Povodom presude Žalbenog veća Haškog tribunala u predmetu Stanišić i Simatović

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je 15. decembra 2015. godine presudu u predmetu protiv bivših čelnika Službe državne bezbednosti Srbije (SDB) kojom je, zbog pravnih grešaka, poništilo prvostepenu
presudu i naložilo ponovljeno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odluka suda ispravna i da nepobitno ukazuje da je u slučaju bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića MKSJ napravio ozbiljnu grešku, te da bi on, uz pravilnu primenu prava, odgovarao za pomoć koju je ova institucija pružala Vojsci Republike Srpske u počinjenju sistemskih zločina protiv nesrpskih civila.

Bez pravde za žrtve seksualnog nasilja u ratu

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 24. novembra 2015. godine donelo prvostepenu presudu u ponovljenom postupku u predmetu Bijeljina II kojom je optuženog Miodraga Živkovića ponovo oslobodilo od optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ova odluka suda deo negativnog bilansa domaćeg pravosuđa u procesuiranju slučajeva seksualnog nasilja u ratu i da predstavlja nastavak prakse odstupanja od međunarodnih standarda u ovim predmetima.

Suđenje za zločin u Trnju – odgođena pravda je uskraćena pravda

Za skoro dve godine od podizanja optužnice za ratni zločin u predmetu Trnje održana su samo dva dana suđenja, dok Ministarstvo odbrane od početka suđenja odbija da postupi po konačnom rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja (Poverenik) i obavesti javnost o trenutnom statusu dvojice optuženika u Vojsci Srbije (VS). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da odgađanje početka suđenja, odnosno nezakonito postupanje Ministarstva, degradiraju suđenja za zločine počinjene tokom 1990-ih i obeshrabruju žrtve koje na pravdu čekaju 16 godina.

Svedočenje žrtava na suđenju za zločin u Trnju

U četvrtak, 23. jula 2015. godine se u 9:30h, u sudnici 4 Specijalnog suda, nastavlja suđenje oficirima i podoficirima Vojske Srbije Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću za zločin protiv civila u selu Trnje, počinjen u martu 1999. godine. Na glavnom pretresu će po prvi put svedočiti žrtve i očevici zločina.

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je optužnicu protiv aktivnih oficira i podoficira Vojske Srbije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Optužnicom im je stavljeno na teret da su, kao nekadašnji pripadnici 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ), zajedno sa drugim pripadnicima Pozadinskog bataljona, 25. marta 1999. godine ubili najmanje 27 civila, stanovnika sela Trnje kod Suve Reke na Kosovu – starije muškarce, žene i decu, među kojima i dečaka starog četiri godine.

Prema optužnici, Pavle Gavrilović je izdao naređenje da u selu „ne sme biti preživelih“, a Rajko Kozlina je jednom starcu pucao u glavu kako bi drugim vojnicima pokazao kako da ubijaju civile. O ulozi i odgovornosti Gavrilovića i Kozline za počinjene zločine su još pre 13 godina svedočila, pod merama zaštite, dvojica bivših pripadnika 549. mtbr VJ, u predmetu protiv Slobodana Miloševića (K-41 i K-32) i 2007. godine u predmetu protiv Milana Milutinovića i drugih (K-82 i K-54).

U trenutku podizanja optužnice, Gavrilović i Kozlina su bili u aktivnoj službi u Vojsci Srbije i prema informacijama kojima raspolaže FHP, oni do danas nisu udaljeni sa dužnosti, uprkos optužnici i apelu FHP-a da se to učini. Prema članu 77 Zakona o Vojsci Srbije, vojno lice može biti udaljeno sa dužnosti ako je krivično delo za koje je optuženo “takve prirode da bi bilo štetno po interes službe da takvo lice i dalje ostane na dužnosti”.

Sudsko veće u ovom predmetu je 27. marta 2014. godine donelo odluku da oštećene u predmetu Trnje ne mogu zastupati njihovi izabrani punomoćnici – advokati sa Kosova, suprotno dosadašnjoj praksi Odeljenja za ratne zločine.

FHP je u maju 2008. godine podneo krivičnu prijavu protiv 11 pripadnika 549. mtbr VJ zbog sumnje da su počinili zločin u Trnju.

U martu 2013. godine, FHP je objavio dosije o delovanju 549. mtbr VJ, u kojem je opisano učešće pripadnika ove jedinice u zločinu u Trnju, između ostalog i Gavrilovića i Kozline.

Kapitulacija države pred zločinom

Dana 9. jula 2015. godine navršilo se 16 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Dužina istražnog postupka i neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina pokazuju nemoć organa krivičnog gonjenja da procesuiraju politički osetljive predmete.

Zašto se suđenja za ratne zločine u Srbiji kriju od javnosti?

Predsednik Višeg suda u Beogradu zabranio je Fondu za humanitarno pravo (FHP) snimanje javne objave prvostepene presude u predmetu Beli Manastir bez obrazloženja o razlozima takve odluke. Ovakva odluka predsednika suda predstavlja nastavak prakse sudova da ograničavaju uvid javnosti u suđenja za ratne zločine u Srbiji, čime se značajno umanjuju šanse za društveni dijalog i suočavanje sa počinjenim zločinima tokom 1990-ih godina.

Predstavljen Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 23. aprila 2015. godine Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji (Model Strategije).

Povodom oslobađajuće presude za zločine u Tenji

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu (Veće), donelo je 6. aprila 2015. godine presudu kojom je optuženog Žarka Čubrila oslobodilo od optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen u prvoj polovini jula meseca 1991. godine u Tenji (Republika Hrvatska). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je odluka Veća zasnovana na pogrešnom tumačenju ključnih dokaza i zanemarivanju najvažnijih delova iskaza svedoka-očevidaca.

TRZ 11 godina bez odgovora na pitanje – ko je počinio najteži zločin na Kosovu

Tužilac za ratne zločine (Tužilac) Vladimir Vukčević je u intervjuu za Novosti od 5. marta 2015. godine naveo da se u istrazi Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) o zločinu počinjenom u Meji (Kosovo) nekadašnji načelnik Uprave za bezbednost Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ) Momir Stojanović ne pojavljuje ni kao „potencijalni počinilac“. Komentarišući Interpolovu poternicu protiv 17 osoba osumnjičenih za ratne zločine u opštini Đakovica na Kosovu, Tužilac je naveo i da TRZ ne zna na osnovu kojih dokaza je izdata poternica, te da je spreman da proveri dokaze koje poseduje EULEX.

U TRZ nije bilo iskrene volje da se istraže zločini 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) obavestilo je javnost u petak 30. januara 2015. godine da je zatražilo od Fonda za humanitarno pravo (FHP) „celokupnu dokumentaciju o slučaju Rudnica“. TRZ navodi da je na lokaciji Rudnica do sada identifikovano 53 tela, na osnovu čega je pokrenut pretkrivični postupak, a da se dokumentacija od FHP-a traži radi daljeg prikupljanja podataka o zločinima koje su, „prema tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo, počinili pripadnici VJ i MUP-a u aprilu i maju 1999. godine“. Takođe, TRZ podseća da su u januaru 2012. godine, na osnovu provera navoda FHP-a, utvrdili da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je general Ljubiša Diković bio odgovoran za ratne zločine navedene u Dosijeu „Ljubiša Diković“.