Beograd – Od „Kosovo i EU“ Srbija, neminovno, dolazi do „Ili Kosovo ili EU“, ocenjeno je juče na okruglom stolu „Imamo pravo na istinu – Da li Srbija odustaje od evropskih integracija?“, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Lazar Stojanović: Već 200 godina živimo u ambivalenciji između Evrope i Rusije. Iz Evrope je uvek stizalo 70-80 procenata kulture i sva materijalna pomoć. Iz Rusije je stizala politička podrška našim ratnim avanturama, uvek na našu štetu, a u interesu Rusije * Vesna Rakić Vodinelić: Hajde da političarima oduzmemo legitimitet tako što ćemo na sledećim izborima poništiti glasačke listiće
Srbijanski političari koji su bili na vlasti nakon 2003. godine nisu želeli da sprovedu evropske reforme i uvedu zemlju u Evropsku uniju – zaključak je panel-rasprave na kojoj je u utorak u beogradskom hotelu “Zira” učestvovalo tridesetak intelektualaca, građanskih aktivista, predstavnika nevladinog sektora i političara. Skup su organizovali Fond za humanitarno pravo i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a predsednik te asocijacije Dinko Gruhonjić istakao je da “politička igra” zvana Evropska unija traje već više od osam godina, te da odgovornost za pogrešnu percepciju stanovništva o EU snose mediji.
BEOGRAD, 11.10.2011. – Fonda za humanitarno pravo i Nezavisno društvo novinara Vojvodine organizovali su 11. oktobra okrugli sto pod naziv ’’Da li Srbija odustaje od evropskih integracija?’’.
Fond za humanitarno pravo i Nezavisno društvo novinara Vojvodine organizuju okrugli sto pod nazivom ‘’Imamo pravo na istinu – Da li Srbija odustaje od evropskih integracija?’’.
Predsednik Srbije, gospodin Boris Tadić
Predsjednik Hrvatske, gospodin Ivo Josipović
Član Predsjedništva BiH, gospodin Nebojša Radmanović
Član Predsjedništva BiH, gospodin Željko Komšić
Član Predsjedništva BiH, gospodin Bakir Izetbegović
Predsednica Kosova, gospođa Atifete Jahjaga
Predsjednik Crne Gore, gospodin Filip Vujanović
Predsednik Makedonije, gospodin Đorge Ivanov
Predsednik Slovenije, gospodin Danilo Türk
Predmet: osnivanje REKOM-a
Sarajevo, Beograd, Priština, Zagreb, Skopje, Podgorica, Ljubljana
7. oktobar 2011.
Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Tadiću,
Obraćamo vam se jer smatramo da građani zemalja nastalih na prostoru nekadašnje SFRJ imaju potrebu i pravo da saznaju sve činjenice o ratnim zločinima i drugim masovnim kršenjima ljudskih prava počinjenim tokom ratnih sukoba 1990-tih godina, kao i o kasnijim posledicama tih ratova.
BEOGRAD, 28. septembar 2011. – Ovih dana u izdanju Fonda za humanitarno pravo izašla je jedna izuzetna knjiga, za koju se može reći da predstavlja datum i prekretnicu u odnosima među narodima bivše Jugoslavije u ratnom i postratnom periodu koji traje više od 20 godina.
Usled tehničkih problema, koje smo imali sa prijemom vaših prijava, rok za prijavu za Školu tranzicione pravde se produžava do PETKA, 7. OKTOBRA 2011. Biografiju i motivaciono pismo pošaljite na tj-school@hlc-rdc.org . Izvinjavamo se zbog neprijatnosti! Vaš FHP
Priručnik o reparacijama predstavlja najobuhvatniju studiju o programima reparacija. Ovaj zbornik, koji sadrži tekstove vodećih stručnjaka i onih koji se bave primenom reparacija, na jednom mestu sabira brojna dosadašnja iskustva u svetu i pruža normativne smernice za budućnost. Knjiga se usredsređuje na programe masovnih materijalnih reparacije za žrtve, njihovo modelovanje i primenu. Priručnik je podeljen u dva toma od kojih prvi sadrži studije slučaja reparacionih programa, odnosno empirijskog aspekta reparacija, kao i moralno-koncepcijsku analizu samog pojma reparacija i njenih ciljeva. U drugom tomu izdanja se nalazi zbirka nekih osnovnih dokumenata o reparacijama koji su zanimljivi za ovu studiju.
Istraživačko dokumentacioni centar (BiH), Fond za humanitarno pravo (Srbija) i Documenta (Hrvatska), potpisnici Protokola o saradnji na dokumentovanju ratnih zločina i protiv nekažnjivosti (2004), održali su 5. i 6. maja 2006. godine u Sarajevu konferenciju o inicijativama i perspektivama za utvrđivanje istine o prošlosti koja je predmet međunarodnih i nacionalnih suđenja za ratne zločine.
Konferencija je okupila predstavnike organizacija za ljudska prava i udruženja žrtva iz država sa teritirije bivše Jugoslavije, predstavnike Haškog tribunala, Suda i Tužilaštva BiH, predstavnike Predsedništva BiH, međunarodne i regionalne eksperte u oblasti tranzicione pravde, predstavnike Ureda Visokog predstavnika u BiH, misije OEBS-a, kao i članove Radne grupe parlamentarnih političkih partija koja u saradnji sa američkim Institutom za mir priprema predlog zakona za osnivanje nacionalne komisije za utvrđivanje istine i poverenja u BiH.