Dragoljub Ojdanić, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), koji je služio kaznu zbog zločina nad kosovskim Albancima počinjenih tokom rata 1999. godine, preminuo je u Beogradu.
Državne institucije u Srbiji formalno su se obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja. Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine, utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva. U delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja. Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina.
Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.
Ustavni sud je u slučaju Miladina Jeremića, civila koji je 1991. u Zagrebu pukom srećom preživio ranjavanje, jasno definirao odgovornost RH i utvrdio da se povreda prava na život ne odnosi samo na smrtne slučajeve do kojih je došlo zbog upotrebe sile od strane pripadnika državnog aparata, nego i na one kada osoba čije je pravo povrijeđeno nije usmrćena.
Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“ u okviru REKOM mreže pomirenja.
Opis poslova:
Neophodni uslovi:
Prednost imaju kandidati:
Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org
Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.
Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih
Opis posla:
Neophodni uslovi:
Prednost imaju kandidati:
Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org
Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.
Umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, pretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom.
Srbija je imala mogućnost da primeni međunarodno pravo i da istražuje i sudi za komandnu odgovornost u slučaju ubistva trojice braće Bitići (Bytyqi), izjavila je Ivana Žanić, izvršna direktorka nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE).
Pitanje komandne odgovornosti u ovom zločinu koji nije rešen duže od dve decenije, u fokus je vratilo novo, drugo po redu pismo specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija (UN) za vansudska pogubljenja Agnes Kalamard (Callamard) nadležnima u Srbiji u kome se traži istraga o tom lancu.
Zvaničnici Srbije su nakon prvog pisma, 2019. godine, odgovorili da je bio izdat zahtev za pokretanje istrage protiv devet osumnjičenih u slučaju Bitići – u to vreme visokorangiranih oficira Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) – ali da je komandna odgovornost uvedena u Krivični zakonik tek 2006. godine, a da je zločin počinjen 1999. godine.
Može li nas prošlost izlečiti? Zbog čega se u svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava iz prošlosti i fokus na žrtve? Koji su rezultati i posledice tih napora?
Da bi se rešilo pitanje nestalih, potrebno je da Beograd i Priština otvore tajne arhive, ali i da međunarodna zajednica, posebno Evropska unija pojača pritisak na političare u Srbiji i na Kosovu.