Bez pravde za žrtve seksualnog nasilja u ratu

Bez pravde za žrtve seksualnog nasilja u ratu

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 24. novembra 2015. godine donelo prvostepenu presudu u ponovljenom postupku u predmetu Bijeljina II kojom je optuženog Miodraga Živkovića ponovo oslobodilo od optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ova odluka suda deo negativnog bilansa domaćeg pravosuđa u procesuiranju slučajeva seksualnog nasilja u ratu i da predstavlja nastavak prakse odstupanja od međunarodnih standarda u ovim predmetima.

Share

Suđenje za zločin u Trnju – odgođena pravda je uskraćena pravda

Suđenje za zločin u Trnju – odgođena pravda je uskraćena pravda

Za skoro dve godine od podizanja optužnice za ratni zločin u predmetu Trnje održana su samo dva dana suđenja, dok Ministarstvo odbrane od početka suđenja odbija da postupi po konačnom rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja (Poverenik) i obavesti javnost o trenutnom statusu dvojice optuženika u Vojsci Srbije (VS). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da odgađanje početka suđenja, odnosno nezakonito postupanje Ministarstva, degradiraju suđenja za zločine počinjene tokom 1990-ih i obeshrabruju žrtve koje na pravdu čekaju 16 godina.

Share

Svedočenje žrtava na suđenju za zločin u Trnju

post_trzU četvrtak, 23. jula 2015. godine se u 9:30h, u sudnici 4 Specijalnog suda, nastavlja suđenje oficirima i podoficirima Vojske Srbije Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću za zločin protiv civila u selu Trnje, počinjen u martu 1999. godine. Na glavnom pretresu će po prvi put svedočiti žrtve i očevici zločina.

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je optužnicu protiv aktivnih oficira i podoficira Vojske Srbije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Optužnicom im je stavljeno na teret da su, kao nekadašnji pripadnici 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ), zajedno sa drugim pripadnicima Pozadinskog bataljona, 25. marta 1999. godine ubili najmanje 27 civila, stanovnika sela Trnje kod Suve Reke na Kosovu – starije muškarce, žene i decu, među kojima i dečaka starog četiri godine.

Prema optužnici, Pavle Gavrilović je izdao naređenje da u selu „ne sme biti preživelih“, a Rajko Kozlina je jednom starcu pucao u glavu kako bi drugim vojnicima pokazao kako da ubijaju civile. O ulozi i odgovornosti Gavrilovića i Kozline za počinjene zločine su još pre 13 godina svedočila, pod merama zaštite, dvojica bivših pripadnika 549. mtbr VJ, u predmetu protiv Slobodana Miloševića (K-41 i K-32) i 2007. godine u predmetu protiv Milana Milutinovića i drugih (K-82 i K-54).

U trenutku podizanja optužnice, Gavrilović i Kozlina su bili u aktivnoj službi u Vojsci Srbije i prema informacijama kojima raspolaže FHP, oni do danas nisu udaljeni sa dužnosti, uprkos optužnici i apelu FHP-a da se to učini. Prema članu 77 Zakona o Vojsci Srbije, vojno lice može biti udaljeno sa dužnosti ako je krivično delo za koje je optuženo “takve prirode da bi bilo štetno po interes službe da takvo lice i dalje ostane na dužnosti”.

Sudsko veće u ovom predmetu je 27. marta 2014. godine donelo odluku da oštećene u predmetu Trnje ne mogu zastupati njihovi izabrani punomoćnici – advokati sa Kosova, suprotno dosadašnjoj praksi Odeljenja za ratne zločine.

FHP je u maju 2008. godine podneo krivičnu prijavu protiv 11 pripadnika 549. mtbr VJ zbog sumnje da su počinili zločin u Trnju.

U martu 2013. godine, FHP je objavio dosije o delovanju 549. mtbr VJ, u kojem je opisano učešće pripadnika ove jedinice u zločinu u Trnju, između ostalog i Gavrilovića i Kozline.

Share

Zašto se suđenja za ratne zločine u Srbiji kriju od javnosti?

Zašto se suđenja za ratne zločine u Srbiji kriju od javnosti?

Predsednik Višeg suda u Beogradu zabranio je Fondu za humanitarno pravo (FHP) snimanje javne objave prvostepene presude u predmetu Beli Manastir bez obrazloženja o razlozima takve odluke. Ovakva odluka predsednika suda predstavlja nastavak prakse sudova da ograničavaju uvid javnosti u suđenja za ratne zločine u Srbiji, čime se značajno umanjuju šanse za društveni dijalog i suočavanje sa počinjenim zločinima tokom 1990-ih godina.

Share

Predstavljen Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji

Predstavljen Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji

post_model_konferencijaFond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 23. aprila 2015. godine Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji (Model Strategije).


Share

Povodom oslobađajuće presude za zločine u Tenji

Povodom oslobađajuće presude za zločine u Tenji

Logo FHPSudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu (Veće), donelo je 6. aprila 2015. godine presudu kojom je optuženog Žarka Čubrila oslobodilo od optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen u prvoj polovini jula meseca 1991. godine u Tenji (Republika Hrvatska). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je odluka Veća zasnovana na pogrešnom tumačenju ključnih dokaza i zanemarivanju najvažnijih delova iskaza svedoka-očevidaca.

Share

Diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

post_predstavljenje_21.11.2014

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 21. novembra 2014. godine analize Medijski diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2003-2013. i Politički diskursi o domaćim suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2003-2013. Glavne nalaze predstavila je autorka analiza, dr Katarina Ristić, istraživačica na Univerzitetu u Lajpcigu. Pre toga, u svojoj uvodnoj reči izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović naglasila je da su u Srbiji medijski izveštaji retko predstavljali katarzični elemenat koji pokreće širi društveni dijalog o prošlosti, ali ni da same institucije ne doživljavaju suđenja kao mogući generator suočavanja sa prošlošću. Tako su suđenja za ratne zločine, jedini funkcionalni mehanizam tranzicione pravde u Srbiji, nemoćna da u punoj meri doprinesu suočavanju sa prošlošću u Srbiji.

Share

Ka Strategiji procesuiranja ratnih zločina u Srbiji – Sesija o predstavljanju suđenja za ratne zločine u javnosti

Ka Strategiji procesuiranja ratnih zločina u Srbiji – Sesija o predstavljanju suđenja za ratne zločine u javnosti

post_Sesija_-predstavljanju_sudjenjaU petak 21. novembra 2014. godine, u Medija centru u Beogradu održana je peta konsultativna sesija povodom izrade Predloga Strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji. Sastanak je bio posvećen predstavljanju suđenja za ratne zločine u javnosti.

Share

Ka Strategiji procesuiranja ratnih zločina u Srbiji – Sesija o mogućnostima primene instituta komandne odgovornosti i zločina protiv čovečnosti za zločine počinjene 1990-ih

Ka Strategiji procesuiranja ratnih zločina u Srbiji –  Sesija o mogućnostima primene instituta komandne odgovornosti i zločina protiv čovečnosti za zločine počinjene 1990-ih

post_instituta_komandaU ponedeljak 17. novembra 2014. godine, u Biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je četvrta konsultativna sesija povodom izrade Predloga Strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji. Sastanak je bio posvećen mogućnostima primene instituta komandne odgovornosti i zločina protiv čovečnosti za zločine počinjene 1990-ih.

Share

Ka Strategiji procesuiranja ratnih zločina u Srbiji –
Sesija o zaštiti svedoka i žrtava ratnih zločina

Ka Strategiji procesuiranja ratnih zločina u Srbiji –  <br/>Sesija o zaštiti svedoka i žrtava ratnih zločina

zastita_svedokaU četvrtak 6. novembra 2014. godine, u Biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je treća konsultativna sesija povodom izrade Predloga Strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji. Sastanak je bio posvećen zaštiti svedoka i žrtava ratnih zločina.

Share