Petoro dece, Saranda, Jehona, Fatos, Lirie i Genz, preživelo je streljanje 28. marta 1999. godine u Podujevu, dok je 14 članova porodice Bogujevci i Duriqi, od bebe do starca od preko 70 godina, usmrćeno kišom rafala koje su ispalili pripadnici “Škorpiona”, ratne jedinice MUP-a Srbije.
Tragom izložbe otvorene ove nedelje u Beogradu o stradanju 14 članova porodice Bogujevci i Durici u Podujevu 28. marta 1999 godine, podsećamo na taj zločin, jedan od mnogih počinjenih u to vreme na Kosovu.
U ratovima u bivšoj Jugoslaviji ubijeno je ili nestalo oko 5.000 dece. Oko 800 njih se i danas vode kao nestali. Bili su svedoci masakra, mučenja, seksualnog nasilja i prisilnog odvođenja svojih porodica. Oni su žrtve o kojima se retko govori.
U četvrtak, 19. decembra 2013. godine u Kulturnom centru Beograda, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je tribina „Deca posle rata“. Na tribini je govorilo sedmoro mladih ljudi iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i sa Kosova, koji su sami ili zajedno sa članovima svojih porodica preživeli zločine i lične tragedije. Tribini je prisustvovalo četrdesetoro mladih – učenika osnovnih i srednjih škola i studenata iz Srbije.
Ustavni sud je jednom optuženom za ratni zločin na “Ovčari” priznao povređeno pravo na pravično suđenje, pa će pasti sve presude na ukupno 227 godina zatvora, kaže za „Blica“ tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Dan nakon otvaranja izložbe u centru Beograda pod naslovom “Bogujevci-Vizuelna istorija”, potresna svedočanstva dve sestre i brata Bogujevci o zločinu koji su 1999. počinili pripadnici Škorpiona u Podujevu, Nataša Kandić iz Rekoma za RSE ističe da je veoma važno što su tom događaju prisustvovali i oni koji su odgovorni za zločine. Pre svega premijer Ivica Dačić, ali i dva pripadnika antiterorističke jedinice koji su pomogli da ova deca ostanu živa.
„Ovo jeste priča o porodici Bogujevci, ali i o mnogim drugim porodicama koje su tokom rata u bivšoj Jugoslaviji pogođene nasiljem, promenjene zauvek, zbog toga što su njihovi članovi ubijeni, nestali, što su preživeli nasilje. Ovo je priča o svakoj porodici u bivšoj Jugoslaviji koja je preživela zlo tokom rata“, kaže Sandra Orlović.
Nepoznati čovek Nataši Kandić tvrdio da bi prepoznao ubicu, ona je zabeležila njegove podatke u beležnicu koja je – nestala
Predsednik Vlade Srbije: Bilo bi loše ukoliko se ovakvom izložbom podrazumeva da se govori o našim ili njihovim zločinima jer žrtve su žrtve. Krivci to nisu učinili u ime Srbije, niti ih je za to neko ovlastio * Nataša Kandić: Nikad se nije dogodilo da žrtvama na javnom mestu priđe premijer koji je iz partije koja je odgovorna za sve što se događalo. Došao je trenutak da on, posle toliko godina, napravi taj prvi korak, da ih pomiluje, da komandant SAJ, čovek koji je prvi pomogao žrtvama u Podujevu, kaže da mu je čast da bude na njihovoj izložbi u Beogradu * Saranda Bogujevci: Ispričala sam priču koja je deo mog života i deo istorije * Mia David: Održavanje izložbe na ovom mestu, u centru Beograda, kao i prisustvo premijera Srbije, veliki je korak za našu zemlju i za srpsko-albanske odnose posle rata
