, JNA je 10. oktobra 1991. godine započela artiljerijski napad na Lovas. U narednih mesec dana, sve do sredine novembra 1991. godine, pripadnici srpskih snaga – uključujući pripadnike civilnih vlasti, teritorijalne odbrane (TO), milicije Tovarnika i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni” – na različitim mestima u selu ubili su oko 70 meštana Lovasa, dok su većinu kuća opljačkali i zapalili. Najmasovni zločin je počinjen 18. oktobra 1991. godine, kada su pripadnici TO i jedinice „Dušan Silni”, koristeći ih kao živi štit, naterali 51 meštanina Lovasa da očiste lokalno polje od mina koje je JNA prethodno postavila. Od eksplozije mina stradalo je oko 20 meštana, dok je većina bila ranjena.

Krivična prijava za ubistvo članova porodice Matijević u aprilu 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 16. oktobra 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN lica, zbog ubistva tri člana porodice Matijević u aprilu 1992. godine u Kukujevcima (opština Šid, Srbija).

U kasnim večernjim satima 20. aprila 1992. godine nekoliko NN osoba je ušlo u dvorište hrvatske porodice Matijević u Kukujevcima. Iz kuće su izveli Anu, Joza i njihovog maloletnog sina Franju Matijevića i odvezli ih u nepoznatom pravcu. Nekoliko godina kasnije, njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani sa groblja u Mohovu (opština Ilok, Hrvatska). Do danas, za ovaj zločin pred sudovima u Srbiji niko nije odgovarao.