Savet Evrope zabrinut za položaj civilnih žrtava rata u Srbiji

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava poslao je 12. septembra 2016. godine pismo ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Aleksandru Vulinu, u kojem traži informacije o merama koje su preduzete radi ispunjavanja preporuka o sveobuhvatnim i pravičnim reparacijama civilnim žrtvama rata, a koje je komesar predložio u svom Izveštaju o poseti Srbiji iz jula 2015. godine.

Milica Kostić za Al Jazeera o neizboru tužioca za ratne zločine Srbije

Državno vijeće tužilaca objavilo je preliminarnu rang listu kandidata, dok će konačna biti poznata krajem ove sedmice.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tužioca čeka od početka godine. Među kandidatima koji su ušli u uži izbor su i sadašnja zamjenica tužioca Snežana Stojković i trenutni vršilac funkcije tužioca za ratne zločine Milan Petrović. Iz vrha vlasti stižu najave da će proces izbora uskoro biti završen.

Kandidat za tužioca za ratne zločine u petak?

Državno veće tužilaca (DVT) najverovatnije će u petak na novoj sednici predložiti Vladi Srbije kandidata za tužioca za ratne zločine, rekli su Danasu dobro obavešteni izvori.

Razlog zbog kojeg se mesecima odugovlači sa predlogom su razmirice u samom DVT-u, tvrde naši sagovornici i ukazuju da jedna struja, po političkoj liniji, želi da predloži samo jednog kandidata, što bi bila Snežana Stanojković, trenutna zamenica tužioca za ratne zločine, dok druga struja smatra da treba da bude više kandidata.

Radio televizija Vojvodine ućutkala žrtve rata

Odlukom novog rukovodstva Radio televizije Vojvodine (RTV), 24. jula 2016. godine naprasno je prekinuto emitovanje serijala „Ljudi i svedočanstva“, u kojem su zabeležene ispovesti žrtava svih nacionalnosti iz ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva odluka u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i proklamovanom misijom RTV-a, a pored toga predstavlja i akt cenzure i propuštenu priliku da jedan javni medijski servis doprinese pomirenju i normalizaciji odnosa sa susedima u regionu.

Serijal je rađen u zajedničkoj produkciji organizacija za ljudska prava Integre (Kosovo), Documente (Hrvatska), FHP-a (Srbija), Udruženja logoraša “Prijedor ’92” (Bosna i Hercegovina) i Centra za istraživanje i kreiranje politika (Makedonija). U njemu žrtve svih nacionalnosti govore o svojim stradanjima i sudbinama ubijenih članova njihovih porodica u sukobima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu.  

Ministarstvo odbrane opstruiše istraživanje ratnih zločina

Ukoliko jedan državni organ osporava odluke drugog, kompetentnijeg državnog organa i to pozivajući se na pravno i logički neutemeljene razloge, smatram da apsolutno postoji pritisak, u ovom slučaju na instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Srbija – mirotvorac kao i uvek

Srbija se zalaže za mir i stabilnost u regionu ali preti slanjem vojske u Bosnu i Hercegovinu. Srbija ne želi da ugrozi teritorijalni integritet BiH i ne meša se u unutrašnje stvari te države, ališalje policiju na granicu u okviru zajedničke vežbe sa kolegama iz Republike Srpske. Konačno, Srbija ne podržava referendumu u Republici Srpskoj, ali oštro prekoreva visokog predstavnika za BiH koji mu se takođe protivi i organizovaće isti taj referendum na svojoj teritoriji.

Skup tužilaca u Hrvatskoj bez Srbije: Iznenadne obaveze ili politički uticaj?

Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije obrazložili su „iznenadnim obavezama“ nedolazak na regionalnu konferenciju tužilaca za ratne zločine, koja je održana na Brionima, saopšteno je Radiju Slobodna Evropa iz Državnog odvjetništva Hrvatske.

U srpskom Tužilaštvu nisu odgovorili na naše pozive, dok u Fondu za humanitarno pravo (FHP) ocenjuju da je politički sukob Beograda i Zagreba razlog zbog kog Srbija, po prvi put posle deset godina, nije učestovovala na ovom skupu, čime je, kako navode, regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina vraćena nekoliko koraka unazad.

Uhićenje osumnjičenog špijuna i dalje misterija za njegovu obitelj

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Prekid ćutnje o tajnim grobnicama i sudbini nestalih u ratovima na području bivše SFRJ

U ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ život je izgubilo najmanje 130.000 ljudi. Sudbina najmanje 13.000 ljudi još uvek nije razjašnjena.

Najveći broj nestalih je u Bosni i Hercegovini – oko 10.000 ljudi. Republika Hrvatska traga za posmrtnim ostacima 930 Hrvata, svojih državljana, za čiji nestanak i skrivanje posmrtnih ostataka, okrivljuje državne institucije Srbije i vrh bivše JNA.