Blokada suđenja za ratne zločine počinjene na Kosovu

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) skoro tri godine nije podiglo nijednu optužnicu za zločine izvršene na Kosovu.

U tom periodu Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo devet krivičnih prijava i to za zločine u Peći, Maloj Kruši, Savinim vodama, Vučitrnu, Godenu, Kraljanima, Landovici, Pokleku i Rezali. Do danas nije pokrenuta nijedna istraga protiv prijavljenih.Na urgencije FHP-a povodom podnetih prijava za zločine na Kosovu, TRZ je odgovaralo da je faktički onemogućeno u vođenju istraga. Naime, Misija EULEX-a, preko koje se u prošlosti odvijala saradnja, od maja 2014. godine nema mandat da započinje nove istrage, već je takva nadležnost preneta na lokalne tužioce. TRZ je ukazalo da je stav Ministarstva pravde Kosova takav da Republika Srbija nema teritorijalnu nadležnost da istražuje dela za koja se pretpostavlja da su se dogodila na teritoriji Kosova.

Povodom predstavljanja izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima: Manipulacija podacima o efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Srbiji

Dana 7. i 8. marta 2017. godine delegacija Srbije je pred Komitetom UN za ljudska prava u Ženevi predstavila Treći periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, u okviru kojeg su izneti podaci o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji. Tokom diskusije sa ekspertima komiteta, delegacija je informacije o radu državnih organa nadležnih za procesuiranje ratnih zločina tendenciozno predstavila ili je iznosila potpuno netačne podatke, sve sa ciljem stvaranja lažne slike visoke efikasnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav postupak delegacije ilustruje odnos Republike Srbije prema njenim međunarodnim obavezama iz oblasti ljudskih prava, uključujući i one iz pristupnih pregovora sa Evropskom unijom – ispunjavaju se samo minimalni formalni zahtevi međunarodnih tela i stvara privid efikasnosti, bez ambicije da se obaveze suštinski ispune.

Višegradski spomenik koji produbljuje mržnju

U Višegradu, na uzvišenju Grad iznad čuvenog mosta Mehmed – paše Sokolovića, u srijedu je otkriven spomen-krst veličine 5,5 metara, težak 400 kilograma u čast ruskim dobrovoljcima koji su poginuli kao pripadnici Vojske Republike Srpske tokom ratnih godina u BiH. Više udruženja koja okupljaju žrtve, porodice žrtava i svjedoke genocida osuđuju taj čin i naglašavaju da je ovo namjerno vrijeđanje žrtava brojnih zločina počinjenih u ovom gradu. Istovremeno je u Banjaluci najavljena izgradnja srpsko-ruskog hrama.

Vladimir Isidorov ruski je dobrovoljac koji je sa stotinama drugih sunarodnjaka devedesetih godina došao u Bosnu da bi, kako kaže, branio bratski srpski narod. Danas je ratni vojni invalid i došao je u Višegrad kako bi prisustvovao otkrivanju spomen krsta na Starom gradu i parastosu na vojničkom groblju Megdan u Višegradu, gdje je ukopano sedam ruskih državljana.

Spomenik žrtvama NATO ili političkom populizmu?

Premijer i budući predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da država namerava da podigne spomenik svim žrtvama NATO bombardovanja bivše Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Sagovornici RSE, ne dovodeći u pitanje sećanje na žrtve, ocenjuju da se u ideji o takvom obeležju krije velika doza politizacije i populizma, tim pre što jedan takav spomenik u Beogradu već postoji.

Cunami za Kosovo

Ukoliko pred Specijalni sud budu izvedeni oni koji se kao osumnjičeni pominju u izvještaju senatora Dicka Martyja, desit će se tektonski poremećaji na kosovskoj političkoj sceni.

Specijalni sud za navodne zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) usvojio je krajem marta Pravilnik o postupku i dokazima (Statut) i prosledio ga na potvrdu kosovskom Ustavnom sudu, koji u roku od 30 dana treba da utvrdi da li je Pravilnik u skladu sa kosovskim Ustavom.

Pravilnik će stupiti na snagu sedam dana pošto Ustavni sud utvrdi da je taj dokument u skladu sa Poglavljem 20 Ustava.

GRAN PRI ZA “DUBINU DVA” Dodelama nagrada svečano zatvoren Martovski festival

Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve u poseti FHP-u

Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 31. marta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.

Direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić predstavila je rad FHP-a na dokumentovanju povreda ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i angažovanje na polju krivične pravde i reparacija žrtvama.

Sa studentima je razgovarala i Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, koja je predstavila rad Inicijative i prenela svoja iskustva iz rada na suočavanju s nasleđem ratne prošlosti.

Studenti su uzeli aktivno učešće u razgovoru, prvenstveno se interesujući za odnos društva u Srbiji prema nasleđu prošlosti, odnosu državnih institucija prema žrtvama kršenja ljudskih prava, ali i prezentaciji događaja iz 1990-ih u zvaničnim nastavnim programima.

(English) One man’s hunt for his brothers’ killers

Sadržaj dostupan na English.

Bezdušna osveta hrvatskim civilima

* Prema navodima optužnice, Željko Krnjajić se tereti da je 10. oktobra 1991. godine u svojstvu komandira policijske stanice Tovarnik predvodio napad na selo Lovas, naređivao otvaranje vatre na kuće hrvatskih civila i njihovo paljenje i prisustvovao ubistvu najmanje dve osobe.

“Pokušaj optuženih da se prikažu kao žrtve montiranog političkog procesa predstavlja nemoguću tezu. Izvedeni dokazi pokazuju da su oni podlegli ratnoj atmosferi i da su smatrali da mogu da preuzmu pravdu u svoje ruke i vrše odmazdu.

Komitet UN za ljudska prava: Srbija da procesuira ratne zločine, utvrdi sudbinu nestalih i obešteti žrtve

Na sastanku 23. marta 2017. godine Komitet UN za ljudska prava usvojio je Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju o Srbiji. U njemu Komitet daje pregled stanja ljudskih prava u Srbiji, u odnosu na treći periodični izveštaj koji je Srbija dostavila u septembru 2015. godine. Kao najproblematičnije oblasti Komitet je identifikovao prava i položaj Roma, LGBTI i osoba sa invaliditetom, žena, dece, izbeglica i azilanata, žrtava trgovine ljudima i prisilnog rada, kao i žrtava zločina koji su počinjeni u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.