Povodom oslobađajuće presude Opštinskog suda u Nišu, Vladici vranjskom Pahomiju, Fond za humanitarno pravo ukazuje da su u dosadašnjem toku postupka prekršene neke međunarodne konvencije, čiji je potpisnik Srbija i Crna Gora.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je 1. marta 2006. godine, u ime Munira Šabotića podneo Prvom opštinskom sudu tužbu za naknadu nematerijalne štete protiv Republike Srbije, zbog torture koja je nad njim izvršena u avgustu i septembru 1994. godine u Novom Pazaru.
Opštinski sud u Šapcu je 6. februara 2006. godine doneo presudu kojom je Bogdan Vasiljević osuđen na uslovnu kaznu zatvora zbog krivičnog dela povrede ravnopravnosti građana, jer kao radnik na ulazu u Sportsko-rekreativnom centru Krsmanovača u Šapcu, 8. jula 2000. godine, nije dozvolio ulazak troje Roma na bazen samo zbog toga što su Romi. Oštećene Rome, Rustenov Merihanu, Vasić Zorana i Vasić Jordana zastupao je Fond za humanitarno pravo (FHP).
”Želim da pohvalim požrtvovanost Nataše Kandić i njenih kolega koji su nam omogućili da prisustvujemo suđenju optuženima za streljanje naše dece, rođaka i branitelja Vukovara, koje je trajalo godinu i po dana. Naša tuga je makar za toliko umanjena jer je istina, iako nepotpuna, otvoreno prezentirana pred članovima porodica žrtava. Pomogli smo sudski proces i dokazima, tako što su neki naši članovi, ujedno i sami žrtve, svedočili i time doprineli utvrđivanju odgovornosti optuženih i istine. FHP nas je ohrabrio da u potrazi za kriminalcima, za istinom o zločinima i, što je najvažnije, u potrazi za istinom o nestalima idemo do kraja.”
Mirko Kovačić, član Udruge Vukovarske majke, Hrvatska.
Fond za humanitarno pravo uputio je 3. februara 2006. pismo tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću u kome ga poziva da pokrene istragu protiv nekadašnjeg generala vojske Republike Srpske Svetozara Andrića i bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Tome Kovača zbog osnovane sumnje da su krivično odgovorni za teške povrede Ženevskih konvencija tokom oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini.
Izvor: Blic, 29.01.2006; Strana: 3
Nemački ambasador u SCG Andreas Cobel poručio je juče Vladi Srbije da prolazi strpljenje međunarodne zajednice u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom i da otvaranje arhiva i pokretanje pojedinih istraga ne mogu biti zamena za izručenje Ratka Mladića.
Fond za humanitarno pravo zatražio je 23. januara 2006. godine od predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunice da načelnika Službe za otkrivanje ratnih zločina Slobodana Borisavljevića udalji iz MUP-a. Istovremeno, FHP je podneo Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv Borisavljevića zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu od 1. janura 1999. do 20. juna 1999. godine počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva pomaganjem iz člana 142. stav 1 KZ SRJ u vezi sa članom 24. KZ SRJ.
Fond za humanitarno pravo zatražio je 23. januara 2006. godine od predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunice da načelnika Službe za otkrivanje ratnih zločina Slobodana Borisavljevića udalji iz MUP-a, i podneo Tužilaštvu za ratne zločine protiv Borisavljevića krivičnu prijavu zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu od 1. janura 1999. do 20. juna 1999. godine počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva pomaganjem iz člana 142. stav 1 KZ SRJ u vezi sa članom 24. KZ SRJ.
Fond za humanitarno pravo obratio se predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom potpukovnika Lakića Đorovića koji je izložen maltretiranju, ponižavanju i pretnjama po život i sigurnost porodice od 2000. godine, kada je počeo javno da govori o zločinima na Kosovu u vreme oružanih sukoba, za koje je saznao u svojstvu vojnog tužioca u Prištini.