Reakcije na presudu u predmetu Skočić

Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22.02.2013. godine osuđujuće presude pripadnicima grupe „Simini četnici“ za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u okolini Zvornika.


Share

Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U četvrtak, 17. januara 2013. godine, u Medija centru u Beogradu održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Debatu je organizovao Fond za humanitarno pravo (FHP) povodom predstavljanja svog Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u 2012. godini. Debati su prisustvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), Višeg suda u Beogradu, Apelacionog suda u Beogradu, predstavnici OEBS-a, EULEX-a, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Višeg suda u Nišu i Prokuplju, ambasada, Ministarstva pravde i državne uprave i nevladinih organizacija.


Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2012. godini

Fond za humanitarno pravo objavio je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2012. godini. Izveštaj se sastoji iz dva dela – u prvom delu se nalaze opšta zapažanja o radu Tužilaštva za ratne zločine i primeni novog Zakonika o krivičnom postupku, kritika sistema zaštite svedoka, i analiza izveštavanja medija o suđanjima za ratne zločine. Drugi deo izveštaja sadrži rezime 20 postupaka koji su vođeni pred sudovima u Srbiji za ratne zločine.

Debata je organizovana uz podršku Instituta za održive zajednice i Američke agencije za međunarodni razvoj.


Share

Presuda u slučaju Marka Kashnjetija zasniva se na neubedljivim dokazima

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Vinka Beraha Nikićević, osudilo je 19.11.2012. godine Marka Kashnjetija na dve godine zatvora zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da dokazi na kojima je zasnovana osuđujuća presuda sadrže ozbiljne nedostatke i da nisu dovoljni za zaključak o Kashnjetijevoj odgovornosti.


Share

Sudsko veće u predmetu Gnjilanska grupa nije poklonilo poverenje glavnom svedoku Tužilaštva za ratne zločine

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, osudilo je 19.09.2012. godine optuženog Sameta Hajdarija na 15 godina zatvora, Ahmeta i Nazifa Hasanija na po 13 godina, Agusha Memishija, Burima Fazliu i Selimona Sadiku na po 12 godina, Fatona Hajdarija na 10 godina, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija i Sadika Aliu na po 8 godina, i Shefqeta Musliu na 5 godina zatvora. Kazne su im izrečene zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZJ, koje su počinili u Gnjilanu/Gjilan od 17. do 23. juna 1999. godine, na štetu svedokinja C1 i C2, koje su mučili, prebijali i silovali. Osuđeni su oslobođeni krivične odgovornosti za mučenje i ubijanje žrtava čiji identitet nije utvrđen, kao i za sakaćenje i spaljivanje tela, zbog nedostatka dokaza. Optuženi Fazli Ajdari, Rexhep Aliu, Shaqir Shaqiri, Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Idriz Aliu, Shemsij Nuhium, Ramadan Halimi i Ferat Hajdari, oslobođeni su krivične odgovornosti zbog nedostatka dokaza.


Share

Oficiri i vojnici VJ osuđeni za ratni zločin na Kosovu

 

Sudsko veće Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavala sudija Dijana Janković, izreklo je 3.08.2012. godine osuđujuću presudu okrivljenim pripadnicima Vojske Jugoslavije – oficirima Zlatanu Mančiću i Radetu Radojeviću, i redovnim vojnicima, Danilu Tešiću i Mišelu Seregiju, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen na Kosovu u aprilu 1999. godine. Okrivljeni nisu prisustvovali objavljivanju presude. Predsednica veća je pročitala zatvorske kazne, ali obrazloženje presude nije, smatrajući da „to nije potrebno jer okrivljeni nisu prisutni i da ne bi nepotrebno zamarala prisutne“.


Share

Prvostepena presuda za ratne zločine u Lovasu je rezultat profesionalnog rada sudskog veća

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, izreklo je 26.06.2012. godine osuđujuću presudu četrnaestorici optuženih zbog toga što su tokom oktobra i novembra 1991. godine, naređivali ili izvršavali napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, na teritoriji Republike Hrvatske, vršili nečovečno postupanje, mučenje i povrede telesnog integriteta i ubistva civilnih lica, što je imalo za posledicu ubistvo 40, a lakše i teže ranjavanje 11 hrvatskih civila.


Share

Presuda za zločine u Belom Manastiru – nedovršena pravda

Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavao sudija Dragan Mirković, 19.06.2012. godine, izreklo je osuđujuću presudu četvorici optuženih za ratni zločin počinjen nad hrvatskim civilima na teritoriji opštine Beli Manastir, u periodu od avgusta do kraja 1991. godine. Optuženi Zoran Vukšić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, optuženi Slobodan Strigić na 10 godina, optuženi Branko Hrnjak na 5 godina i optuženi Velimir Bertić na 1 godinu i 6 meseci zatvora.


Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini

Izveštaj o suđenjima u 2011. godini nastao je na osnovu praćenja suđenja u predmetima ratnih zločina pred odeljenjima za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti, kao i rada Tužilaštva za ratne zločine. Izveštaj sadrži i analitički prikaz 24 slučajeva koji su se vodili pred sudovima u Srbiji tokom 2011. godine. U Izveštaju se posebno ukazuje na dostignuća i probleme u oblasti regionalne saradnje pravosudnih institucija, zaštiti svedoka, odbrani okrivljenih i primeni međunarodnog krivičnog prava u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Share

Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U petak, 27. aprila 2012. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Povod za organizovanje debate je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini koji je objavio Fond za humanitarno pravo (FHP). U debati su učestvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Apelacinog suda u Beogradu, sudova iz unutrašnjosti, advokati, predstavnici civilnog društva, predstavnici OEBS-a, kao i predstavnici ambasada.


Share