Alma Peković, ćerka i sestra žrtvava ratnog zločina iz aprila 1992, u Bijeljini, događaja koji je osvedočen na fotografiji foto-reportera Rona Haviva, a na kojoj se vidi da su ubice pripadnici Srpske dobrovoljačke garde – takozvanih Arkanovih Tigrova, podnela je 2. aprila 2015. godine krivičnu prijavu protiv anonimnih lica Tužilaštvu za ratne zločine.
Beograd – “Vladimir Vukčević je 2008. godine rekao vlastima Sjedinjenih Američkih Država kako je njegova kancelarija uverena da je Goran Radosavljević Guri znao, ili odobrio ubistvo braće Bitići, kao i da je instruisao i zaplašivao svedoke u tom slučaju”, ističe u izjavi za Danas Fatos Bitići, brat ubijene braće Bitići, zločina koji nije razrešen ni 17 godina od kada se dogodio u Petrovom Selu.
Tužilaštvo za ratne zločine započelo je predistragu protiv nepoznatih pripadnika nekadašnje Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana zbog sumnje da su počinili ratne zločine. Dosadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je na kraju mandata da je doneta naredba o istrazi Garde.
Ministar u vladi Srbije Aleksandar Vulin čestitao je građanima Novu godinu intervjuom upečatljivog naslova „I Seks pistolsi i Zorica Brunclik“ objavljenom na internet portalu Sputnjik, u kojem između ostalog pominje Haški tribunal. Javnost Srbije malo zna o radu tog međunarodnog suda, a kada se na to nalepi niz neistina, uz poslovično teško uhvatljivi tok misli ministra Vulina – rezultat je dodatno zamagljivanje ionako mutne slike o ratovima na području bivše Jugoslavije, i ulozi Srbije u njima.
Ministarstvo pravde Republike Srbije je, u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23, u novembru 2015. godine objavilo Nacrt Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine (Nacrt) i otvorilo javnu raspravu koja je završena 31. decembra 2015. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da, iako Nacrt prepoznaje neke od ključnih nedostataka u dosadašnjem radu institucija za procesuiranje ratnih zločina i predviđa pojedina dobra rešenja za njihovo prevazilaženje, ipak propušta da odredi ključne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina – i na taj način značajno razvodnjava svoj potencijal.
Novi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI donosi autorske tekstove zamenika tužioca za ratne zločine Republike Srbije Bruna Vekarića i programskog direktora Inicijative mladih za ljudska prava u Hrvatskoj Maria Mažića.
U svom autorskom tekstu, Bruno Vekarić piše o važnosti strateškog okvira za procesuiranje ratnih zločina i pripremi strategije Tužilaštva čiji će cilj biti istraživanje i procesuiranje svih odgovornih za nedela počinjena tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Mario Mažić piše o odnosu hrvatskih institucija i EU prema potrebi da Hrvatska, kao post-konfliktna država, pre stupanja u zajednicu evropskih država sprovede reforme koje će obuhvatiti i primenu mehanizama tranzicione pravde.
Rubrika Novosti donosi pregled aktuelnosti u oblasti tranzicione pravde i evropskih integracija Srbije, dok rubrika Suđenja za ratne zločine nudi pregled održanih suđenja i donetih presuda u prethodnom periodu.
Vaše mišljenje i komentare na bilten i/ili teme možete poslati emailom na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org ili se uključiti u diskusiju na Twitteru uz korišćenje #towardsJUSTICE.
Svoj primerak biltena preuzmite ovde.
Beograd – Svih šest kandidata za tužioca za ratne zločine (Dejan Terzić, Đorđe Ostojić, Milan Petrović, Mioljub Vitorović, Snežana Stojaković i Sonja Milićević) bavili su se praktično istim stvarima u svojim programima organizacije i unapređenja Tužilaštva za ratne zločine za period od 2016. do 2022. godine – nerešenim predmetima, jačanjem sistema podrške svedocima, povećanjem kapaciteta Tužilaštva u kadrovskom i materijalnom smislu i regionalnom saradnjom.
Za nedavni neizbor tužioca za ratne zločine u Skupštini Srbije Vučićevo Ministarstvo pravde dalo je sve od sebe.
Da nije tako izražene Vučićeve ambicije da Srbiju uvede u EU – Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji najverovatnije više ne bi ni postojalo. Ministarstvo pravde bi u takvoj situaciji moglo puno više da posveti brige što srpskim ratnim zločincima osuđenim u Hagu, što njihovim dočecima po povratku u domovinu.
Beograd – – Svi svedoci koje smo mi predlagali sud je odbio. Sva pitanja koja bi se bavila našim tvrdnjama su bila odbijena. Posmatrajući tok celog postupka, za očekivati je da sud odluči da smo mi svojim nalazima i nastupima, veoma povredili čast i dostojanstvo generala Dikovića – kaže za Danas Nataša Kandić bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) pošto je juče u Prvom osnovnom sudu okončano suđenje po tužbi koju je protiv nje i FHP-a podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.
Fond za humanitarno pravo je, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od Državnog veća tužilaca dobio Programe organizacije i unapređenja rada tužilaštva za ratne zločine za period od 2016-2022. godine koje su podnosili kandidati za Tužioca za ratne zločine Republike Srbije.