UNMIK i kosovske institucije su odgovorne za sigurnost novinara na Kosovu

Vesna Bojičić, novinarka Glasa Amerike po peti put je  fizički napadnuta na Kosovu, od  juna 1999. godine. Prvi put je napadnuta krajem juna 1999. u svom stanu Prištini, nakon ulaska međunardonih snaga na Kosovo, drugi put  u aprilu 2000. u zgradi Doma štampe u Prištini, treći put 17.marta 2004. u stanu u Prištini, kada joj je stan zapaljen, četvrti put u februaru 2005. dok je izveštavala o poseti predsednika Srbije Borisa Tadića Kosovu i poslednji put 16.oktobra 2007. u svom stanu u Čaglavici pored Prištine. Pored toga, nebrojano puta verbalno joj je prećeno, telefonom i lično.

Regionalne konsultacije sa mladima

Mladi nemaju odgovornost za ono što je počinjeno ali imaju za odnos prema počinjenom — reči jednog od učesnika koje su obeležile diskusiju učesnika konsultacija sa mladima.

Petnaest godina od zločina nad Bošnjacima iz Sjeverina

U ponedeljak, 22. oktobra navršava 15 godina od otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina. Većina počinilaca je još uvek na slobodi, a porodice žrtava, bez pomoći i podrške države, još uvek tragaju za kostima svojih najbližih, istinom o njihovoj sudbini i pravdom.

Regionalne konsultacije sa mladima, Beograd – 21.10.2007

Agenda

Transkript

Zaključci

Mark Freeman ”Komisije za istinu”

Louis Bickford ”Nezvanicne inicijative za utvrdjivanje istine”

Novčana kompenzacija zbog kršenja ljudskih prava u prošlosti: slučaj Munira Šabotića

Prvi opštinski sud u Beogradu doneo je presudu kojom se Republika  Srbija obavezuje da Muniru Šabotiću iz Novog Pazara isplati odštetu u iznosu od 300.000 dinara zbog odgovornosti za torturu koju su 1994. godine nad njim izvršili pripadnici Službe države bezbednosti MUP-a (DB). Reč je o slučaju Munira Šabotića, u čije ime je advokat Fonda za humanitarno pravo (FHP), u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u ostvarivanju prava na reparacije, podneo tužbu protiv države 1. marta 2006. godine.

Tužba protiv Srbije zbog odvođenja hrvatskih civila u logore na teritoriji Vojvodine nakon pada Vukovara 1991. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 16. novembra 2006. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime 19 žena i maloletnika iz Vukovara, državljana Hrvatske koje su u novembru 1991. godine, nakon pada Vukovara, pripadnici JNA zatvorili u logore ”Begejci” i KPZ ”Sremska Mitrovica” u Vojvodini. Nad zarobljenim civilima je svakodnevno vršena tortura, a uslovi života u logorima su bili nehumani.

Mondo: Bitka u ex-YU za dokaze Haškog tribunala

Izvor: Mondo

Haška dokumentacija oko koje je već počela diplomatska borba na relaciji Banja Luka – Sarajevo, a u koju su se uključile i druge zemlje bivše Jugoslavije, u budućnosti neće biti vraćena ni u jednu od ovih zemalja.

Regionalne konsultacije sa novinarima

Stvaranje regionalnog javnog konteksta u kojem će se utvrđivati i saopštavati činjenice o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji je uslov prekida sa nasleđem prošlosti i izgradnje demokratske budućnosti.

Stvaranje javnog mnjenja na regionalnom nivou koje podržava utvrđivanje i saopštavanje istine koju govore činjenice je jedini pristup kojim se mogu sprečiti manipulacije žrtvama i ponavljanje zločina u budućnosti.

Tužba za naknadu štete protiv Srbije zbog ubistva Albanca 1999. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je, u okviru svog programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti u ostvarivanju reparacija, 19. septembra 2007. godine podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime porodice pokojnog Behram Gigollaj iz Mataruške Banje, zbog odgovornosti države za njegovu smrt . Tužba je podneta u ime supruge pok. Behrama, Ryva Gigollaj i dece Gani Gigollaj, Nimetullah Gigollaj, Haki Gigollaj, Lumnije Gigollaj i Asman Gigollaj.

Danas: Kako komentarišete obnavljanje priča o sporazumu između Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka?

Izvor: Danas

Jovan Simić
savetnik predsednika Srbije
za pitanja Haškog tribunala

Ne znam da li je takav sporazum potpisan, ali čisto sumnjam. Uostalom, da je potpisan dosad bi neko posle objavljivanja te priče izašao s relevantnim dokazima o postojanju sporazuma. Za sada je sve rekla-kazala. Smatram i da je priča obnovljena, jer smo mi kao narod podložni senzacijama i jedva čekamo takvu priču.