Izvještaj o suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj za 2017. godinu

Izvještaj o suđenjima  za ratne zločine  u Hrvatskoj za 2017. godinu

logo_documentaDocumenta – Centar za suočavanje s prošlošću, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske, su tokom 2017. godine pratili rasprave u 23 krivična  postupka za ratne zločine vođena na četiri nadležna županijska suda u Hrvatskoj, kao i 12 javnih sednica u žalbenim postupcima pred Vrhovnim sudom RH. Na temelju tog monitoringa, objavljen je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj za 2017. godinu, koji daje pregled i ključne nalaze svih nepravnosnažno kao i pravnosnažno okončanih predmeta. Izveštaj se se može preuzeti ovde.

Share

Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

fdh_kosovo_logoMeđunarodno pretresno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Dariusz Sielicki1, nakon glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Zorana Vukotića (Vukotić II) pokrenutog po optužnici Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova od 16. maja 2017. godine (09/2014), oslobodilo je optuženog Vukotića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva2 po trima tačkama optužnice, odbacujući optužnicu po kojoj je ovaj bivši rezervista srpske policije ubio četvoricu kosovskih Albanaca, kao i zlostavljao i opljačkao druge albanske civile.

Share

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

hrtkovciŽalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu izreklo je 11. aprila 2018. godine konačnu presudu predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju, kojom je preinačilo oslobađajuću presudu Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i osudilo ga na deset godina zatvora za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije i druga nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, a takođe i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost) kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva žalbena presuda značajna jer su žrtve deportacija i progona u Hrtkovcima posle skoro 26 godina dobile sudsku satisfakciju, ali da je pravda tek delimično zadovoljena, ako se ima u vidu opseg optužnice protiv Šešelja koja je obuhvatala šire područje Sarajeva, kao i opštine Zvornik, Nevesinje i Mostar u BiH i Vukovar u Hrvatskoj.

Share

Prenosimo saopštenje FHP Kosovo: Poništavanje Specijalnog suda – Uskraćivanje pravde žrtvama

Prenosimo saopštenje FHP Kosovo: Poništavanje Specijalnog suda – Uskraćivanje pravde žrtvama

fdh_kosovo_logoMisija je Fonda za humanitarno pravo na Kosovu (FHP Kosovo) da pruži svoj doprinos kosovskom društvu da uspostavi vladavinu prava, da se suoči sa prošlošću i da vrati dostojanstvo žrtvama – podržavajući, shodno tome, sve sudove koji procesuiraju predmete ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. S tim u vezi, FHP Kosovo je 2015. godine podržao usvajanje ustavnih izmena i zakona koji je omogućio obrazovanje Specijalnih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova. FHP Kosovo je smatrao da je, usvajanjem potrebnih zakona za formiranje Specijalizovanih veća, Kosovo nedvosmisleno pokazalo da ima potrebnu političku zrelost za ispunjavanje obaveza koje mu je dala međunarodna zajednica i da je vladavina prava jedan od prioriteta kosovskog društva.

Share

Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

Logo FHPPred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 22. novembra 2017. godine izrečena je prvostepena presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću, kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da utvrđene činjenice, zaključci o odgovornosti i izvedeni dokazi zaokružuju sudsku istinu o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nalazi presude i obimna dokumentacija prikupljena tokom postupka sada predstavljaju dragoceni potencijal za konačno i odlučno prihvatanje sudski utvrđenih činjenica kao ključnog koraka ka pomirenju i suočavanju sa prošlošću.

Share

Presuda Pretresnog veća Haškog tribunala u predmetu Šešelj: „U ratu zakoni ćute“

Presuda Pretresnog veća Haškog tribunala u predmetu Šešelj: „U ratu zakoni ćute“

Logo FHP

Pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je, uz oštro intonirano suprotno mišljenje jednog člana veća, 31. marta 2016. godine prvostepenu presudu kojom je predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja oslobodilo krivične odgovornosti po svim tačkama optužnice. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je oslobađajuća presuda zasnovana na nalazima koji su u suprotnosti sa praksom MKSJ-a, kao i na neodrživoj reinterpretaciji događaja iz ratova kojom se vređaju žrtve.

Share

FHP Kosovo: Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva

FHP Kosovo: Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva

fdh_kosovo_logoNakon trinaestomesečnog glavnog pretresa u slučaju Tužilac protiv Olivera Ivanovića i drugih,[1] međunarodno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë (predsedavala sudija Roxana Comsa,[2])  objavilo je 21. januara 2016. godine presudu kojom je optuženi Oliver Ivanović oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i izreklo mu je kaznu zatvora u trajanju od devet (9) godina. U kratkom obrazloženju koje je ovom prilikom sudija Comsa saopštila strankama u postupku, sud je našao da je Ivanović odgovoran za zločin počinjen 14. aprila 1999. godine, u Mitrovici/Mitrovicë, u ulici Miladin Popović (sada Ahmet Selaci), kao i u ulici Put za Bajr. Ovom prilikom su usled dejstva srpskih paravojnih policijskih snaga ubijeni Albanci Fatmir Mustafa, Skender Paqarada, Avni Abazi i Mehmet Seferi.

Share

Povodom presude Žalbenog veća Haškog tribunala u predmetu Stanišić i Simatović

Povodom presude Žalbenog veća Haškog tribunala u predmetu Stanišić i Simatović

ICTY LogoŽalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je 15. decembra 2015. godine presudu u predmetu protiv bivših čelnika Službe državne bezbednosti Srbije (SDB) kojom je, zbog pravnih grešaka, poništilo prvostepenu
presudu
i naložilo ponovljeno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odluka suda ispravna i da nepobitno ukazuje da je u slučaju bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića MKSJ napravio ozbiljnu grešku, te da bi on, uz pravilnu primenu prava, odgovarao za pomoć koju je ova institucija pružala Vojsci Republike Srpske u počinjenju sistemskih zločina protiv nesrpskih civila.

Share

Povodom presude Žalbenog veća MKSJ Vlastimiru Đorđeviću

Povodom presude Žalbenog veća MKSJ Vlastimiru Đorđeviću

Logo FHP

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je danas konačnu osuđujuću presudu protiv bivšeg pomoćnika ministra MUP-a Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti (RJB) Vlastimira Đorđevića i smanjilo mu prvobitno izrečenu kaznu od 27 godina na 18 godina zatvora.


Share

Anatomija odgovornosti srpskih institucija za zločine nad kosovskim Albancima

Anatomija odgovornosti srpskih institucija za zločine nad kosovskim Albancima

Logo FHP

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) danas je donelo odluku kojom je potvrđena osuđujuća presuda protiv najviših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije – Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića i Vladimira Lazarevića – za deportacije, prisilno premeštanje, ubistva, seksualna zlostavljanja, progone po političkoj i rasnoj osnovi i druga dela nad civilima (kosovskim Albancima) u periodu od marta do maja 1999. godine. Žalbeno veće je neznatno smanjilo kazne svim osuđenicima osim Nebojši Pavkoviću.


Share