U četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj šesti po redu Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koji su se tokom 2016. godine vodili pred sudovima u Srbiji, situirajući ih u društveno-politički kontekst koji utiče na njihovo procesuiranje.
SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu i Fond za humanitarno pravo
u saradnji sa: Documenta-Centar za suočavanje s prošlošću, Historijski muzej BiH i Europa Nostra
Vas pozivaju na otvaranje izložbe
Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.
Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.
Koalicija za REKOM počela je prikupljati 50.000 potpisa koje će poslati na samit lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan u Trstu i zatražiti da potpišu politički sporazum o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001, rečeno je danas na konferenciji za novinare.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić kazala je da je minimalni zadatak koji vlade u regionu moraju uraditi jeste da utvrde imena žrtava i popišu mjesta zatočenja i da će tražiti da se osnivanje regionalne komisije uvrsti u Berlinski proces i deklaraciju nakon samita u Trstu 12. jula.
U ponedeljak, 15. maja 2017. godine, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Snežanu Stanojković, bivšu zamenicu tužioca, za novu glavnu tužiteljku za ratne zločine Srbije. Ova pozicija je bila upražnjena od 1. januara 2016. godine. Organizacije za ljudska prava pozdravljaju izbor nove čelne osobe Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), pre svega zbog važnosti kontinuiteta u domaćem procesuiranju ratnih zločina, koji je pretio da bude narušen jer se na novog glavnog tužioca čekalo gotovo godinu i po dana, ali i zbog konačnog početka implementacije mera predviđenih za povećanje efikasnosti ovog tužilaštva.
Skupština Srbije u četvrtak 11. maja započinje novo zasedanje na kome će se, između ostalog, birati i novi tužilac za ratne zločine. Na listi kandidata koje je Vlada Srbije dostavila parlamentu su Snežana Stanojković, zamenica tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine, i Milan Petrović aktuelni rukovodilac tog tužilaštva. Funkcija tužioca za ratne zločine upražnjena je od 1. januara 2016., odnosno godinu i pet meseci, kada je posle više od decenije penzionisan Vladimir Vukčević.
Fond za humanitarno pravo i Fondacija Hajnrih Bel pozivaju mlade građane i građanke Srbije da se prijave na konkurs za upis četvrte generacije studenata Nacionalne škole tranzicione pravde, koja će biti održana u Beogradu, od 5. juna do 8. jula 2017. godine.
Škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava na reparacije, inicijativama za očuvanje sećanja na žrtve, i stvaranju garancija neponavljanja sukoba.
U četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo predstaviće „Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine“, uz debatu o dometima procesuiranja za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Debata će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu, sa početkom u 11:00 časova.
Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koje je pravni tim FHP-a pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.
Ustavni sud Srbije doneo je zaključak kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata koju je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u maju 2016. godine. FHP ističe da formalistička argumentacija koju je pružio Ustavni sud nije predstavljala suštinsku ustavnopravnu ocenu ovog spornog Zakona, već se svela na nedovoljno obrazloženo reprodukovanje odredbi Zakona, čime se i najviša sudska institucija u zemlji stavila na stranu drugih državnih organa u održavanju na snazi ovog diskriminatornog propisa, koji obespravljuje najveći deo civilnih žrtava rata u Srbiji.
