Temelj programa FHP-a je Baza podataka o ratnim zločinima i povredama ljudskih prava u prošlosti (Baza podataka) koja omogućuje da se podaci i dokumentacija o ratnim zločinima, drugim teškim kršenjima ljudskih prava profesionalno organizuje, lako pretražuje i trajno čuva.
Sadržaj
U Bazu podataka je od njenog uspotavljanja krajem 2004. godine do 1.01.2012. godine uneto preko 40.000 dokumenata. Preko 16.000 dokumenata nastalo je dokumentovanjem ratnih zločina i drugih kršenja ljudskih prava na teritoriji bivše Jugoslavije tokom devedesetih koje je FHP sprovodio od svog osnivanja. Među njima su najdragocenije izjave svedoka – očevidaca ratnih zločina i povreda ljudskih prava, i/ili članova porodica žrtava i stradalih ili nestalih pripadnika oružanih snaga. Do danas, FHP je prikupio preko 11.400 izjava svedoka. Najveći broj izjava odnosi se na ratne zločine i povrede ljudskih prava na Kosovu (9.930), zatim na ratne zločine i povrede ljudskih prava u BiH – preko 451 izjava, na na ratne zločine i povrede ljudskih prava u Hrvatskoj- više od 470, kršenja ljudskih prava u Srbiji – preko 500. U Bazi podataka FHP-a pohranjeno je i preko 70 izjava koje se odnose na kršenja ljudskih prava u Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.
U Bazi podataka čuvaju se i fotografije žrtava, masovnih grobnica, mesta pogubljenja, memorijala, spomenika i nadgrobnih spomenika. U Bazu podataka se unose i analiziraju dokazni predmeti izvedeni na suđenjima pred MKSJ. Do sada je u Bazu podataka uneto preko 6.133 takvih dokumenata. Pored toga, FHP u svojoj Bazi podataka pohranjuje i sudsku dokumentaciju sa suđenja za ratne zločine u regionu, kao i dokumentaciju iz svih ranijih postupaka u kojima su advokati FHP zastupali žrtve. Takođe, Baza podataka sadrži izveštaje međunarodnih i domaćih vladinih i nevladinih organizacija, strane i domaće institucije i ustanova, medijsku arhivu i mnoge druge dokumente.
Podaci o žrtvama, borcima i počiniocima
Analizom dokumentacije u Bazi podataka FHP, kreirani su dosijei 25.659 žrtava ratnih zločina i drugih povreda ljudskih prava i pripadnika vojnih i policijskih snaga te dobrovoljačkih jedinica sa prostora cele Jugoslavije koji su život izgubili u borbi. Dosijei sadrže lične i porodične podatke, podatke o datumu i mestu stradanja ili nestanka, sahrani, počiniocima itd. Svaki pojedinačni dosije je povezan sa svim dokumentima – izvorima koji sadrže podatke o toj osobi.
Najmnogobrojniji su dosijei ubijenih, nestalih ili stradalih na Kosovu u periodu 1998-2000. godine (preko 13.000); državljani Srbije i Crne Gore ubijeni, nestali ili stradali u ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH (oko 2000). Baza podataka sadrži i dosijee nekoliko hiljada državljana BiH i Hrvatske ubijenih, nestalih ili stradalih u ratovima od 1991-1995 i preko 8.000 dosijea žrtava ostalih povreda međunarodnog humanitarnog prava: prisilnog premeštanja, deportacije, nezakonitog pritvora, torture i dr. Takođe, u Bazi podataka je kreirano i preko 1.500 dosijea mogućih počinilaca ratnih zločina i drugih povreda ljudskih prava.
U beogradskom Medija centru danas je održana prezentacija i evaluacija Baze podataka Kosovske knjige pamćenja (KKP). Bazu podataka KKP zajednički su izgradili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo o ljudima koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratom na Kosovu, u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Konferenciju je pratio veliki broj medija, nevladinih organizacija, domaćih i međunarodnih institucija i stručnjaka. 