Odluka Vrhovnog suda o ukidanju prvostepene presude u predmetu Ovčara je pravno i činjenično neutemeljena. Vrhovni sud nastavlja praksu da svaku prvostepenu presudu za ratne zločine ukine i vrati na ponovno suđenje.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, oglasilo je 18. septembra 2006. godine, Antona Lekaja, bivšeg pripadnika OVK-a, krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i izreklo mu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Presuda je bila glavna vest u svim medijima u Srbiji, za razliku od samog suđenja koje se odvijalo u tišini, bez novinara i stručne javnosti.
Vrhovni sud Srbije je 18. maja 2006. potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu, kojom se četvorica pripadnika oružane formacije Osvetnici koja je bila u sastavu Vojske Republike Srpske, osuđuju na višegodišnje kazne zatvora zbog otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz sela Sjeverin u mestu Mioče u Bosni Hercegovini u oktobru 1992. godine. Za ovaj zločin osuđeni su Milan Lukić, Dragutin Dragičević, Oliver Krsmanović i Đorđe Šević.
Priznanje optuženog Ivana Atanasijevića na suđenju 16-orici za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen u Ovčari [Hrvatska] 20. novembra 1991. godine, pred Većem za ratne zločine u Beogradu je prvo priznanje krivice pred domaćim sudovima. Iako je optuženi priznao krivicu na samom kraju suđenja, to jeste novina koja doprinosi potpunijem utvrđivanju istine.
Suđenje 17-orici pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Vukovar i dobrovoljačke jedinice „Leva Supoderica“ za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu prati Regionalni tim posmatrača, koji su formirali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraživačko-dokumentacioni centar, Sarajevo (BiH) i Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, Osijek (Hrvatska).
U Okružnom sudu u Beogradu 20. januara 2003. godine je počelo suđenje Milanu Lukiću, Oliveru Krsmanoviću, obojici u odsustvu i Dragutinu Dragičeviću i Đorđu Ševiću koji su optuženi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva (član 142 KZ SRJ). Ovo suđenje, poznato kao “slučaj Sjeverin”, po selu odakle su žrtve, viđeno je u javnosti kao test za srpsko pravosuđe i njegovu spremnost da sudi po zakonu i izrekne presudu kojom će pravda biti zadovoljena…
Vojni sud u Nišu izrekao je 11. oktobra 2002. godine prvu presudu za ratne zločine počinjene tokom oružanih sukoba na Kosovu. Presuda je zasnovana na priznanju bivših vojnika Danila Tešića i Mišela Seregija pred sudom da su početkom aprila 1999. godine u okolini Prizrena ubili a potom spalili tela dvojice neidentifikovanih albanskih civila i priznanju kapetana Rada Radojevića u istrazi da je ubistvo izvšeno prema naredbi oficira bezbednosti potpukovnika Zlatana Mančića. Potpukovnik Mančić je osuđen na sedam godina zatvora, kapetan Radojević na pet godina, vojnik Tešić na četiri i vojnik Seregi na tri godine zatvora…
Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je u Srbiji prekinuta višegodišnja praksa nekažnjavanja ratnih zločina, osuđujućom presudom Okružnog suda u Prokuplju Ivanu Nikoliću (30) za ubistvo albanskih civila.
U postupku protiv braće Ljuana i Bekima Mazrekua pred Okružnim sudom u Nišu, tužilaštvo je dalo završnu reč. Zamenik okružnog javnog tužioca Miodrag Surla na pretresu 4. aprila, zatražio je da sud braću Mazreku proglasi krivim za mučenje, silovanje i ubijanje civila u selu Klečka na Kosovu.
Pred Okružnim sudom u Nišu kao dokaz protiv braće Ljuana i Bekima Mazrekua, optuženih za terorizam, mučenja i ubistva civila, prikazan je snimak Radio televizije Srbije na kome oni priznaju i opisuju zločine u Klečki.