Dana 24. jula 2013. godine, povodom 18 godina od pada Žepe pod kontrolu Vojske Republike Srpske (VRS), predstavnici Fonda za humanitarno pravo (FHP), Udruženja logoraša BiH, Inicijative mladih za ljudska prava, Žena u crnom i Udruženja žrtava i svedoka genocida, posetiće u Šljivovici [opština Čajetina, Srbija] nekadašnji logor za Bošnjake iz Žepe.
Poštovani predsedniče Vlade,
Obraćamo Vam se povodom odluke Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (Ministarstvo) da ukine stečena svojstva civilnih žrtava rata jednom broju žrtava teških zločina počinjenih van teritorije Republike Srbije i članovima njihovih porodica. Odluci Ministarstva prethodilo je obraćanje Fonda za humanitarno pravo (FHP) opštinskim organima uprave u Priboju sa zahtevom da porodicama žrtava ratnog zločina iz Sjeverina (opština Priboj), prizna status člana porodice civilne žrtve rata na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata („Službeni glasnik RS” 52/96). Radi se o porodicama 16 Bošnjaka poreklom iz Sjeverina koji su u oktobru 1992. godine oteti u mestu Mioče (BiH) dok su putovali na posao u Priboj. Njihovu otmicu, a potom i ubistvo izvršila je zloglasna jedinica vojske bosanskih Srba „Osvetnici“, pod komandom Milana Lukića. Tela njih 15 ni do danas nisu nađena.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju da trojici kosovskih Albanaca isplati odštetu u iznosu od po 150.000 dinara zbog odgovornosti za zlostavljanje i nehumano postupanje koje su nad njima izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) tokom nezakonitog pritvora 1999. i 2000. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da mizernim odštetama žrtvama teških kršenja ljudskih prava sudovi u Srbiji relativizuju nedela počinjena tokom devedesetih za koja su odgovorni predstavnici državnih organa.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju da trojici kosovskih Albanaca isplati odštetu u iznosu od po 150.000 dinara zbog odgovornosti za zlostavljanje i nehumano postupanje koje su nad njima izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) tokom nezakonitog pritvora 1999. i 2000. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da mizernim odštetama žrtvama teških kršenja ljudskih prava sudovi u Srbiji relativizuju nedela počinjena tokom devedesetih za koja su odgovorni predstavnici državnih organa.
Ratovi u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih ostavili su iza sebe teško nasleđe počinjenih masovnih zločina u državama nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije. Oko 130.000 ljudi koji su izgubili život, među kojima se više od 12.000 njih još uvek vode kao nestali i više desetina hiljada žrtava torture i seksualnog nasilja samo su deo strašnog bilansa ovih ratova. Nakon decenije razaranja, kolapsa vladavine prava pred nasiljem i sistemskih kršenja osnovnih ljudskih prava, ove države se još uvek suočavaju sa izazovima konsolidacije pravnih sistema, izgradnje demokratskih institucija koje će imati odgovoran odnos prema nasilnoj prošlosti i negovati kulturu ljudskih prava.
Kompletnu analiza postojećeg zakonskog okvira možete preuzeti ovde.
U sredu, 12. juna 2013. godine u Medija centru, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji – uspostavljanje pravde ili relativizacija zločina. Na konferenciji su govorili Tanja Drobnjak, advokatica FHP koja zastupa žrtve u postupcima protiv države Srbije, Petar Žmak, koordinator projekta reparacija u FHP, doc. dr Saša Gajin sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union i Senad Jusufbegović, bivši logoraš logora Šljivovica i Mitrovo polje. Skup je moderirala Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP.
U ovom izveštaju dat je prikaz 15 predmeta u kojima je FHP zastupao žrtve, a u kojima su sudovi tokom 2012. godine doneli presude. Ukupno je doneto 15 presuda, od kojih je 12 negativnih a šest pozitivnih, kojima je žrtvama na ime obeštećenja dosuđeno 1,76 miliona dinara odštete.
U utorak, 4. juna 2013. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, Nazmi Spahiu i Behxhet Rrmoku, žrtve torture i nezakonitog pritvora dali su svoje iskaze u postupku za naknadu štete koji je Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo u aprilu 2010. godine protiv Republike Srbije zbog odgovornosti države za torturu u nezakonitom pritvoru tokom 1999. i 2000. godine. Nazmi Spahiu i Behxhet Rrmoku svedočili su o hapšenju i torturi koju su preživeli u zatvoru, kao i o posledicama koje zbog torture i dalje osećaju i dugotrajnom lečenju kome su morali da se podvrgnu.
U četvrtak, 30. maja 2013. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, žrtve torture i nezakonitog pritvora Agim i Sadik Limani iz Glogovca/Gllogoc dali su svoje iskaze u postupku za naknadu štete koji je Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo u aprilu 2010. godine protiv Republike Srbije zbog odgovornosti države za torturu u nezakonitom pritvoru tokom 1999. i 2000. godine. Agim i Sadik Limani su svedočili o torturi koju su preživeli u srpskim zatvorima od 1999. do 2000. godine, kao i o posledicama po zdravlje, koje usled zlostavljanja i dalje trpe.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Prvog osnovnog suda kojom se država Srbija obavezuje da kosovskim Albancima Tahiru Bytyqiju, Smajlu Gashiju, Rrahmanu Elshaniju, Hysniju Podrmiçakuu i Bekimu Istoguu isplati odštetu u ukupnom iznosu od 1,3 miliona dinara zbog odgovornosti za torturu koju su nad njima vršili pripadnici MUP-a tokom nezakonitog pritvora 1999. i 2000. godine. Iako je ovo jedna od retkih pravnosnažnih presuda kojom je žrtvama srpskih snaga bezbednosti priznato pravo na odštetu, FHP smatra da iznosi pojedinačnih odšteta od 200.000, odnosno 300.000 dinara ne doprinose uspostavljanju pravde za nedela počinjena tokom devedesetih.