(English) Call for Proposals: Media and Revisionism

Sadržaj dostupan na English.

Povodom presude Osmanu Osmanoviću

Viši sud u Beogradu doneo je 18. marta 2022. godine presudu kojom je državljanina Bosne i Hercegovine (BiH) Osmana Osmanovića, osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina jer je u svojstvu inspektora policije Brčko nečovečno postupao prema jednom pripadniku Vojske Republike Srpske i dvojici civila srpske nacionalnosti koji su bili zatočeni u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko, BiH). Sud je Osmanoviću produžio i pritvor u kom se nalazi od momenta hapšenja i koji će trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj predmet od samog početka početka trebalo ustupiti pravosuđu BiH u cilju jačanja regionalne saradnje i poverenja u institucije BiH.

Osmanović je uhapšen u novembru 2019. godine na graničnom prelazu Sremska Rača između Srbije i BiH i od tada se nalazi u pritvoru. Optužen je da je kao jedan od glavnih islednika u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko) nečovečno postupao prema Vasiljku Todiću pripadniku VRS, i civilima Milenku Radušiću, Aleksandru Pavloviću i Radi Simiću. Sud je utvrdio da je Osmanović nečovečno postupao i telesno povređivao Todića, Radušića i Simića, dok je za postupanje prema Pavloviću sud utvrdio da se takvo ponašanje optuženog ne može smatrati kao nečovečno postupanje.

Etničko nasilje na Kosovu

Srbi na Kosovu prošli su teške godine života posle juna 1999. godine. Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta OVK i kriminalnih grupa. Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga. Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba. 17. marta, izuzimajući Mitrovicu/Mitrovicë, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste.

Preuzmite ceo izveštaj

Konkurs za poziciju istraživača/ice

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju istraživača/ice

Opis poslova:

• Istraživanje krivičnih dela počinjenih tokom ili u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
• Pisanje krivičnih prijava i izveštaja/dosijea o počiniocima zločina;
• Mesečno, periodično i godišnje izveštavanje o svom radu i obavljenim poslovima na projektu.

Potrebne kvalifikacije i veštine:

• Završen fakultet humanističkih nauka (pravni, političke nauke, filozofski itd.);
• Radno iskustvo od najmanje 2 godine na poslovima u oblasti tranzicione pravde ili zaštite ljudskih prava;
• Odlično poznavanje engleskog jezika;
• Poznavanje rada Fonda za humanitarno pravo i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ);
• Iskustvo u istraživačkom radu i pisanju izveštaja i/ili naučnih članaka;
• Poznavanje Baze objedinjenih sudskih spisa MKSJ i MRMKS;
• Odlično poznavanje MS Office paketa;
• Izrazita analitičnost i orjentisanost ka detaljima;
• Spremnost za timski rad;
• Sistematičnost i ažurnost u vođenju dokumentacije u vezi sa projektom.

Prednost će biti data kandidatima sa sledećim kvalifikacijama i iskustvom:

• Master diploma iz oblasti tranzicione pravde ili ljudskih prava.

CV i motivaciono pismo poslati elektronskim putem na adresu konkurs@hlc-rdc.org. Navesti naziv pozicije za koju aplicirate.

U CV-u ili motivacionom pismu navesti kontakte jedne ili više osoba koje mogu posvedočiti o ispunjenosti gore navedenih kriterijuma.

Poželjno je uz prijavu dostaviti i:

• Izveštaj, članak ili drugi autorski tekst.

*Napomena: biće kontaktirani samo kandidati/kinje koji/e uđu u uži izbor.

Šešelj ponovo kandidat za poslanika

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ponovo se kandiduje za skupštinskog poslanika na opštim izborima u Srbiji koji će se održati sledećeg meseca, iako zakonski, kao nekome ko je osuđen za ratni zločin, ne treba da mu bude dozvoljeno da sedne na poslaničko mesto.

Ultranacionalistički političar i lider SRS-a, Vojislav Šešelj, pokušaće da vrati svoje mesto u Skupštini Srbije na izborima 3. aprila – iako mu, nakon što ga je Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osudio za ratni zločin, treba biti zabranjeno da bude poslanik.

Podsetimo, Šešelja je MMKS sa sedištem u Hagu u aprilu 2018. osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja ratnih zločina nad Hrvatima u selu Hrtkovci 1992. Međutim, zbog godina koje je prethodno proveo u pritvoru, on nije služio zatvorsku kaznu.

(English) Call for Applications: Memory Activism Fellowship

Sadržaj dostupan na English.

Online trening za novinare „Kako izveštavati sa suđenja za ratne zločine u Srbiji“

Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva novinare i studente završne godine žurnalistike da se prijave za online trening o izveštavanju sa suđenja za ratne zločine u Srbiji koji će se održati u periodu od 21. do 24. marta 2022. godine.

Tokom treninga polaznici će u formi interaktivnih predavanja biti upoznati sa osnovnim principima objektivnog izveštavanja sa suđenja za ratne zločine, izazovima istraživačkog novinarstva u oblasti tranzicione pravde, načinima razvijanja senzibilisanosti kod novinara prilikom istraživanja i izveštavanja o temama suočavanja sa prošlošću i problemima sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom praćenja suđenja.

PAMTIMO: 29 godina od zločina u Štrpcima

U nedelju 27. februara 2022. godine, navršava se 29 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli 20 putnika i potom ih ubili. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava u Srbiji i dalje čekaju na sudsku pravdu i status porodica civilnih žrtava rata.

Pripadnici VRS su 27. februara 1993. godine oteli i ubili 19 državljana SRJ i jedno NN lice. Od državljana SRJ, njih 18 su bili Bošnjaci, a jedan je bio Hrvat, svi su živeli u Srbiji i Crnoj Gori – u Beogradu, Prijepolju, Bijelom Polju i Podgorici. Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Iljaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.

Digitalna arhivska kolekcija “Zločini u Sandžaku devedesetih godina”

Fond za humanitarno pravo predstavlja treću digitalnu arhivsku kolekciju „Zločini u Sandžaku devedesetih godina”.

Pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i policije, čiji je zadatak bio da štite sve građane, direktno su učestvovali u nasilju. Osim toga, dopuštali su naoružanim pripadnicima vojske bosanskih Srba, koji su neometano prelazili granicu od početka rata u BiH, da maltretiraju lokalno stanovništvo.

Cilj digitalne kolekcije je da prikaže kako su etnički incidenti na početku devedesetih godina u Sandžaku dobili sistemski karakter i prerasli u ratne zločine kao što su otmice, mučenja i ubistva. Kroz svedočenja, presude, izveštaje i drugu arhivsku građu, kolekcija posebno obrađuje četiri zločina koja su se dogodila u Sandžaku odnosno nad stanovnicima Sandžaka: otmicu građana Sjeverina iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Priboj-Rudo, otmicu iz voza u Štrpcima, napad na selo Kukurovići i torturu u policijskim stanicama.

Digitalna arhivska kolekcija „Zločini u Sandžaku devedesetih godina ” dostupna je na sledećem linku.

Smrt umjesto spasa u Srbiji

Muhamed Avdić godinama traga za posmrtnim ostacima oca Azama koji je krajem jula 1995. godine deportovan iz Srbije i predat Vojsci Republike Srpske. Njegov je otac jedan od bosanskohercegovačkih državljana koji su spas od genocida u Srebrenici pokušali pronaći u susjednoj Srbiji, da bi na kraju bili izručeni Vojnoj policiji Bratunačke brigade i ubijeni.