Slučaj Klečka: Pobedila zakonitost ali ne pravda
Fond za humanitarno pravo Kosovo je objavio analizu sa suđenja “Arben Krasniqi i drugi”, poznat kao “Slučaj Klečka”.
Fond za humanitarno pravo Kosovo je objavio analizu sa suđenja “Arben Krasniqi i drugi”, poznat kao “Slučaj Klečka”.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je snažno podržao osnivanje Tužilaštva i sudskih veća za ratne zločine u Srbiji, 2003. godine. U odsustvu komunikacije i saradnje među državama u regionu, FHP je obezbedio podršku Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske prvom suđenju za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj (predmet Ovčara); do kraja 2011. godine, najmanje 70 žrtava i svedoka iz drugih država je na poziv FHP-a svedočilo pred sudom u Srbiji; FHP je predao Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) video snimak streljanja Muslimana iz Srebrenice, na osnovu kojeg je TRZ podiglo optužnicu protiv pripadnika policijske jedinice Škorpioni; organizovao je porodice žrtava iz Hrvatske, BiH i sa Kosova da prate suđenja; zastupao je, i dalje zastupa, porodice žrtava u svim većim predmetima ratnih zločina pred sudskim većima Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, i dr.
Izveštaj o suđenjima u 2011. godini nastao je na osnovu praćenja suđenja u predmetima ratnih zločina pred odeljenjima za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti, kao i rada Tužilaštva za ratne zločine. Izveštaj sadrži i analitički prikaz 24 slučajeva koji su se vodili pred sudovima u Srbiji tokom 2011. godine. U Izveštaju se posebno ukazuje na dostignuća i probleme u oblasti regionalne saradnje pravosudnih institucija, zaštiti svedoka, odbrani okrivljenih i primeni međunarodnog krivičnog prava u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.
U petak, 27. aprila 2012. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Povod za organizovanje debate je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini koji je objavio Fond za humanitarno pravo (FHP). U debati su učestvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Apelacinog suda u Beogradu, sudova iz unutrašnjosti, advokati, predstavnici civilnog društva, predstavnici OEBS-a, kao i predstavnici ambasada.
Ovde mozete preuzeti dokumente VJ [izvor: Sudska baza podataka MKSJ], koji dodatno potvrđuju navode FHP-a, iznete u Dosijeu Ljubiša Diković, u integralnoj formi.
Prilog sadrži izvode iz javno dostupnih dokumenata VJ, koja dodatno potvrđuju navode FHP-a, iznete u Dosijeu Ljubiša Diković, objavljenom 23.01.2012. godine, o prisustvu jedinica 37.mtbr VJ na području Drenice na Kosovu, gde su se dogodila masovna ubistva albanskih civila i druge teške povrede međunarodnog humanitarnog prava. Dokument možete preuzeti ovde.
Ovde možete poročitati pomenute tačke dosijea “Ljubiša Diković” na koje se ovi dokumenti odnose:
Dokazi na kojima se zasniva presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice koje su svedočile u MKSJ ili dale izjavu FHP-u, kao i dokumenta sadržana u javnoj Bazi podataka MKSJ, ukazuju na brojne teške i masovne ratne zločine, koji su počinjeni prema albanskim civilima u zoni odgovornosti komandanta 37. motorizovane brigade Vojske SRJ, novopostavljenog načelnika Generalštaba Vojske RS, general-potpukovnika Ljubiše Dikovića. Tokom NATO bombardovanja, ratni zločini koje su vršili pripadnici VJ/MUP su se ponavljali. Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, komandant 37. mtbr to nije učinio.
Dosije “Ljubiša Diković“ iznosi činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane brigade tokom rata na Kosovu, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Ljubiše Dikovića.
Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Tatjana Vuković, izreklo je 16.12.2011. godine, nakon tri godine suđenja, presudu kojom je optuženog Darka Jankovića zvanog Pufta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, optuženog Gorana Savića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je optuženog Sašu Ćilerdžića oslobodilo krivične odgovornosti. Fond za humanitarno pravo smatra da je sud optuženom Jankoviću izrekao pravičnu presudu i kaznu u skladu sa težinom krivičnog dela. U ovom trenutku, dok nema uvida u pisano obrazloženje presude, ostaje nejasno kojim razlozima se vodio sud prilikom donošenja oslobađajuće presude Ćilerdžiću i izricanja kazne zatvora ispod zakonskog minimuma u slučaju optuženog Savića.