NAJAVA: Predstavljanje izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list Danas Vas pozivaju na predstavljanje „Prvog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“. Predstavljanje i prateća debata biće održani u ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova.

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP od samog početka prati sprovođenje Strategije, sa ciljem da ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Nalazi FHP-a su istovremeno i jedini uvid u sprovođenje Strategije, budući da je uspostavljanje zvaničnog tela za njeno praćenje kasnilo 18 meseci te da je javnost još uvek uskraćena za informacije o realizaciji predviđenih mera i aktivnosti.

Izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina daje pregled trenutne situacije u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija, ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

Istraživanje javnog mnjenja po prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice i odgovornost i za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima 1990-ih godina.

Na debatu su pozvani predstavnici pravosuđa, nadležnih ministarstava i vladinih tela, nezavisnih institucija, nevladinih organizacija, medija, međunarodnih organizacija i ambasada, te poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.

Govornici:

Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo

Relja Radosavljević, Fond za humanitarno pravo

Jelena Diković, dnevni list Danas

Aleksandar Roknić, dnevni list Danas

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Srbija i Hrvatska zauvijek se moraju odreći cilja teritorijalnog uvećanja na račun BiH

Srbija i Hrvatska jednom zauvijek moraju da se odreknu ciljeva koji se nikako i nikada nisu mogli niti će se moći ostvariti bez činjenja zločina. Znamo koji su to ciljevi – teritorijalno uvećanje na račun BiH i etničko razgraničenje unutar dijelova BiH. To su bili ratni ciljevi bh. Srba i Hrvata, te ratni ciljevi Srbije i Hrvatske, upozorava u razgovoru za Vijesti.ba istraživač Fonda za humanitarno pravo Nemanja Stjepanović.

Debata: Da li smo krivi i/ili odgovorni?

„Ovo je presuda ideologiji i svima onima koji su te zločine planirali, koordinirali i sprovodili, ali njihovu krivicu nipošto ne treba dovoditi u vezu sa čitavim narodom.“

„Odgovornost za ratne zločine je individualna.“

„Srbi su i dalje kolektivni krivci.“

„Ovo nije, ne može i nikada neće biti presuda hrvatskom narodu.“

Ustavna žalba u predmetu Trnje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku: Opstrukcija suđenja za ratne zločine bez reakcije suda

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je u utorak, 28. novembra 2017. godine ustavnu žalbu u ime žrtava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trnje, koji se vodi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Suđenje u ovom predmetu su od početka pratile opstrukcije od strane optuženih, koje su prolazile nekažnjeno, a za četiri godine od podizanja optužnice održano je svega devet dana suđenja. FHP smatra da ovaj predmet predstavlja paradigmu suđenja za ratne zločine u Srbiji – svi optuženi se brane sa slobode; suđenja se zakazuju u višemesečnim razmacima; strategija odbrane, usmerena na konstantno odlaganje suđenja, toleriše se; a ono malo žrtava koje prate suđenja u veri da mogu videti pravdu ignorisano je i poniženo.

„Biramo da budemo iza dimne zavese“

Haški tribunal je ponudio činjenice koje bi mogle da budu osnov pomirenja u regionu, kaže u intervjuu za DW Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo. Pričali smo o uspesima i promašajima Tribunala.

DW: Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznat kao Haški tribunal, odlazi u istoriju samoubistvom u sudnici. Kako je to uopšte bilo moguće?

Nemanja Stjepanović: Ovo je jedna, ne i jedina stvar, koja pred Tribunalom nije smela da se dogodi a posledica je prekomerne brige za prava optuženih za ratne zločine. Da su ustanovljene neke rigorozne procedure usmerene na kontrolu ulaska optuženih u sudnicu, odbrana bi se sigurno žalila i bilo bi joj udovoljeno, to je problem koji postoji od početka rada suda. Istraga će bez sumnje biti sprovedena i izvesno je da će cilj biti utvrđivanje ko je, da tako kažem, saučesnik u Praljkovom samoubistvu. Ko mu je doturio otrov i da li je prekršena neka procedura pri ulasku u sudnicu. U iščekivanju rezultata te istrage, mislim da treba da govorimo o presudi koja je danas izrečena, da se setimo žrtava Prlića, Praljka i drugih koji su danas osuđeni i sagledamo kakav je rat vođen u Bosni i Hercegovini I kakva je uloga Srbije I Hrvatske bila u njemu.

Iz kazamata ‘Herceg-Bosne’ otkupljen sam za nekoliko hiljada maraka

Otac je 1993. bio penzioner – on prestar, a ja premlad – pa smo mislili da će nas nekako logori zaobići. Nažalost, obojica smo završili u arhipelagu mučilišta tzv. Herceg-Bosne.

Bio je 23. juli 1993. kada sam kao 17-godišnjak postao logoraš tzv. Herceg-Bosne. U zloglasnoj stolačkoj Koštanoj bolnici boravio sam do 15. oktobra 1993, kada sam, zahvaljujući sestri, koja živi u Švicarskoj, praktično otkupljen za nekoliko hiljada dojč-maraka. Tih gotovo tri mjeseca u kazamatu Herceg-Bosne prekinulo je moje djetinjstvo / mladost i obilježilo moj život. Ubistva, silovanja, progoni, pljačke, zločini i patnje kroz koje je prošlo nehrvatsko stanovništvo na prostoru koji je kontrolisao HVO devedesetih samo su odraz politike etničkog čišćenja i “čiste” Herceg-Bosne, koju su osmislili Franjo Tuđman i Gojko Šušak, a u djelo proveli Mate Boban i šestorka kojoj će danas biti izrečena pravosnažna presuda u Haagu.

Tužilaštvo za ratne zločine obustavilo jedinu istragu protiv visokorangiranog vojnog oficira

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak, 24. novembra 2017. godine u ime žrtava podneo prigovor na odluku Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) da odustane od krivičnog gonjenja generala Dragana Živanovića, bivšeg komandanta 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (125. mtbr VJ). TRZ je odluku donelo još 1. marta 2017. godine i nije je, kako zakon nalaže, dostavilo punomoćniku oštećenih, ali je zato odmah narednog dana tužilac Dragoljub Stanković, koji je vodio istragu, o njoj obavestio Živanovića i njegovog branioca. Odluka da se u tajnosti obustavi jedina istraga protiv nekog viskorangiranog oficira VJ i tako osujeti pravo žrtava da na odluku reaguju pravovremeno, nedvosmisleno pokazuje da TRZ, suprotno obavezama iz EU integracija, ne namerava da odustane od prakse garantovanja nekažnjivosti za visokorangirane osobe u vojnim, policijskim i političkim strukturama.

Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 22. novembra 2017. godine izrečena je prvostepena presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću, kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da utvrđene činjenice, zaključci o odgovornosti i izvedeni dokazi zaokružuju sudsku istinu o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nalazi presude i obimna dokumentacija prikupljena tokom postupka sada predstavljaju dragoceni potencijal za konačno i odlučno prihvatanje sudski utvrđenih činjenica kao ključnog koraka ka pomirenju i suočavanju sa prošlošću.

TAKO JE GOVORIO RATKO MLADIĆ

U obilju dokaza koji su tokom procesa na suđenju Ratku Mladiću izvedeni protiv njega nalaze se i izjave koje je u različitim situacijama tokom rata davao. Nije tada, dabome, mislio da će njegove reči jednog dana završiti pred sudom, pa je umeo da se opusti, a u pojedinim situacijama, na kraju krajeva, nije ni znao da ga snimaju. U svakom slučaju, osim obilja dokaza o tome da je planirao etničko čišćenje zamišljenog srpskog dela BiH od 1992. godine, imao kontrolu nad korpusom koji je 44 meseca terorisao građane Sarajeva i planirao i u delo sproveo srebrenički genocid, korisno je sačuvati sećanje na njegove ratne nastupe. Navešćemo ovom prilikom samo neke od njih.

Međunarodni sud osudio Ratka Mladića za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovječnosti

Poslijednjom prvostepenom presudom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju  (MKSJ), Pretresno vijeće I danas je osudilo Ratka Mladića, bivšeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. godine. Ratku Mladiću je izrečena doživotna kazna zatvora.