Italijanski studenti posetili FHP i podržali aktivnosti Koalicije za REKOM

BEOGRAD, 6.09.2011. – Tuzlanska “Amica” i Fondacija Aleksander Langer iz Bolcana su, u okviru programa “Adopt Srebrenica: International Cooperation for Memory – Peta međunarodna sedmica dijaloga i susreta”, 5. i 6.09.2011. u prostorijama Fonda za humanitarno pravo organizovali susret grupe studenata iz Italije i Bosne i Hercegovine sa saradnicima FHP-a. Tom prilikom im je Aleksandar Obradović predstavio aktivnosti Koalicije za REKOM od njenih početaka do trenutne faze javnog zagovaranja, a Jelena Plamenac približila proces rada Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Priručnik za istražitelje povreda ljudskih prava

Priručnik za istraživanje povreda ljudskih prava sadrži opise procedura i pravnih tehnika koje će uvek biti teško primenjive u sredini u kojoj se povrede ljudskih prava zbivaju, kako tvrdi autor, Dermot Gromme, ali mogu da budu vodič za opservacije koje bi pre ili kasnije mogu da budu iznete na uvid javnosti. Knjiga počinje sa pregledom zakona o ljudskim pravima, zatim slede poglavlja o istrazi slučajeva kršenja ljudskih prava i o istražnom priboru i vođenju dosijea. Naredna poglavlja se bave materijalnim dokazima, dokumentovanjem i identifikovanjem  fizičkih povreda, razgovorom sa svedocima, identifikovanjem osumnjičenih, istražnom analizom i istražnim izveštajima. Na kraju knjige se govori o specijalnim slučajevima genocida, torture, seksualnih zločina, nezakonitih pogubljenja, proizvoljnog zatvaranja i napada.

U Parohijskom domu Hrama svetog Save veliča se ratni zločin

Fond za humanitarno pravo poziva institucije i građane  Republike Srbije da javno osude korišćenje Parohijskog doma  Hrama svetog Save u Beogradu za promociju knjige osuđenog  ratnog zločinca Milana Lukića, prilikom koje su sveštenici SPC  učestvovali u veličanju lika i dela osuđenog za najstrašnije  zločine prema celom čovečanstvu.  FHP traži od patrijarha da  imenuje sveštenike koji su učestvovali u ovom događaju i da  javnost obavesti kako je došlo do toga da se verski objekat, čiju  su izgradnju pomogli država i brojni građani, koristi ze veličanje  osuđenika koji je ubijao i spaljivao žive žene i decu.

Magazin Forum o tranzicionoj pravdi

Forum za tranzicionu pravdu je časopis koji se bavi izazovima, problemima i aspektima bitnim za tranzicionu pravdu u post-konfliktnim društvima zapadnog Balkana. Objavljivaćemo priloge o nacionalnim suđenjima za ratne zločine i suđenjima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, zatim tekstove o mehanizmima i inicijativama za utvrđivanje i kazivanje istine, reparacijama, i reformi institucija u državama naslednicama bivše Jugoslavije, ali i o iskustvima drugih društava u prevladavanju zločina iz prošlosti.

Podsticaćemo debatu o izazovima i problemima tranzicione pravde, kao što su istorijsko pamćenje, poricanje zločina, odgovornost i pomirenje. U časopisu će se objavljivati teorijski prilozi i kraći prikazi literature u vezi sa ovom problematikom. Tekstovi će biti objavljivani na bosanskom-hrvatskom-srpskom jeziku (BHS), s tim da će tekstovi autora iz regije biti objavljivani i na engleskom jeziku. Osim autorskih tekstova, specijalno pisanih za časopis, objavljivaćemo i prevode objavljenih relevantnih tekstova sa svetskih na BHS jezike.

Izdavanjem ovog časopisa Fond za humanitarno pravo želi da podstakne započetu regionalnu debatu o različitim aspektima tranzicione pravde, kao i da otvori nova pitanja koja su relevantna za stvaranje kulture odgovornosti, formiranje istorijskog sećanja i poštovanja žrtava.

Na sledećim linkovima preuzmite primerke Foruma za tranzicionu pravdu:

Forum za tranzicionu pravdu #1   (april 2007)

Prvi broj Foruma za tranzicionu pravdu odgovara na pitanje šta je to tranziciona pravda, prikazuje mehanizme koje ona koristi i izazove u njihovoj primeni.

Forum za tranzicionu pravdu #2   (mart 2009)

Drugi broj Foruma za tranzicionu pravdu, posvećen je problemu reparacija žrtvama ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima na području nekadašnje SFRJ tokom 1990-ih godina.

Forum za tranzicionu pravdu #3 (septembar 2009)

Treći broj Foruma za tranzicionu pravdu bavi se pitanjem odnosa između Evropske unije i tranzicione pravde: od retributivne do restorativne pravde na zapadnom Balkanu.

Forum za tranzicionu pravdu #4 (januar 2013)

Četvrti broj Foruma za tranzicionu pravdu bavi se pomirenjem na Zapadnom Balkanu.

Forum za tranzicionu pravdu #5 (decembar 2015)

Peti broj Foruma za tranzicionu pravdu obrađuje pitanje uloge obrazovanja u procesima suočavanja sa prošlošću i pomirenja, sa posebnim naglaskom na sadržaj udžbenika istorije u post-konfliktnim društvima i procesima demokratizacije.

Prezentacije preliminarnih rezultata Popisa ljudskih gubitaka Srbije i Crne Gore

Tokom aprila 2011. održane su tri prezentacije preliminarnih rezultata Popisa ljudskih gubitaka Srbije i Crne Gore.

Prva prezentacija je održana 12. aprila u hotelu ”Podgorica”, na kojoj je prisustvovalo više od 100 osoba, članova porodica stradalih, predstavnici medija i nevladinih organizacija iz Crne Gore. Prezentaciju je otvorila Nataša Kandić, izvršna direktoraka FHP-a, a učešće su uzeli i Nikola Dedeić, sekretar Ministarstva rada i socijalnog staranja Crne Gore i Đorđije Radović ispred Udruženja boraca Crne Gore opštine Herceg Novi. Nakon predstavljanja dosadašnjih rezultata popisa, članovi porodica ubijenih, stradalih i nestalih imali su priliku da provere tačnost i potpunost podataka o njihovim najbližim u Bazi podataka FHP-a.

Dana 21.04.2011. godine održana je druga prezentacija rezultata istraživanja ljudskih gubitaka Srbije u Beogradu, u sali Skupštine grada Beograd na kojoj je pristustvovalo više od 150 osoba. Okupljene je pozdravila Nataša Kandić, izvršna direktorka FHP, zatim se obratio okupljenima Igor Jovičić, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, a ispred Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica SR Jugoslavije u vihoru rat obratio se Dragan Medić, počasni predsednik.

Na trećoj prezentaciji održanoj 28.04.2011. u Holu Gradske kuće u Nišu prisustvovalo je oko 50 osoba. Sandra Orlović, zamenica izvršne direktorke FHP-a, pozdravila je okupljene, kojima se posle nje obratila Dušica Davidović, članica gradskog veća grada Niša, a ispred Udruženja boraca ratova ’90, opštine Lebane članove porodica, predstavnike medija i nevladinih organizacija pozdravio je predsednik Dragan Miljković.

Analizom 7.041dokumenata  i 317 knjiga sa tematikom o oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije evidentirano je 1.930 građana Srbije i Crne Gore(1.637 građana Srbije i 293 Crne Gore.

Srpske političke elite i Vens-Ovenov plan

Vens-Ovenov mirovni plan predstavljao je sveobuhvatan aranžman za obustavu rata u Bosni i Hercegovini, koji su u ime Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji do kraja 1992. izradili i zaraćenim stranama prezentovali njeni kopredsednici lord Dejvid Oven i Sajrus Vens. U Ženevi su tokom tri pregovaraĉke runde čitavog januara 1993. razmatrana dokumenta ovog plana koji je predviđao održanje međuanrodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine, ali i njene decentralizacije na predviđenih deset provincija. Predložena mapa je predvidela da ove etnički definisane ostanu teritorijalno nepovezane, a njihovo bi konstituisanje iziskivalo povraćaj značajne teritorije već posednute od srpskih snaga. Otud su i rasprave o svrsishodnosti ovog plana vođene unutar srpskih rukovodstava bile obeležene teškim razmimoilaženjima između struje voljne da prihvate kompromisno rešenje i onih koji su bili spremni da nastave sa ratom do povoljnije ponude.

Sprečen pokušaj prinudnog iseljenja pet romskih porodica

BEOGRAD — Danas, 27. jula 2011. godine, organizacije za zaštitu ljudskih prava su sprečile prinudno iseljenje pet romskih porodica iz Skadarske 55 u Beogradu. Kako, usled prisustva predstavnika civilnog društvo sudski izvršitelj i pravna zastupnica stečajne uprave Poslovnog sistema Stankom a.d. nisu uspeli da uđu u posed, na izvršenju se pojavila i policija. Uz posredovanje službenika Policijske stanice Stari grad postignut je dogovor sa punomoćnikom vlasnika napuštenog objekta da se izvršenje prinudnog iseljenja odloži za 15 dana, kako bi u međuvremenu došlo do pronalaženja rešenja za smeštaj ovih porodica.

Presuda Florence Hartmann je nepravedna

                 BEOGRAD/ZAGREB, 26.07.2011 — Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala, od 19. 07. 2011., kojom se novinarki Florence Hartmann potvrđuje presuda zbog objavljivanja sadržaja dve poverljive odluke tog Suda predstavlja negaciju dva imperativa tranzicione pravde, da se znaju činjenice o neposrednoj prošlosti i spreči ponavljanje ratnih zločina.

                Kao što je poznato, novinarki Florence Hartmann, nekadašnjoj glasnogovornici Tužilaštva Haškoga tribunala, potvrđena je presuda za nepoštovanje suda jer je u članku “Sakriveni ključni dokumenti o genocidu” objavljenom u januaru 2008., u publikaciji Bosanskog instituta i knjizi „Mir i kazna“ objavila „sadržaj, navodni efekat i poverljivu prirodu dveju odluka Žalbenog veća“ u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Naime, ona je u članku i knjizi spomenula odluke Žalbenog veća kojima je usvojen zahtev Srbije da se određeni delovi transkripata sednica Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije zatamne pre nego što se transkripti prezentuju u dokaznom postupku protiv Miloševića.

Sud ne priznaje pravo na obeštećenje logorašima Šljivovice i Mitrovog Polja

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 20.07.2011. godine primio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je odbijena tužba protiv Republike Srbije koju je FHP podneo u decembru 2007. godine u ime Ahmeta Kamenice i Selima Nuhanovića, bivših logoraša logora Šljivovica i Mitrovo Polje, zbog odgovornosti države za torturu koju su preživeli u tim logorima. Ova odluka je potvrda prakse sudova u Srbiji da žrtvama teških kršenja ljudskih prava koje su počinili pripadnici srpske vojske i policije u vreme vladavine Slobodana Miloševića ne priznaju pravo na satifakciju i materijalnu nadoknadu čime krše međunarodne konvencije i standarde ljudskih prava. 

B92: Put u EU zadatak države, a ne NVO

BEOGRAD, 17.07.2011. – Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić tvrdi da uloga NVO nije presudna za evropske integracije, te da EU sada više računa na državne institucije.