“Zid plača” neprimeren, nepristojan i nedostojan

* Pjevač: Taj pokretni zid da se makne ispred parlamenta i centra grada, jer nije primeren * Spasić: “Zid plača” ostaće ispred Narodne skupštine sve dok država ne izgradi spomenik * Stjepanović: Reč je o senzacionalizmu, ne o iskrenom pokušaju da se žrtvama oda počast

Više od dve godine na improvizovanoj ogradi ispred glavnog ulaza u Dom Skupštine Srbije stoje fotografije ubijenih i nestalih srpskih vojnika, civila, policajaca tokom sukoba na Kosovu i NATO bombardovanja.

Žrtvama ratnih zločina odšteta, nalogodavcima zločina sloboda

Zbog ratnih zločina počinjenih na njenoj teritoriji Crna Gora morat će isplatiti višemilionsku odštetu žrtvama.

U avgustu 2010. godine Crna Gora je počela da plaća dio ratne odštete građanima Hrvatske za štetu učinjenu tokom “oslobađanja” Dubrovnika 1991. godine. Tada je vansudskim poravnanjem jednom Dubrovčaninu isplatila 30 hiljada eura na ime obeštećenja za njegov brodić ukraden 1991. sa veza u Cavtatu.

Slučaj Štrpci: Ratni zločini ‘izgubljeni u proceduri’

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu protiv pet osoba osumnjičenih za mučenje i ubistvo 20 putnika voza koji je zaustavljen na stanici u Štrpcima 1993. godine, saopšteno je iz suda.

Prvo o prošlosti, onda o Ikei

U dnevnom listu Danas 29. avgusta 2017. godine objavljen je intervju sa Momirom Stojanovićem, načelnikom Odseka bezbednosti Prištinskog korpusa VJ u vreme intervencije NATO-a na SRJ 1999. godine. U uvodu intervjua predstavljen je kao „bivši poslanik Srpske napredne stranke i bivši predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije i aktuelni odbornik Grupe građana ’Iskreno za Niš’ u niškoj skupštini“. Verovatno je još mnogo toga – otac, suprug, sin, vojni general, stručnjak za bezbednost – ali najveći pečat u karijeri zasigurno je ostavio kao bezbednjak Prištinskog korpusa, o čemu svedoče izjave svedoka i vojna dokumentacija.

Sumorna statistika

Međunarodni dan nestalih osoba Srbija i ove godine dočekuje sa sumornom statistikom iz najmanje dva razloga. Prvi je taj da se broj nestalih lica za kojima se traga veoma sporo umanjuje. Drugi razlog je zaključak koji se nameće – država ne čini dovoljno napora u njihovom pronalasku.

Balkan na Dan nestalih: Nepoznata sudbina više od 11.000 ljudi

Za više od 11.000 nestalih tragaju porodice nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije, od čega je najveći broj u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, navodi se u izveštaju Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP).

Srbija da ukloni sa funkcija kreatore ratnih događanja

Dosadašnje ponašanje organa vlasti u Republici Srbiji u odnosu na tužioce i sudije koji su procesuirali Albance 1998-2000/2011. je takvo da ne samo da ti tužioci i sudije rade mirno, već su unapređeni i nagrađeni za svoj “trud”.

Nestali u sjeni svađe Zagreba i Beograda

Rutinska regionalna konferencija o traženju nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije u Zagrebu obilježena je incidentom. Nakon izlaganja pomoćnika hrvatskog ministra branitelja, predsjednik Komisije za nestala lica Srbije napustio je skup s obrazloženjem da ne može slušati uvrede na račun Srbije i bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA). Skup je nakon toga nastavio sa radom.

Sjećaš li se Markala?

Pre 22 godine, 28. avgusta 1995, Vojska Republike Srpske granatirala je pijacu Markale u Sarajevu, ubila 43 i ranila 84 civila. I pored nalaza nadležnih komisija i sudskih presuda, o tom zločinu i danas se raspravlja.

Izveštaj bez ijednog imena

Status civilnih žrtava rata u Srbiji se određuje po zakonu koji je još 1996. godine usvojila vlast Slobodana Miloševića. Zakon je pisan bez uvažavanja činjenice da su ratovi u Hrvatskoj i BiH bili upravo okončani, a sve u skladu sa mantrom da Srbija u njima nije učestvovala pa se nema zašto baviti žrtvama. Situacija u pogledu tretmana civilnih žrtava rata i mogućnosti da one ostvare svoja prava danas, 21 godinu posle usvajanja pomenutog Miloševićevog zakona, sadržana je u reči – kontinuitet. Kako su civilne žrtve rata tretirane u vreme Miloševića, tako ih država tretira sada. Ni danas se ne priznaje učešće Srbije u ratovima, i danas država izbegava da se bavi pitanjem potreba žrtava i njihovih porodica.